Šta je bilo za klopu?

[Som_tum]

Japan - najbolja klopa na svetu. To je odavno poznato, ovo je samo da Francuzi koji su izmislili Michelin evaluation to kazu. Sa 296 zvezdica Japan je prva zemlja u svetu, mislim da Francuska ima 200 ili tako. Samo Tokyo ima vise zvezdica nego cela Francuska.


The Sydney Morning Herald
21. October 2011.

Sayonara to French Michelin reign

TOKYO: Japan has swiped the global culinary crown from France as the country with the highest number of restaurants with three Michelin stars.

It now has 29 three-star restaurants, highlighted in the new Michelin Guide to the western cities of Kyoto, Osaka, Kobe and Nara.

The figure eclipses the 25 in France, traditionally regarded as home to the finest cuisine, chefs and restaurants.

Story continues below ''Japan is a unique country with many cities full of high-level cuisine,'' Bernard Delmas, president of Michelin in Tokyo, said. ''That is why, even in the fifth year of the arrival of our guide in Japan, we continue to discover new stars to introduce to our readers.''

Last year, Japan had a total of 26 Michelin three-star restaurants, putting it on a par with France for the first time.

The closure of Marc Veyrat's three-starred restaurant in Savoie resulted in France's total dropping to 25, allowing Japan to take the lead earlier this year. Japan's status as a culinary leader over France was confirmed overnight with the publication of the 2012 guide, which bestowed 296 stars upon establishments in western Japan.

In the new guide, to be published in English and Japanese, there are 15 restaurants in this region with three stars, an accolade which is tribute to ''exceptional cuisine worth a special journey''.

Ceo clanak

[Som_tum]

Kineski restoran. Misli se da je kineska klopa zacinjena ili da restoranska nije pogodna za decu.

Imaju "kodomo menu", decji set.




Ramen sa svinjetinom, chahan (przeni prinac), shrimps, przenu piletinu, dim-sim i piroshku.

Nema kolaca nego zasladjeni tofu, sa ukusom mentola.

[Som_tum]

Yokohama, Chinatown:

(znam da neki posetioci dolaze samo na ovaj topik da vide hranu, zato ponavljam sa Putovanja samo ovaj deo)


Ova radnja, tu se nesto ceka, pa i stojecki jede na ulici:





Ceka se na famozni (bas iz ove radnje) "shorompo":




Ukus je nezaboravan. To je kao mleveno meso za knedle, u supi, oba kuvana na pari u zatvorenoj puslici.

Ovako ih prave:




Pune ove puslice od testa mesom i supom, zavrnu im poklopac i onda na paru, u drvene dvospratne posude sa poklopcem, na kuvanje na pari. (vide se te posude medju prvim slikama u ovom postu). Zato svi ukusi ostaju unutra:





A jedu se ovako: probije se opna i prvo popije supa. Onda stapicima meso i nakraju testo, kao pogacica:





Ima ih u raznim varijantama, nije ni jeftino:





"Restoran" je prakticno, kiosk. Nema za sedenje u nutra a red je uvek. Jedu na ulici, stojecki:








Izgleda kao da golubici stavljaju jedno drugime u kljuncic. Jeste i to samo se tu izvodi jedna vazna tehnika koja se ne vidi: da bi se isisala supa iz shorompoa, to je najvazniji i najukusniji deo, shorompo treba da se usnama kao poljubi i uvlacenjem vazduha probije testo u usisa supa. To je zadovoljstvo koje devojka na slici priustava svome momku. Vidi se na slici da on u stvari ne odgriza komadic nego isisava sadrzaj.

[Som_tum]

Dnevni rucak za salarymen. 10$.

Japanizovana verzija zapadne klope.




Tu imamo sniclu od pilecih grudi, prelivenu kackavaljem.
Malo spageta.
Onda rolne od tanke piletine (secene tanko kao praska sunka pa u rernu) a unutra asparagus i ne znam koje jos povrce.

Sve je pre-iseckano, da moze da se jede stapicima.

[Som_tum]

Cuvene skoljke iz Hiroshime.

5 komada, 15$. Na rostilju a unutrasnjost, samo meso, nije potpuno direktno izlozeno vatri pa skoro kao "u sachu" sacuva ukus i vlagu a opet se ispece.





Jedna je otvorena, lako se otvaraju:

[Som_tum]

Thai, krapao gai, piletina sa bosiljkom (mislim da ima i recept ovde negde). Thai restoran.

[Som_tum]

Ovo je postalo popularno u Japanu, narocito deca vole "kare raisu", curry rice.

Verzija sa filetom od pilecih grudi. Kari je normalan ili zaljucen na skali od 1 do 5, to se kaze pri porudzbini.

[Som_tum]

Rebarca (spare ribs) na japanski nacin. Nekih 40cm shnita.





Sta je ovde azijsko? Nema hleba nego pirinac. Ima stipaljke ako neko zna kako njima da pridje rebrima.

Sve je nekako neoprirodno i "out of place" mada je ukusno.

To je i poruka: evropska hrana moze da se nadje ali se priprema strogo po receptu, bez osecanja. Kao da recimo kuvar opste prakse u hotelu sprema neko japansko ili thai jelo.

Moze kuvar da "postupi po naredjenju" ali nema tu prirodnog osecaja. Naruci pastu u Thai i videces zasto je vojska mrzela makarone. Uzas.

[Som_tum]

Shizuoka City, Yui station. I sam Mt Fuji pripada Shizuoki.

Shizuoka je poznata po odlicnoj hrani. Ovo je jedan od lokalnih specijaliteta: sitni rakovi.



Mali su, staje ih mozda 2-3 u zapreminu kao filter cigarete. Zbog roze boje ih zovu "sakura ebi". "Ebi" je rak. I jastog je "ebi".


Bio sam 5-6 puta, ne znam koja je slika od kada.

Ovo je sve zivo, nista kuvano. I zivi rakovi i kavijar :





Ovo je za manje hrabre da probaju zivo. Ima i zivo i przeno, Prepoznaju se rakovi u oba slucaja:





Ima ih na 3 nacina u ovoj 3-delnoj posudi. Meki su, cak i ovi cisti malo se uvaljaju u wasabi (ova zelena grumuljica uz desnu pregradu) i uopste nema veze sto su zivi. Manje se oseti nego sushi.




Ovo je za totalne zentare: samo przeno, i to u dubokom ulju:





Ovako ih sushe kada ih nalove. Ima ih k'o pleve u vodi oko Shizuoke. Ovo crvenkasto nije cvece nego bas ti rakovi na mrezama. Susheni idu u svasta.




Edit 3 dana kasnije: evo sam ih video u radnji, samo jedna od stotina varijanti:

[Som_tum]

Kucna radinost: red curry chicken & seafood hot pot

Piletina sa karijem i tava sa rakovima:





Otklopljena:





Supa ima rezance od omleta:





Rakovi su mali prawns i malo staklenih nudli:

[Som_tum]

Thai od japanskih sastojaka, kucna radinost.

Przena riba uvaljana u beli luk (pla grob). Sama riba je zubatac, najrasprostranjenija i najpristupacnija (i najjeftinija) i u Thai i u Japanu.
U maloj zdeli je ljut sos sa feferonima, belim lukom i naam-pla (slani sos od presovane ribe, Thai ne koriste so nego naam pla (voda od ribe) za zasoljavanje).

Asparagus, boranija, prawns u sosu od skoljki.

Supa je tom yum goong, ljuta.

Sa Thai jelima je stvar da ne dolaze u nekom redu (predjelo, supa, glavno jelo) nego sva odjednom i jedu se u krug, po zalogaj od svakog naizmenicno.

[yoyogi]

Sada malo o mom stradanju bez cevapa u tudjini.



Godinama prolazim pored ove radnje u Nagoji (zatvorena pre godinu dana), nikada nisam usao, sve mislim "pusto Tursko" mozda sto je stalno bilo prazno:





Jooj sine, koji smo mi Turci ortaci sa Japancima (Turkish Airlines ima dnevni let Istanbul - Tokyo)





Nikada nisam video nikoga unutra osim osoblja, vidi se da nisu Japanci, sede, pushe, zezaju se.
Jednom stisnem zube i resim da vidim sta ima unutra, ima li cevapa.

Pa mora da ima, pa oni su cevape i izmislili i nama doneli (oni ih zovu "kofte", otuda nasa rec "cufte").

Ima, yebote! Na japanskom pise dole "izgara kofte", bas kako se i u Turskoj zovu, "izgara" => "skara" => rostilj.

Ova cena je 1000 dinara:





Reko, sacu se razvalim. Ova riba ih izvadi odnegde, mozda iz zamrzivaca i poce da slaze. Znam da je tu godinama, izgleda to niko ne narucuje, izgledalo je kao da joj je prvi put:





Stigose posle 10 minuta. Licilo je, mozda. Pirinac je pilav:





Nego, mnogo ranije, jos 2003. sa "My woman from Tokyo" naidjemo na pokretnu tursku komoru sa doner kebabom u centru Tokija.





Cene: tacno moze da se cita u dinarima, skoro je isto:





Jednom u radnji naidjem na ovakve. Jooj, Ameri nam uvalili mekdonalds, sada treba i cevape od njih da kupujem.
Istina, dopeceni u toster rerni, podsecaju. Pogotovo sa lukom (luk me jos nije izneverio da ne podseca na onaj u Grmecu)





A tek ovde sam probao da zayebem zemljinu tezu. Samo, cevapi su bili cetvrtasti, ne duguljasti:

Evo su u mom onsenu (banji), na jelovniku. Zovu ih "saikl steki", valjda kao okrugli stejk, bemliga sta je tu okruglo.




Nadjem ih u radnji, ovako izgleda (mada podseca po ukusu):



Da, da, "Srbija do Tokija" samo svuda prodji a kuci dodji.

[yoyogi]

Gero, onsen city, danas.

Soba noodles (od heljde, to je valjda srpska rec za sobu), riba iz reke, japanska pastrmka, susena u miso pasti.

Ne znam kako to rade ali nema kostiju, ni kichme.



Jede se cela, od glave do repa.

U zdelici sa leva su ukiseljeno povrce + wasabi.

Bela plivajuca masa je tofu, on se zamesha u supu.

Planinska hrana. Ta riba je iz reke u samom mestu, zivi prakticno u kiseloj vodi, valjda je zato tako ukusna.

[yoyogi]

Miso udon. Jaka miso supa sa udon nudlama. Specijalitet Nagoye.

Ima i tursija salate (kupus, krastavci) u prilogu. I naravno pirinac.

Dolazi ovako zaklopljena:




Kad se otklopi:



Ukus je nesto kao jak paprikash a nudle to ublazuju. Ima i zivo jaje unutra, skuva se u vrucoj miso supi dok na njega dodje red.


Cena: 1,000 dinara. To je u vreme rucka.

[yoyogi]

Kobe beef, sukiyaki.

Od kada je pocela de se jede (i uzgaja) govedina u Japanu, ovo je bio nacin spremanja koji zivi i danas.




Prvo secer. Nisam znao, secer vrlo doprinosi pojacanju ukusa mesa. Steak sosovi ga imaju. Ovo je iz dana kada nisu pa je secer isao odvojeno i vidljivo:




Onda meso. Oni sve rade, ti gledas dok se kuva ispred tebe:




Posle povrce:



Kada je gotovo, nudle ukljucene, skloni se sa vatre: