Šta je bilo za klopu?

[Dumb&Dumber]

Kako kazu.."pusto tursko".

Ovde, navala u "Little World" gde Turska ima novu (prvu) postavu.



Japanke gledaju kako "majstor" seche doner kebab. Red je 20 minuta:



Sta je bilo, turske pizze, kofte i doner kebab:



Deo sa prethodne slike, "kofte". To je nama od Turaka doslo kao "Chufte" i to su nasi cevapi. Skoro isti ukus, ako se dobro secam.



(Clone of Yoyogi)

[Genki_des]

Japan, set za rucak, nema puno izbora (zato je jeftino, 8EUR):



Ja sam uzeo ovaj ljuti ramen:



A kolega je uzeo ovo sa piletinom i iznutricom morskog jeza. Melasasta krema za osnovu, biljke, jez je rozikasto meso:



To ne mogu da jedem mada jednom jesam kada nisam znao sta je, nije bilo lose.

Tu je i savet za posetioce ili novajlije u Japanu. Kada se sa Japancima izlazi na veceru (ili "nomikai", pijanku sa vecerom, meni jednom mesecno), uvek pitaju sta jedes sta ne jedes. Mnogi kazu "I am easy, eat all" i onda se nadju u nebranom grozdju. Ili neke iznutrice ili cak i zivi mali rakovi koji se jedu tako da se koprcaju i golicaju ti grlo dok ih gutas.

Taman posla. Uvek kazem 3 uslova:

1. Sedenje na stolicama (ako se sedi 2 sata na podu, sutradan dobijes upalu misica ne mozes da se spustis na klozetsku dasku u WC-u).

2. Da bude kuvano (Japanci jedu sushi 1, max 2 puta mesecno ionako).

3. Nema iznutrica (to ukljucuje i unutrasnjost oklopa morskog jeza, zive dzigerice, crevca...).

[Dzo_bagerista]

Evo jedne sljakerske, froncle od mesa sa pirincem i dosta bibera. Japanski lanac Pepper Lunch, oni to kazu "affordable steak". Ima i wikipedia.

Prvo ti dodju supa i salata:



Pa ubrzo metalna vrela ploca (260C) sa mesom i pobiberenim pirincem. Pirinac jeste skuvan i przen a meso je upravo stavljeno i pece se pred tobom.



Imaju 200 restorana u Japanu, Hong Kongu, Singapuru i Filipinima.

Jeftino i stalno puno.

[Dzo_bagerista]

Pljeskavica "cvrcak"

Isto mesto, drugo jelo. Kod nas bi to zvali "pljeskavica cvrcak" jer cvrci na vreloj ploci.
Ima I przeno jaje (tek razbijeno, I ono se przi uz meso)




Papir ispod se zavrne navise da ne prska ulje po kosulji, dok se ne smiri:

[Dumb&Dumber]

Desi se, bar jednom nedeljno da se nema vremena za "sit down" rucak u restoranu. Onda "bento", lunch box za svojim stolom u firmi.



Pileca snicla, pasta salata, krastavci salata, ustipak od jaja i pirinac sa (nejestivim) plodom sakure, kao ukras, da podseca na japansku zastavu.

Sa strane je miso supa.

5EUR.

[Genki_des]

Shirakawa-go, "iwana"set.



Ta riba, "iwana", drug koji zna kanji (Srbin) mi rece znaci "stenovita riba". Ona koja zivi u rekama sa kamenjem.

[Colonel_Kurtz]

Skakavci u Thai se jedu u Isaan provinciji (20 miliona stanovnika).

Ne samo da se jedu nego se i ozbiljno prodaju na pijacama. Wang Nam Yen, Sa Kaew:



Po blogosferi neupoznati tvrde da ih naprase DDT-jem pa onda, tako otrovane i otrovne jedu. Glupost.
Hvataju ih tako sto preko njih bace mrezu precnika 3m i pokupe ih zive. Oni uvece dodju na travu blizu zitarica, moze da ih se uhvati 2-3kg za 5 minuta.

Kako ih kod familije u kuci ih trebe (ova devojcica levo je clan porodice):



Krila i "hrskavo" se odbace:




Przenje u wok-u, sa uljem. U kucama se nikad ne kuva, uvek u shupama uz kucu:



Evo su, na "izvolte":



Za Thai Isaan, jela iz Thai restorana su neobicna kao i nama. Ovo oni jedu, cudne stvari i nama nejestive. Pilece hrskavice, pilece noge, alge. Pivo je najjeftinije, "Leo".



Palo mi je na pamet da ovo postavim kada sam video donji clanak na B92.

B92:

petak 12.07.2013. | 09:59

Farme skakavaca uskoro i u Evropi

Izvor: Gde investirati
Skakavci su desetinama hiljada godina širom planete bili siguran izvor hrane.


Oni su i dalje popularna hrana u regionima Centralne i Južne Amerike, Afrike, Australije i Azije.

Izvesno je da će i narodi evrocentrične kulture, SAD, Kanada i Evropa, uskoro prihvatiti kulinarske recepte na bazi insekata uopšte. Za sada se na Severnoj hemisferi prodaju samo konzerve prerađenih skakavaca kao hrana za kućne ljubimce.

Jedno je sigurno. Ova industrija, sa oko 2 milijarde potrošača, je jedno od najmanje iskorišćenih tržišta. Međutim trgovina skakavcima u Ugandi je veoma unosan posao i dragocen izvor prihoda za mnoge ljude.

Skakavci su u Ugandi poslastica i sezonski se sakupljaju u martu, maju i novembru. Vekovima je tamošnje stanovništvo verovalo da skakavci padaju sa neba. Vremenom su naučili da skakavci kao i svi drugi insekti polažu jaja u suptropskim peskovitim područjima te su postepeno unapređivali metode "lova" na skakavce.

Oni kojima hvatanje skakavaca nije primarno zanimanje dosetili su se da u područjima gde žive rojevi skakavaca vertikalno postave metalnu burad sa imitacijom lišća i svetiljkama u sredini. Kako noć odmiče, krug svetlosti koji daju lampe postepeno se sužava što primorava skakavce da klize prema dnu bureta. Do jutra se tako nakupi poprilična količina nacionalne poslastice.

Ovaj metod hvatanja skakavaca je postao popularan i široko rasprostranjen u glavnom gradu Kampali, i u gradskim centrima centralne, južne i nekim delovima zapadne Ugande. Korist je dvostruka. Svoja dvorišta štite od štetočina i usput zarade.


U SAD i Zapadnoj Evropi cena jedne konzerva skakavaca, hrane za kućne ljubimce, kreće se od dva do 20 evra. U Kini porcija prženih skakavaca košta oko 5 dolara.

Poljoprivrednik iz Centralne Ugande je zaključio da je profitabilnije uzgajati skakavce nego čekati da "padnu sa neba". On jednostavno odrasle skakavce odnese u pogodno peščano tlo uz močvaru gde oni polažu jaja. Za dva meseca ima novo jato skakavaca.

Na Univerzitetu Makerere u Kampali su otkrili brži i efikasniji metod uzgajanja skakavaca za koji njihovi stručnjaci veruju da bi mogao postati izvor prihoda za državu.

Obzirom da od 8.000 vrsta skakavaca nisu svi jestivi, a oni jestivi se opet razlikuju po hranjivosti i težini, naučnici Univerziteta u Kampali rade selekciju jajašaca i u inkubatorima uzgajaju najkvalitetnije vrste. Kad se skakavci izlegu iznose ih na farme.

Primenom ove metode na farmi, površine sto ari, može se uzgojiti do 30 hiljada skakavaca najkvalitetnije vrste.

Da su i na Zapadu počeli uviđati korist od uzgajanja skakavaca potvrđuje i vest da su u Danskoj pre desetak dana lansirali prvi inkubator za uzgajanje ove vrste insekata.

Prošle godine, holandska vlada je uložila više od milion evra u projekte istraživanja uzgajanja jestivih insekata, a u proceduri je niz zakona kojim bi se regulisao ovaj sektor proizvodnje hrane.

U Velikoj Britaniji već postoji firma kojoj je osnovna delatnost nabavljanje insekata za hranu. Istina, ne može se pohvaliti velikim prometom, a i sam vlasnik ne veruje da će zapadna kultura u skorije vreme prihvatiti taj oblik ishrane.

[Genki_des]

Buono, lanac italijanskih restorana. Imam jedan kod firme i jedan blizu kuce.

Za 1,480Y mozes da jedes koliko hoces, bilo sta sa menija i iz bifea, kafa, bezalkoholno, sladoled, kolaci.
Princip je: jelo (pasta, pizza) moze da se naruci kada je stiglo prethodno naruceno. Tako se izbegne masovno narucivanje dok su oci vece od stomaka.
Jela su 60% velicine normalnih porcija. Obicno je, uz sve iz bifea, cak i previse uzeti jednu pastu i jednu pizzu.
Ne zove se konobarf nego ovaj Acer Iconia tablet na svakom stolu ima touch-screen menu. Sto se tu pritisne izadje tamo u kuhinji i oni spreme a konobar odnese za sto odakle je naruceno.



Tanjir sa slobodnim posluzivanjem iz salad bara. Supa u solji kao za kafu (slobodno dopunjavanje). I pasta "genoveze", sa pesto sosom.

Pizza & anchovies kao drugo jelo:

[Dumb&Dumber]

Japan, Surf & Turf (more i tlo).



Veliki prawns rakovi i hamburger. Set za rucak, 8EUR, pirinac, miso supa i mali poluslatkis od pirinca.

[Dumb&Dumber]

Koreja, "kimchi", ljut kiseli kupus.



U Japanu se prodaje u toliko varijanti da ne poverujes:





Ne jede se samo to, kimchi je prilog jelima, meze. Dosta je ljut, Zapadnjaci ga tesko podnose (prosere ih).




Ima ga I kao kimchi sos:



Nije to glavno jelo nego kao "meze". Samo ili uz jela.

[Genki_des]

Spagetti "genoveze" na japanski nacin. I japanski servirano.



"genoveze" je sos sa pesto i bosiljkom. Ovi ga purave rucno a ima i da se kupi.

Japanci sa nikakvom tradicijom u spagetama, sluze i zemicku sa puterom i japansku bastensku salatu.

Ima i pola ljute papricice na vrhu spageta. Shunka i persun.

[Som_tum]

Thai. Papaya salad (som tum), krapao gai (piletina sa bosiljkom) i u korpici khao niao, lepljivi pirinac.



Som tum je nacionalno jelo u Isaan provinciji i obicno ide sa lepljivim pirincem koji se rola u kuglicu i njime, kao zalogajem hleba, zahvati salata.




Piletina (sa red curry) sa rostilja je tu da dopuni jelo i napravi kompletni samostalni artikal na jelovniku.
Mesto je Sheraton hotel a kvalitet sastojaka vrhunski, mnogo bolje nego po jeftinim restoranima na ulici.

(Pizza margarita je za dete).

[Dzo_bagerista]

Da vam Dzo nesto shoferski skuva sa odmorista na autoputu Bangkok - Surat Thani.

Petrolska firma PTT ima ovaj lanac convenience stores (kao 7-11) na svojim benzinskim stanicama (na hiljade)



Nisam znao, taj biznis ima vecu marginu od benzina i naftnih derivate pa su odlucili da ne budu samo radnje nego i restorani na odmoristima:



Odlicni su i prevazilaze kvalitet bilo cega ikada vidjenog na i oko benzinskim pumpama. Mainstrem Thais rado staju da tu jedu. Cene su pristupacne (1 EUR = 40 THB, prakticno, nista skuplje od 2 EUR) i jelovnik je dovoljno bogat:




Unutrasnjost je identicna u celoj zemlji, cisto, osoblje dobro obuceno i procedure iste i bez iznenadjenja. Nesto kao MacDonalds samo 100 puta ukusnije i zdravije.




Tri jela, sva su cesta nacionalna jela, prste da polizes. Pirinac sa zelenim karijem i piletinom:



Thom Jed, bistra supa sa tofu, povrcem i mesnim knedlama:




Krapao Gai, moje omiljeno, przena mlevena piletina sa bosiljkom:

[Genki_des]

Inuyama, interesantan grad uz Nagoju.
Ima 2km staru ulicu, kao Skadarlija.

Dengaku, tofu premazan sa miso pastom i na rostilju je omiljeno lokalno jelo:






Prodaju se po 6 komada. Posuda za serviranje ima napred stepenicu da vrh stapica "klekne" a pozadi zljeb da se ne mrda dok se nosi:



Jos ovaj jedan i gotovo:

[shoderash]

Cevapi na partizanski nacin. Sa Azijom imaju veze jer se radnja desava u Japanu.

Uzme se jedan veci hamburger (100g, kao pola standardne pljeskavice). Neki od skupljih, ima ih raznih.

Podeli se u dva dela i uvalja, kao leskovacki cevapi.



Pece se 15 min u toster rerni, be ulja i bez icega.



Tortilja pita, salata i cevapi. Moze da se doda sira.



A moze i luka:



Urola se i tako jede. Posle 20 godina, meni lici na cevape. U stvari, vise na tursku verziju, "kofte".