Foto za danas (2015).

[yoyogi]

Japan. Niko ne sme da dovodi/odvodi, doveze/odveze dete do ili iz skole.

Kako deca idu u skolu i vracaju se, sama. Ne bas sama, postoji organizacija.

Najstariji ucenik ih vodi sve. Pridruzuju se povorci kako ko stanuje u ulici.

Svaki 10-ti ima pistaljku koju duva kada prelaze ulicu. Cak i ove slike, po jako kisnom, olujnom, danu, sve to funkcionise. Rain or shine. Svaki dan.



Na semaforu cekaju, obrazovana deca koja znaju sta semafor znaci



U svemu tome, tu se odigravaju bar tri stvari:

1. Da je Japan bezbedna zemlja u kojoj svako moze da ispunjava svoje duznosti, bez brige za bezbednost, cak i deca, cak i mala

2. Gaji se, od malih nogu, postovanje prema starijima (makar bili samo neki razred iznad).

3. Socijalna kohezija, da se deca znaju od malih nogu

Ko bi smeo ili imao razloga da izuzme svoje dete iz ove rutine?

Moja cerka odrasta u Japanu, ne pada mi na pamet da idemo u Australiju (cije pasose svi imamo).

[yoyogi]

Kenroku-en, jedna od 3 najlepse baste u Japanu.

Mir i spokoj, cak i zdral polece (mozda se naplasio od slikanja)



Nije ni od juce ta basta, postoji od 1620-te, skoro 400 godina.

[yoyogi]

Uobicajena procedura u restoranima koji su "za prolaz", mnogo musterija u kratkom vremenu. Na odmoristima sa benzinskim pumpama, u "food halls" u gradovima i shopping malls, u banjama.

Banja u Toyokawa, lepo zdanje, lep restoran, sav u hinoki drvetu



Jela su na displeju, mnoga imaju i maketu ispod, na sto dolaze tacno kao prikazana





Na automatu (ima ih dva), ubacis novac, pritisnes koje jelo hoces, izadje narudzba (i kusur).
Osoblje nema nista sa narucivanjem, placanjem, handlovanjem novca, nema konobara, isto kao nikada i nigde u Japanu nema ni baksisa.



Dobijes pejdzer koji svira posle 8 minuta da uzmes svoje jelo. To je vreme, euheistika, musterija je voljna da ceka 8 minuta ali ne duze.

tako je i moje jelo stiglo - za 8 minuta, Jegulje na pirincu



Kada se pojede i krene kuci, sam odneses sve na levi salter. Oni to srede, bace, sortiraju salvete, sta god da je ostalo.

[yoyogi]

Biciklisticki festival, Moricoro Park, Nagoya



U stvari, trka izdrzljivosti, 2 sata, na 5.5km stazi



Na sve strane propisno opremljeni biciklisti trkackih bickili



Ova firma, Richey imala je svoj stand



Vlasnik, Tim, mi je licno objasnio sta je sta. Pojma nisam imao. Oni prodaju Richey bicikle u Japanu, prave se u Tajvanu.
Tamo je "leglo" dobrih bicikala ("Giant" je sa Tajvana).



Koriste karbon kompozitne materijale, iz Japana. Ovaj tocak je lak kao da je od papira.



Cena je, snizena sa 3,200 EUR na 2,000 EUR, samo danas. Kutija je duplo teza nego dva tocka u njoj.

[yoyogi]

Eto ti ga, na!

Od baleta do fudbala. 4 baletska koncerta, poslednji sa solo tackom (ne stavljam solo slike), velika promocija za strano dete u Japanu, da bude clan domace trupe i ucestvuje u umetnickom dogadjaju koji zavrsi stojecim aplauzima i desetinama buketa cveca na kraju. Skoro ceo razred je dolazio da je gleda.



Sada, kaze hoce fudbal. Opremimo je, sto se secam iz mojih fudbalskih dana, sve sam je naucio. Park 50m od nase kuce ima ovu mrezu, za bezbol. Tu vezba sutiranje.



Ide u petak u Osaku, clan tima njene skole za utakmicu protiv tima Kanadske Akademije.

Ko je imao prilike i strpljenja da gleda utakmicu zenskog fudbala, mogao je da primeti da igra ima potpuno drugaciju dinamiku od muskog fudbala,
Nema fauliranja, drzanja za cevanice i prevrtanja u agoniji po terenu, nema foliranja koje bi izazvalo zuti ili crveni karton za protivnickog igraca.

Dok sam igrao fudbal (amaterski), kada dodje do "krljanja", izvinjenje je obicno bilo "ne plesemo balet". Ovde imamo suprotan tok - od baleta do fudbala.

[yoyogi]

"Mine bigger than yours" bilo je ispisano na jednom A340-600 Virgin Atlantic. Bio je to najduzi avion na svetu, 14m duzi od B-747 i cak skoro 3 metra duzi od Super Jumbo A-380.



Avion je puko, prodato je 280 primeraka (obicno je 500 primeraka dovoljnoi da se izvadi trosak razvoja) i umalo nije Airbus bankrotirao zbog njega.
Prodaja je prestala 2011. a ovaj sam uhvatio na Nariti 2003.

Prodaja je prestala 2011. a njihovo letenje jos ranije, 2008. Ko god ih je imao prizemljio ih je pokusava godinama da ih proda. Thai Airways ima 6 komada, sede od 2008. i niko ih nece niti lete. Katastrofa kako su nerentabilni u poredjenju sa B-777 i A-330.
Poslednji put sam njime isao januara 2008. Nagoya - Hong Kong. Posle sam vidjao Lufthansu i Finnair u Nagoji ali je i to prestalo 2012. Sada sve A-330.

[yoyogi]

Pa da, samo sam se pitao kada ce: zabranjeni selfie sticks, Kyoto, Nanzen-ji temple.




Kaze tabla:





Sto ja to ne volim, nisam jedini, nije razlog. Verovatno je da oni smetaju protoku posetilaca, traze extra prostor, neko se sklanja. Ako imas toliko turista, sve sto smeta se otklanja. U Singapuru bi imali pokretne trake, kao pokretne stepenice, da se niko ne zadrzava.

[yoyogi]

Od 8. ujutro defile ucesnika jesenjeg festivala kroz moju ulicu, Id u 1km udaljeni Shinto hram, tu se skupe i slave zetvu pirinca ceo dan.



Skolska deca, i njih ima kao ucesnika, u festivalu starom 1,500 godina, prolaze pored stanice Maglev roborizovanog voza bez posade.
Novo je novo, da se nije negovalo i cuvalo staro, ko zna kako bi ispalo.



Ima ovde od pre neku godinu, u samom zaru festivala, Toyota city.

[yoyogi]

Kyoto, aquaduct u krugu Nanzenji hrama.



Neko se slika



Brazilka, slika je njen covek



Njihova (brazilska) kultura narcisoidnosti i machizma, kako kod zenskih tako i kod muskih, zelja za izazivanjem zudnje kod suprotnog pola iskacu iz japanskog nacina zivota i strce kao pritke iz baste.
A i ima ih: 300 hiljada u Japanu, uglavnom radnicu u proizvodnim halama na 5-godisnjim ugovorima.
I Japanaca ima 1.7 miliona u Brazilu, emigracija sa pocetka 20. veka.

[yoyogi]

Zen temple Ginkaku-ji, "Srebrni paviljon", Kyoto, od prosle subote.

Datira od 1482. godine. Da pustima malo slika ljudi koji slikaju. Nema vise ko ne slika. Ove dve devojke su se odenule u kimona i dosle da se islikaju u pravom ambijentu



Do njih su ove dve druge devojke, u standarnoj odeci



Zen-basta od peska



Druga grupa devojaka ispred same najvece zgrade u kompleksu, samog "Srebrnog paviljona". Konus od peska je da podseca na Mt Fuji.



Basta od peska, bar 20 ljudi je slika u ovom trenutku

[yoyogi]

Kyoto, Yasaka Temple. Devojke se obukle u kimona i dosle da se pomole



Koliko su Japanci, nominalno Budisti, religiozni?

Stara sala kaze: "80% Japanaca su Budisti, 80% su Shintoisti a 80% nije povezano ni sa jednom religijom".

[yoyogi]

Kyoto, Yasaka temple, kraj radnog dana. Devojke zaposlene u hramu, u 17:10, vracaju se sa posla.



Zajednicko ime im je "Miko"

[yoyogi]

Kyoto.
U jednoj sekundi vidis ovo,



A u drugoj ovo: fejsbukovci, kontra-ambasadori Zapada u Japanu. Ko god da u Japanu misli da se treba drzati podalje od Zapada, ovo mu je potvrda. Ovako dripacke omladine u Japanu nema. Ko zna ko su oni, sigurno nisu lumpenproletarijat (mada tako izgledaju), cim su nasli para da dodju u Kyoto. Mislim se, omladina degenerisana Fejsbukom, na planeti ce naci uvek dovoljno lajkova da misle da su OK. Oni koji ih vide u Japanu misle da su "not worth pissing on them".



Cuo sam ih u prolazu, neki pricaju maternji engleski, neki sa spanskim, neki sa nemackim akcentom. Skupilo sa preko lajkova s'koca i konopca. Oni pune i prave tu "eksploziju informacija" svojim smecem (fotografijama) sa mesta za koja i ne znaju kako se zovu ali na koja su odneli svoje doope.
Mozda su i studenti medicine ili bilo cega ali ovakvu licnu zapustenost je tesko videti, osim kada ovakvi copori naidju. Moja cerka je mislila da su razbojnici.

Jos jedan impuls da cu u "Beli svet" otici samo ako me deportuju iz Japana.

[yoyogi]

Sad citam u novinama, taj sljam se zove "bogans". Oni su preplavili Bali i Tajland.

Da ih spreci da se uopste pojave, drzava Bhutan ima dnevnu tarifu koju svaki stranac mora da plati: 250$. Tu je ukljucen hotel, interni prevoz, ulaznice za muzeje. I, "putnika" nivoa "Lonely Planet" - nema.

[yoyogi]

Nasao sam gde je slikana tema za Win 7 japansko izdanje, koje ima 8 slika, jedna je kao ova:



To je mali hram, Arashi No Nembutsu-ji, u Kyotu. Trazio sam mesecima gde je bas ta slika slikana i danas otisao tamo, bas zbog te bambusove sume.



To je to, malo poznato ali lepo mesto.