Nagano Prefecture

[yoyogi]

3. Bessho onsen & Ueda castle

Bessho, 1,400 godina star onsen (banja sa vulkanski zagrejanom mineralnom vodom) ima nekoliko hramova na "walking distance".











Ovaj čudan, polegli bor



Star 350 godina



Kitamuki kanon, on je najvažniji. Do njega vodi ova simpatučna uličica s arestoranima i suvenirima





Ovo je nenormalno, drvo staro 1,200 godina









Foot spa. Sediš sa stopalima u toj toploj vodi 10 minuta is posle ti se čini da u nogama imaš federe.
Kitamuki kanon je preko reke.





Legenda je da on blagoslovi tu vodu i čini je lekovitom



Samo mesto je puno hotela i tradicionalnih prenoćišta (ryokan) i simpatično





Ima desetak malih javnih onsena (svaki ryokan ima svoj, za goste) ali ovo je najveće i najbolje i najjeftinije. Kompleks



Pola sata odatle je Ueda, grad svile, pamuka i IT.

Išli smo zbog Ueda Castle ačli tamo osim ograde i 2 tureta nema drugog da je ostalo. Ovo je sve.







Muzej u sklopu kompleksa ima svilu po kojoj je mesto bilo i ostalo poznato




Još je atrakcija ova trgovačka stara ulica, Yanagimachi street.

Nije bilo baš neko vreme (16:30) pa je izgledalo dovoljno da se samo prođe kolima





To je bio kraj dana. Put za Karuizawa.

[yoyogi]

4-1. Karuizawa.

Izletničko, turističko mesto, onseni, to je bio glavni razlog ove ekskurzije. Odatle je Yoko Ono, udovica John Lennona. Masovno vikendice (kao Zlatibor 1990-te, ne sada).

I ispala je Karuizawa razočarenje. Biće još dva posta posle ovoga.

Ulazak je bio po noći, 18h. Hotel je baš ovoliko od železničke stanice. Shinkansen (Tokyo - Nagano) staje ovde i iz Tokija se stigne za sat vremena.



Dve ovakve sobe plaćene kao jednokrevetne





Za večeru, tu je mega shopping mall na 5 minuta, odemo tamo





Food court. Tu znaš šta ima, šta se očekuje, koliko košta. Prva neprijatnost je bila da se zatvara u 19:00. poslednja narudžba u 18:30. Jedva smo stigli da nešto uzmemo.



Ćerka uzela kao bečku šniclu sa karijem, kaže da je bilo nejestivo, mesto žilavo i bezukusno.

Ja sam uzeo ovaj desni sendvič u velikoj lepinji, "grilled beef". Koštao je skoro 1,000 dinara.



Jooj užasa! Da ga nisam bio odneo u sobu, da sam ostao u sali, tačno bih ga odneo osoblju i zahtevao da menadžer lično proba kakvo govno prodaje. Bacio sam ga posle trećine. Ne samo to, onako bačen, puštao je duhove smrada nekvalitetnog mesa (miris na životinju i balegu) pa sam u ponoć morao da ustanem da iznesem korpu za otpatke ispred vrata sobe.

Oba jela su bila 40% skuplja nego što znamo da koštaju. A nejestiva, to je problem.

[yoyogi]

Ceo sledeći dan je bila kiša. Opet, puno ljudi iz Tokija. Planirali mesecima unapred, sada šta će.
Kada je već kiša a taj Princess Mall je na 5 minuta hoda, da vidimo koliko tamo može da se provede + ručak.



Svetske marke, ništa na popustu. Japan je najveće tržište luksuzne robe na svetu.









Ćerka je imala pare a baš ništa nije kupila. Sama je išla i razgledala.

A tek za ručak: u onaj food hall nismo ni išli (išli smo posebno u centar) a ostalo, preskupo (30-40% skuplje) nego i u samom Tokiju.





A tek redovi, čeka se po sat vremena



Ovaj restoran, stekovi po 150 dolara. U ovo mesto (Karuizawa) se i ide jednom u 10 godina, da se nešto obeleži, tada se pare manje žale pa cene i mogu da budu visoke, plaća se.



Ima još jedan, malo zabačen food court, pod velikom šatrom. A tamo, moj drug Turčin i doner kebab. I to je 15% skuplje. Kod njega nema reda čekanja, kao da su posetioci bili spremni na skupo pa ih ovo ne zanima.





Kupio sam 4. Ručak, večera, sledeći doručak a jedan sam jeo za večeru kada smo se vratili u Nagoyu.



Nezavisno, ćerka nije tamo ručala nego je uzela nešto iz 7-11. Stvarno, nema običnih restorana a najbliži su na 30km odatle, gledala ćerka na Google Maps.

[onnut]

Ima još jedan, malo zabačen food court, pod velikom šatrom. A tamo, moj drug Turčin i doner kebab. I to je 15% skuplje. Kod njega nema reda čekanja, kao da su posetioci bili spremni na skupo p aih ovo ne zanima.





Kupio sam 4. Ručak, večera, sledeći doručak a jedan sam jeo za večeru kada smo se vratili u Nagoyu.

Pa to više donera nego što sam pojeo za 5 dana u Istanbulu.
Neka ih, prave to turci dobro, i jeftino, a pogotovo kad je bila takva situacija na japanskom Zlatiboru.

[yoyogi]

Japanski Zlatibor je ipak prošao sa nekom merom što se izgradnje tiče. Držano je i ostalo pod kontrolom.
Letnjikovci imućnijih (doktori, direktori, da sam rođen ovde a ne došao kao stranac na pola karijere i ja bih bio među njima). Ništa ekstravagantno, pristojno ali se vidi da se ima. Opet, ništa kao Beverly Hills, nema razmetanja i milionoskih vila i hacijendi.
Drži se odstojanje



Ništa načičkano

[yoyogi]

Da završimo kišni dan reportažu iz Karuizawa. Etnografski muzej



Udešaji iz tog doba, vidi se ručna "mašina" za pravljenje djusa



Skije, sličuge. Nagano je poznato mesto za skijanje, bila je i Zimska Olimpijada 1998 (tada je dobio šinkansen voz)







Gnezda za svilene bube (za kimona)



Ovo je bilo za kraj tog dana, tzv "veliki onsen", po pisanju idiota sa neta.



Onsen je 3 puta manji nego ijedan u mojih 5km kruga gde živim. Tri puta je skuplji, tri puta manji i tri puta lošiji. A restoran - čeka se na večeru po dva sata. I to, samo preko Line Booking.

Ta budala je napisala "Nov, veliki" a da nije imao pojma da ima 100 puta bolje.

[yoyogi]

Karuizawa, Ginza Street. Kao njihova Skadarlija samo mnogo veće i biznis orijentisano.



Jeste da je prijatno prošetati





Vide talijanske zastave, ima nemačkih, francuskih





Nemci, koji su tu stanovali pre 2. Svetskog rata su zapatili kobasice i šunke





Francuske pekare



A sve je skupo, 30 do 50% nego inače.







Iz tog mesta je Yoko Ono (87), žena John Lennona. Ima kao i neki muzej, nisam išao

[yoyogi]

Još jedno razočarenje, izvikano po netu Harunire terrace. Pa to je uz onaj onsen od sinoć. Evo ga onsen i tih nekoliko drvenih radnji i restorančića



Ljudi se vrzmaju, verovatno i sami u čudu što su uopšte došli.



Svi restorani zajedno mislim da nemaju 100 stolica.



Onaj dole, na kraju, je bila skupa pasta, dođemo a na vratima kaže samo ako imaš rezervaciju preko LINE App. Mrššš more u...



Ovde nema reda, steak 150g 2,000 dinara. Američki. Ne bih tu došao ni da je upola manje a nisam bio radoznao da vidim koliko je od toga stejka mast i nejestive žile.




Ono što je juče bila kiša ceo dan, na planini se zabelelo.

[yoyogi]

U Nagano prefekturi primetna je nemačka i evropska ornamentika i stil na kućama i objektima.









Švabe, kojih je u Tokiju bilo na desetine hiljada pre , za vreme i posle 2. Svetskog rata (Japan je bio njihov saveznik) su se tu, u Nagano, preselili da izbegnu "tepih" bombardovanja.
Pobednici, Amerikanci koji su okupirali japan, sve su ih proterali 1947. Ali se ta kultura zapatila.

Tu je rešenje dileme: otkuda kupus i kobasice (i suhomesnati proizvodi) baš tu, Japan nije znao za crveno meso do 1875?

Kupus, dnevno izvade i isporuče 1.5 miliona glavica



I kobasice i šunke



Pa nemački uticaj. Kupus i kobasice. Čak se 1970-ih nemačka rock muzika sumarno zvala "Kraut Rock", po kupusu koji Nemci masovno jedu.

[yoyogi]

Završih turu od pre mesec dana, nešto iz Nagano od prošlog vikenda. Iida, jabuke. Toliko ih ima po plantažama da su i u drvoredu na glavnoj ulici



Naš voćnjak iz prethodnih poseta.



Ovaj put nismo brali jabuke (mada smo kupili za poneti) nego škola za pravljenje pite od jabuka. Može da primi 300 "učenika", 6 turističkih autobusa.
Ovo je samo mali deo.



Mora da bude jednostavno, 1-2-3-4, da i dete može da napravi.



Oni daju testo i iseckane jabuke



Premaže se jajetom za rumenilo i sjaj



Jedna mala i jedna veća pita







Ovo je pred pečenje



Industrijske rerne, 15 minuta



Evo pite



Pakovanje da se nosi kući



Ova porodica, mala deca prave pite

[yoyogi]

Na parkingu, kao mali gradić, ima destilerija viskija, Shinshu distillery. Tu uvek odem da kupim bar jednu flašu, odličan im je single malt (8,800 dinara boca dok je običan Ballantines u radnji 900 dinara).

Otvorio sam taj single malt od 8,800 dinara. Da nisam znao koliko je koštao i tačno da mi je neko rekao da je to viski za koktele, da se meša sa kolom i nepogodan da se pije čist ili sa ledom, poverovao bih. Nije bio nizašta.
Verovatno zato što je jači od normalnog, 50% to sam tek pred otvaranje primetio.

Boca "običnog" viskija koji je bio dva puta skuplji i dva puta bolji od Balantajna je bila savim OK, to ću ponovo da kupim kada idem tamo ali ovaj više nikada.





Zato ima da izbegavam te male destilerije.