Šta je bilo za klopu?

[Mekong]

Ovo sam prvi put video, krofne sa durianom. Dunkin Donuts firma.



Kupim svih 6, cena je bila 140THB (3.5 EUR)



Prvi dan sam pojeo jedan, ostale kasnije.



Nije neukusno, cak je i prijatno. Samo, kao kada jedes cevape za rucak pa do vecere kada god podrignes znas sta si jeo, Tako i "smek" duriana.
Ne bih ponovo kupio.

[Mekong]

Ovo sam se prijatno iznenadio: MacDonalds ima 2 thai jela na meniju. Servisna stanica prema Pattaya, nekih 60km od Bangkoka



Velika je kao negi gradic



(imaju svi mekovi ovo jelo).

Krapao Gai (piletina sa bosiljkom, zacinjeno, nije za decu)



Cak je i jeftino, 59THB (6EUR) + Cola 10THB. Dodje na tanjiru, sa escajgom. Izgleda malo, mozda i jeste 80% porcije ali je bas taman, dovoljno. A kvalitet je neuporedivo bolji nego isto to na istoj stanici. Piletina je filet od grudi, nema mlevenih pilecih nogu i glava. Preporucujem, ukus je autentican



Ovaj fish burger set je bio 168THB.



Za dokumentaciju, ceo jelovnik i cenovnik u Mac



Ovo mesto (servisnu stanicu) necu vise pominjati, samo da se vidi malo sta ostalo ima. Thai jela, 90% za nas nije jestivo. Ovo jos i jeste



Mnostvo ostalih, nije

[yoyogi]

Kada se završi letovanje u Thai, za mnoge je to kraj Thai hrane. Ne za nas, koji imamo Thai kuvaricu, ženu i majku, rezidentnu, to ne prestaje.

Ja tu ulećem sa pasuljem, punjenim paprikama, gulašem, musakom, irskom pitom od mesa, pljeskavicama ali je Thai obrok bar jednom dnevno, ako ne i više, u svih 7 dana nedelje.

Nedeljni ručak. Supa sa povrćem i korijanderom (koji se ne kuva nego se prstohvatom prespe preko, na kraju) , piletina sa indijskim orasima, rakovi u sosu od školjki sa karfiolom



Zahvaljujući rigoroznoj japanskoj kontroli kvaliteta, svi su sastojci sa supermarketa daleko iznad onoga u Thai, da i ne pominjem Thai štandove po ulicama koji su dobri samo za ribu na roštilju gde ništa ne mogu da zayebu.



Već na prvi pogled se vidi da ova Thai hrana, spremljena kod kuće, nije "beefed up" da je izgleda mnogo a da ne bude kvalitetna.
Kako je žena ispržila piletinu, kao u omotu od neke glazure, ne znam. Treba da otkrije tu tajnu ćerki.

Da, još nešto: nijedan tanjir nije individualan, osim činija supe. Ostalo sa tanjira se donese u svoj (kašikom na svoj pirinač) , pa se tako jede.

[Colonel_Kurtz]

Supa od pirinča, tradicionalni Thai doručak. To Thai deca jedu za doručak pre škole.


Mi ga u Japanu imamo 2-3 puta mesečno. Mora da je bilo i ranije, 6 godina radim ovaj tred, možda sam zaboravio da je bilo.

Recepata ima različitih, zavisno od Thai regije. Ovde su knedle od pilećeg mesa. Pirinač je ispod supe.

Jedno im je zajedničko, korijander. Važno: on se ne kuva sa supom, pospe se na kraju, pred serviranje a kada se na njega naiđe, ima specifičan ukus.

[Colonel_Kurtz]

Ovo je bilo za klopu, ovaj set Thai jela. Ne jednom nego 220 (dvestadvadesetputa) serviranja u jednom danu, samo od 12-14:30h. To moja žena sada radi.
Cena je 980 Yen (toliko i dinara), to je ono što su salarymen spremni da plate za ručak.

Šta imamo: po kazaljci sata, od 6 do 7 su spring rolls.
Od 9 do 11 su "karage", pohovana piletina, japanska stvar. Mora i to.

12 na satu je "krapao gai", piletina sa bosiljkom. Centralni je pirinač.

Van tanjir sata, na satu je je nešto što bi mi mogli da nazovemo sutlijašom, to je za kraj.

Na 3 je "Thom Yum Goong", ljuta supa sa rakovima. "sissified" za japansko tržište..

Na 5 je kisela kari supa.



Da se do toga došlo, moja žena, pozove Thai restoran u Nagoji i kaže da hoće da radi.
Dođi, da te vidimo, reče vlasnik (Japanac).

Dođe ona, pokaže fotokopije green card, total health insurance i fotografiju naše porodice. Još i moju business card, da doda da nije krijumčarena ili sa Yakuzama.

Ne beše intervjua. Vlasnik (njegova žena, Japanka, uz njega), videše kopije dokumenata, samo rekoše : "Imaš 15 minuta da nam napraviš obrok, idi u kuhinju".

A u kuhinji, sve spremno, moja draga tamo kao riba u vodi, ima sve što treba.
Kao Jammie Oliver (idol naše ćerke) , ona to izmađioniše, napravi ona obrok za njih dvoje dok trepneš.
Vlasnici restorana njen ručak u slast pojedoše. Ne znam šta im je spremila, ona zna bar 300 različitih jela.

Rezultat: Vlasnici restorana (imaju još dva) joj rekoše: "Ostani još danas na večernjoj smeni, ako možeš ili dođi sutra na dnevnu smenu".

Nije bilo sranja i LinkedIn self-boasting budalaština, dokaz je u onome što napraviš i ljudi dođu da plate da to jedu. Po 220 puta za 3 sata. Day in, day out, svaki dan

Hic Rodos, Hic Salta.

[onnut]

Opa !
Pa ovo je pohvalno i lepo.
Thai jela od origin thai kuvarice- za japance.

I još je voljna kao diplomirani ing BKK Univerziteta (Agrikultura,ako se ne varam) da to radi.

Da sam tamo rado bih navratio u taj restoran.Ne sumnjam u dobar ukus.

Dobro i za vlasnika restorana, konzumente japance a dobro dođe i kućnom budžetu.

Ali 220 jela za 2,5 sata !!

Puna podrška od mene pod uslovom da se može (pre svega zdravstveno) izdržati taj japanski tempo.

[Colonel_Kurtz]

Jeste, 220 serviranja, nekad (ponedeljak, kada salarymen donose od kuće vikend restlove u lunch box) je manja poseta restoranima, bude 180.

Kućnom budžetu to dobro dođe, to je novo, kao kako bi uspeli da uštedimo te iste pare. Kakve bile da bile, potrebne ili ne, to je dodatak, to pre nismo imali.

Nema rada za džabe, poslodavci znaju, ona ne sme da pređe 1,100 EUR mesečno, max 13,000 EUR godišnje. Čim se približi tim ciframa, prestaje da radi.
To je part-time posao koji se oslanja na muževljev prihod, porez, zdravstvo, penziju.
To i jeste ideja: ne trebaju porodici njena zarada, treba nam njeno radno angažovanje, ako je još i plaćeno, to bolje.

[yoyogi]

Universal Studios, Osaka, Japan.
Zbog silne navale posetilaca za programe koji idu u Halloween Month (oktobar), za ručak se čekalo po više od sat vremena. Ovi hamburgeri, 10 minuta.



Bolji je od Big Mac, kao ono što se nudi po pabovima. Cena je bila za ovaj set 1,590Yen (toliko i dinara). Skupo ali sve je tako, precenjeno. Mora da su kirije za restorane astronomske. Na ulazu stoji da nije dozvoljeno unošenje svoje hrane i napitaka ali niko ne proverava, ko je baš došao da potroši 20,000 dinara, samo ulaznica je 7,600 dinara, pa put i ostalo, neće se otimati da ga i ovde malko oderu.



Zbog gužve, moralo je da se jede i napolju, po kiši, istina pod suncobranima. Nikome ne smeta.



A pogled, defile kostimiranih čudaka koji su došli da se obuku i islikaju u američkom okruženju.



Ne ulaze u restorane ovakvi, verovatno se presvuku u locker room.

[yoyogi]

Isto Universal Studios, kvart Harry Potter,



Ima krčma kao iz srednjeg veka





Ima nasnimljeno, kao oni što peru sudove, deru se i razbijaju



Tu, opet dranje. Levo je irska pita, desno je govedina sa salatom, soda voda, bilo je 3,350 dinara.

[Som_tum]

Thai desert, to su njihovi kolači (mali se zovu "foithong", pasta od pasulja,čupavi su "met khanoon", zlatni slatkiš)

[/QUOTE]

Dok Thai nije postojao kao država, Thai je bila kraljevina Ayutthaya (sredina 16. veka), bila su 4 trgovačka naselja Japanaca, Holanđana, Portugalaca i Arapa u Ayutthaya.

Slikano u "Japanese Village" modelu naselja u Ayutthaya

[/QUOTE]

Ove kolače je u Thai zapatila ova žena, iz mešovitog portugalsko-japanskog braka.

[/QUOTE]

Objašnjenje na panou

[/QUOTE]

Ukusni su, polu-slatki, kao i većina slatkiša iz "kosooke" Azije.

[onnut]

Thai desert, to su njihovi kolači (mali se zovu "foithong", pasta od pasulja,čupavi su "met khanoon", zlatni slatkiš)

Ovi mali glatki izgledaju kao turske tulumbe.
Viđao sam ih u Thai i jednom smo probali.
Jesmo i neke druge thai.

Ali te thai poslastice....nije to za nas ukus koji očekujemo od slatkiša kao kod nas: baklave,šampite,zaher torta i sl.

[onnut]

Šta sam ove godine najčešće jeo u Thai ?



Riba...morska hrana.
Šta ću kad to volim !

Evo jedne tipične večere u restoranu u Ko Samuiu



Riba je red snaper,lignje...
Sve na stolu,tri jela ...bilo je oko 1000 THB (3.300 din).


Odmor je bio mesec dana i prošao.
A šta ću ovde 11 meseci bez morske hrane, 600 km od najbližeg mora , u zemlji Srbiji ?

Izbor ribe u lokalnom supermarketu moga "malog mista" nije loš



Ne zaostaje puno ponudom za onim u svetu:brancin,orada,losos,pastrmka,šaran...
I to još očišćena ili će na zahtev to uraditi.
Još kad bi hteli i da ih ispeku kao oni u Carefouru u Thai.
(To za spremanje ribe, na zahtev ,u Carefouru mnogi ne znaju ili da ti npr. iseku ananas i spakuju-sve gratis).

Začudo,cene ribe ,u lokalu, iste ili čak i niže od onih na moru.

Morski plodovi, gambori,smrznute girice,oslić,fileti ribe....



Ovde je bar 4-5 takvih supermarketa sa ovakvim i sličnim izborom.

Koliko se svet globalizovao...80-ih u celom BG ne bih mogao naći ovakav izbor (svi smo zato išli u "Polet").

Ali nema se uvek vremena ovo nositi kući pa spremati plus što ulje prska a miris ribe se širi po kući..

Danas,na brzinu, odem na lokalnu tržnicu/pijacu gde svaki dan ima to - već spremljeno



Nestalo je girica i babuški a izbor je bio:skuša na roštilju , pečeni oslić,šaran,tostolobik i som.



I ovako spremljena riblja čorba i riblji paprikaš u ovim plastičnim činijama(zamrznuto)samo da se podgreje kući



Kući sam doneo ovako-miks skuše,oslića i šarana( sa prelivom peršun/ulje i limun).



Sve je koštalo 980 din kao onaj bento u Japanu.
Oko 1,4 kg ribe.

Plus ovo kvalitetno mađarsko vino Tokaj (520 din).



Jeo sam sām (ćerka u školi,žena radila u našoj firmi) bez priloga krompir/luk salate kao obično jer nije bilo vremena za to.
Ostalo je za još 3 obroka.



Vremenski -odlazak po ribu ,jelo...možda 30 min.
A ne da se satima zaglavim tamo na Gazeli u BG.

Eto kako "lečim" nostalgiju za ribom.

Jedan iz Splita nedavno mi reče da je cena npr.skuše,ovde,(spremljena 720 din/kg) - jeftinija nego tamo na moru.
Zašto je tako?....možda zato što je smrznuta a ne sveža,deranje turista...šta li..

Ni u Thai ne mogu jesti toliko ribe za taj novac.
Najjeftinija je ona rečna zasoljena ,sa ulice,oko 200-250 THB (700 din) ali ta je možda 700 grama.
I još će, izgleda, poskupiti ( bar ona morska što su ih lovili burmanci).

[yoyogi]

Možda je razlog da najbolju ribu odmah kupe restorani i elitne radnje. Drugu, isto tako dobru, istovremeno uhvaćenu u istoj mreži, sa kostima polomljenim od pritiska tona tibe u mreži, ostave za lokalne pijace. Pošto njima riba stiže svaki dan, neprodato ide u zamrzavanje (posle dan - dva) pa je možda zato ta ista riba jeftinija i ide dalje. Kao protočni bojler. Dolazi nova sledećeg dana. U taj kontigent i restorani i dobre radnje ubace šta nije prodato prvih dana.

Na stolu, ne zanima te kako je riba prošla kroz svoj ulov i kraj. To da je morala da bude zamrzavana da se uopšte proda i ode dalje, to je industrija, uštimovana.
Sama riba nije lošijeg kvaliteta nego je bila takve sreće.

[yoyogi]

Moja banja ima restoran, tu penzioneri koji dolaze od 10 ujutro do 11 uveče imaju sve što im treba. Ostaju po tih 12-13 sati. Košta ih 500 dinara.

U Japanu je nepoznata stvar da ti neko dođe u kuću. Tu se penzosi druže, uživaju u banji, jedu, drugi im spremaju i odu kada hoće.



Sa druge strane je Agri-mura, Coop poljoprivrednika i moja pijaca. Lepo i pristojno



Restoran je primeren po cenama.









Ono što svako u Japanu voli je raamen. Deca pogotovo. Sa zelenim "nori" algama iz mora



Vrlo je ukusno, supa se jede malom kao kutlačicom, u nju se dodaju nudle

[yoyogi]

Irska pita, Shepherd's Pie (Čobanska pita). Treba mlevena jagnjetina ali u Japanu to nema a jedan Irac mi rekao on je pravi sa kvalitetnom govedinom.



Napravio sam 6 komada. Peče se u rerni na 190C 25 minuta.



Ukusno je, nema veze sa musakom. Ima puno receparta na netu, neki su komplikovani da ljudi i ne pokušavaju.
Imam ja negde svoj.