Nagano Prefecture

[yoyogi]

...

Pivo i sladoled od vasabija ...ima li to ljutinu rena ...ili je sladoled kako mu je u imenu- sladak?

Za pivo, oseti se da je od biljke samo nema ljutine. Hrskavo je kao šampanjac. Drugačije je nego što se sećam od pre 7 godina. Tada je bilo bistro, kao da je pravo pivo. Sada mi se čini da se pravi dnevno i nekako meša sa alkoholom, maltene kao što se na licu mesta pravi orange juice. Sada ima i alkoholno i bezalkoholno. Pre je dolazilo u krigli sa znakom pivare "Kirin", sada je u čaši "Suntory". Verovatno se pokrovitelj restorana promenio i doneo svoj metod.

Za sladoled, da ti neko ne kaže da je wasabi, mislio bi da je pistachio na vanilu.

[yoyogi]

Treba još da se završi Day 1.

Matsumoto, grad od 240,000 stanovnika.

Do zamka smo stigli u 17:30, bio je zatvoren. Bili smo 3 puta, ne bi ulazili ni onako. Park oko zamka je otvoren 24x7.



Zamak zatvoren, drugačije izgleda kada mu spuste kapke na prozorima.



Između ova dva snimka je obilazak starog dela grada



Frog street, to je kao Skadarlija samo duplo duže.



Radnjice, restorančići, suveniri



Puno omladine. Bila je subota uveče. Prošao sam opet u utorak uveče, ni žive duše i skoro sve je bilo zatvoreno









I, šta sam ti rekao: čekao me Turčin na sred te ulice. Kupio sam dva kebaba i odneo u hotel za večeru.



A hotel, jedan od 50 hotela oko železničke stanice. To je važno, tu je sve, tu su i najbolji restorani.





Evo i stanice, pogled iz sobe



Tri sobe, rezervisane i plaćene kao jednokrevetne, pojavile su se kao 3 dvokrevetne + pomoćni krevet. Bile su po 6,000 dinara. Da sam tražio trokrevetnu, moguće da bi nam dali samo jednu a preko pomoćnog kreveta stavili posteljinu i naplatili isto.





Jutarnji pogled iz sobe



To u stvari, po čistom danu i ako je zima, treba da izgleda ovako (isto je iz restorana za doručak)



Doručak, unapred sastavljen, 1,000 dinara. Uzeo sam ga samo da gledam pogled (koji je isti kao iz sobe) i sledeći put nisam. Naizgled nedovoljno i svega po malo, bilo je previše (nepristojno je ne pojesti sve) i držalo me do 4 popodne.

[yoyogi]

Nagano City, 370,000 stanovnika.



Glavna atrakcija mu je Zenkoji hram.

Stare ulice koje vode do njega, tu se ugradio i Starbucks



Kompleks



Pre ulaska, statue 6 zaštitnika





Ova im je "šef", za zaštitu od požara (mokri Jizo)





Ulazna građevina



Može da se u nju popne



Slike sa nje





Glavna dvorana



[IMG]http(srbijadotokija.com/pics20/2020zenkoji13.jpg[/IMG]

Legenda kaže da je žena, zla i nevernica, stavila odeću da se suši a krava dotrčala, nabila haljinu na rog i odnela pred hram.
Ta žena, jurila kravu, stigla u ovaj hram, pala noć, ona prenoćila i tokom noći se prebratila u dobru i u vernicu. Našla je haljinu.
Figure na tacni iznad crteža su minijaturne krave, suveniri



Sam hram, jedna od najvećih drvenih konstrukcija u Japanu





Ratna pagoda, u njoj su ostaci 2.4 miliona poginulih u ratovima u zadnjih 150 godina





Ova je intersantna



Ima 8-ugaoni karusel



Koji ako okreneš, to je kao da si izrecitovao sve kanone



Eno su unutra ljudi, okreću je



Zaštitnica novorođenčadi, pozadi su igračke i pribor za bebe okačene



Lotusova bašta viđena sa ulazne zgrade, sada izbliza



Na izlasku, lepe ulice i kuće



Ulica koja vodi u grad

[yoyogi]

Na 30km na istok od Nagano grada je ova turistička atrakcija, pogotovo zimi, Jigokudani Monkey Park.



Pre nego što se krene prema parku, real-time video šta se tamo dešava



Prijatna šetnja kroz hinoki šumu, nije uzbrdo



To im je glavni onsen, web kamera daje sliku za nekoliko sajtova





Vratiću se ovde u decembru kada padne sneg i majmuni dođu da se ugreju u toploj vodi. Ova slika je sa +40C.



Na ljude se ne obaziru





Ovde ih u slici ima bar 50:



Kratak video (8 sec) na kome se lakše prepoznaju kada se mrdaju. Jedu ječam, zrna im čuvari bacaju iz torbe nekoliko puta dnevno. Jedu i šumske stvari.

[yoyogi]

Ide se dalje kroz planinsku Nagano prefekturu. Malo me je iznenadilo obilje brezove šume





Nagano je poznat po skijalištima, suvim snegom, tamo je bila i zimska Olimpijada 1998. (tada je dobio shinkansen voz od Tokija).

Shiga Kogen, jedno od najvećih ski-resort. Leti.



Ima i smrtonosnih staza, za olimpijce



Stanica na putu, 2,100m



Urvine, klizišta zemlje



Kako se vreme brzo promeni, za minut



Nekoliko km odatle, ulazimo u Gunma prefekturu.



Nastavak sledi, Gunma prefecture, posle nje vratićemo se u Nagano i nastaviti.

[yoyogi]

Tura se vraća iz Gunma u Nagano prefekturu. Ueda, mesto gde je Ikushimatarushima shrine.

Hram je iz 9. veka a Ikushima i Tarushima su dva šinto božanstva kojima se ovde moli. Mi smo u centru slike a gore desno je put za Matsumoto, gde idemo na spavanje. Vidi se da ima turističkih atrakcija ali ovaj put nema više vremena.



Glavni deo hrama je na ostrvcetu u jezeru



Obišao sam okolo i ovo je najviše što sam uspeo da uhvatim.



Ostalo su detalji







Dvorana za molitve rezidentnih monaha

[yoyogi]

Povratak u Matsumoto City. Isti hotel, isto soba x 3 kao jednokrevetna.





Yukata na krevetu je da se u njoj ode u onsen, hotel ima svoj.



Mesto utegnuto i čisto, veličine Niša





Muzej satova







Matsumoto airport. Mali, može Boeing 737



Tri leta prikazana, sve FujiDream airline (samo Embraer uskotrupni mlaznjaci), firma bazirana na Komaki airport, 15km od mene.





Ima platformu za posmatranje, nisam mogao da čekam sledeći avion (za 10 minuta, video sam ga iz kola)



Na putu, plantaže salate





Kruške, "nashi pear"



Vinogradi



I tu smo, Nezame klisura









Kratak video

Bio je tu i ručak. Praktično, kao "krčma u planini" ali su dolazili lokalci (svi nosili maske, restoran osoblje meri daljinski temperaturu), kolima, sve lokalne registracije.



Kada se restoran ispraznio, malo sam slikao. Zemljani pod



Hrana je bila odlična





Na kraju ture, Tsumago selo, pusto bez turista. Pripada Nagano prefecture



Oba sela, Tsumago i Magome, išli smo bar jednom mesečno, pusta.Magome (8km udaljeno) pripada Gifu prefecture.



To je bio kraj ture, za 1 sat i 15 minuta smo kod kuće.

[yoyogi]

Vikend 20-21 septembar 2020. Nagano Prefecture, Jezero Suwa i istimeni grad od 220,000 stanovnika. Pogled na jezero (na nadmorskoj visini 759m) sa servisne stanice





Lep restoran (food court) sa pogledom



Ima i bašta



Da se provozamo jezerom, 920 dinara pola sata



Ovim brodom, više kao samohodni splav





Površina jezera je 13.3km kvadratna (Boka Kotorska je 143 km kvadratna)



Ovo je kuriozitet: jezero je prosečno duboko samo 4.5m. Najveća dubina 7.5m. Rekli su da je dubina ispod nas 3m. Dobra šansa da neko ko ovo čita ima plafon iznad sebe viši od toga. Tako, onaj splav/brod što pegla vodu, ima gaz možda 70cm. Pa neka ga zamisli kako ide iznad mesta gde nam je stolica i kompjuter.



Vidi se da ima trave po vodi, jer je plitka



To je zdava trava, nije žabokrečina.

[yoyogi]

Na ulasku u grad Suwa, uz obalu jezera, 1,200m drvored - od dunja. Kažu 200 stabala.



Kako su pojedinačno umotane u papir koji ih štiti od ptica i kroz koji mogu da dobiju svetla. To održava i bere farma sa profesionalcima.





Dunje su retkost u Japanu, gotovo nepoznate. Ovde im je prestonica.
Jednom (ovo doba 2016) sam ih našao u radnji i kupio da familija vidi, nikada nisu ni čuli za dunje. Jedan mi reče da se to kod nas zove "dunjac".



Napravio sam slatko od njih.

[yoyogi]

Suwa Taisha, sedište za 1,000 hramova iste linije šintoizma u Japanu je kompleks od 4 hrama. Može pola dana da se provede.





Star je 1,200 godina



Ovaj konopac je jedan od najvećih u Japanu





Ovo je drugi hram u kompleksu





Ovaj čempres je kuriozitet



Star je preko 600 godina (Turci se još nisu bili propisno raskomotili ni zaveli vlast u Srbiji)

[yoyogi]

U kompleksu, ima ovaj Kameni Buddha.

200m od samog glavnog hrama.



Malo se prođe i kroz prirodu



Šta kaže tabla



To je ta statua



Pomole se Japanci pa je onda 3 puta obiđu



Površno je ovo, moraćemo da se vratimo u Suwa, nedelja 12. oktobar 2020. To nam je autoputem kao Beograd - Aleksinac.

[yoyogi]

Primetno je, u Nagano prefekturi, da ima zgrada kao iz Meiji perioda (1868 - 1912.) kada je Japan izašao iz samoizolacije (250 godina) i počeo da usvaja Zapadne norme.
Zgrade netipične, kao ove u Suwa







Samo mesto Suwa, 220 hiljada stanovnika, nije mršavo. Proizvodnja elektronike, čipova, mašina.

U Suwa je i sedište Seiko (satovi i precizni instrumenti) i Epson, štampači. Danas je zaboravljeno, početkom 1980-ih, kada je Commodore 64 bio vrhunski kompjuter, Seikosha štampači su bili najbolji na svetu.

Seikosha se podelila u dve firme: Seiko i Epson.

I sam nosim Seiko solar ručni sat, treba mu 15 minuta svetlosti godišnje (prirodne ili sijalica) da se napuni. Praktično, ako nisi u grobu, nema šta da brineš za sat. Nema baterija. Koštao je 120 dolara. I, došao navijen 3 minuta unapred, japanska tačnost, da negde ne zakasniš. Nikada ga nisam ni doterivao ni pipnuo. Otporan na udarce, otporan na vodu, skidam ga samo na aerodromima kada narede da prođeš kroz metal skener.



I štampač mi je Epson. Štampač, skener, kopi mašina. Pre toga sam imao Canon štampač, plač majke božje. Za prvu stranu da odštampa, 6 minuta.



Epson štampa za 5 sekundi. Ima i za iphone, nekada štampa, vidim ga da štampa a nisam ja poslao, ćerka iz svoje sobe ili čak iz školskog autobusa, šalje nešto na štampu sa svog iPhone.

Odlični proizvodi, svet im zavidi, svetska klasa i satovi i štampači - a iz iz Suwa, Nagano prefecture, mesta za koje je retko ko uopšte čuo. Da su samo oni, nego ima još puno firmi koje prave elektroniku. Čisto, prepozna se u kakvom si okruženju kada tamo odeš kao turista. Sofisticiran svet.

[yoyogi]

"Inaka" je japanska reč za pusteliju, kao za recimo Ljuberađu ili Babušnicu. Ina City, mada ima 68,000 stanovnika se baš tako oseća kada dođeš iz Nagoje.
Tu smo prespavali da budemo blizu planina za sledeći dan.







Uzeli smo 3 sobe u hotelu (sorry za loš kvalitet slika)



Bile su po 3,500 dinara, jedna nije ima svoj nego WC na spratu (tu sam uzeo ja).



Druge dve su bile bolje, imale svoj sanitarni čvor i kadu



Neveseo doručak (500 dinara)



Bio je dobar



Evo zašto smo tu prespavali: da budemo blizu Komagatake planini (20 min vožnje)



Kada smo tamo došli, na parkingu rekoše 4 sata čekanja na autobus (radi sa proređenim sedištima zbog virusa), 2 sata za gondolu, opet nazad isto. Ispade da nema šanse da na planinu odemo.

Go home.

Bili smo tamo nekoliko puta već, nije tragedija.

[yoyogi]

Da ispravimo ono što zbog gužve nije moglo u prošloj turi 20-21 septembar, 4 dana/3 noći Nagano tura 15-18 oktobar.



1. Komagatake

Prvo autobusom pola sata (ne sme privatnim kolima) pa onda gondola. Za 7 minuta uspenje se 960m, do nadmorske visine 2,612m.









"Drvena linija", posle te visine normalno drveće ne može da preživi.



Čisto nebo se naoblači za minut. Sutradan je pao sneg i nije moglo da se ide na vrh.





Kao vuna, da skočiš u nju.



Ima ovde skoro cela vožnja gondolom, na dole (video).

Na parkingu, kao mali gradić, ima destilerija viskija, Shinshu distillery. Tu uvek odem da kupim bar jednu flašu, odličan im je single malt (8,800 dinara boca dok je običan Ballantines u radnji 900 dinara).







To su te nove koje imaju prozor da se gleda proces.



Bar za degustaciju i prodavnica



Ovde se viski izležava bar 3 godine. Ako na viskiju ne piše koliko je ležao, onda je najmanje 3 godine.

[yoyogi]

2. Matsumoto

Bili smo bar 10 puta. Isti hotel, centralno lociran







I isti trik: rezervišemo po jednu jednokrevetnu sobu za svakoga, platimo jednokrevetnu a dobijemo duplu dvokrevetnu za svakoga.



To su takozvani "biznis hoteli" gde se očekuje samo strovaljivanje u krevet i spavanje.