Foto dana iz lokala

[onnut]

Srbija- bogom data zemlja.

Klima(nema redovnih tajfuna, poplava..), zemlja( specifičan sadržaj makro i mikro elemenata), voda( pitka, čista), vazduh....jedinstven ukus hrane..posebni ljudi..

Neko bi rekao - patriotizam kakvog ima kod svih naroda.

Ali što više putujem sve više se uveravam u to.

Da ne širim dalje, za ovaj mikro prostor Srema i Fruške Gore još ne napisah ni jedan članak o tome zašto se zove "vinski Srem".

Ako su sa naših prostora 17 rimskih imperatora ( petina od svih) sam ovaj mikroprostor Srema je dao 6.
Na samo 10 km odavde je bio Sirmium (današnja Sremska Mitrovica).Sirmium je bio jedan od 4 rimske prestonice , i u njemu i okolnim selima, rođeni su imperatori : Trajan, Hostilijan,Klaudije, Kvintil, Aurelijus i Prob.
Prvu vinovu lozu , van Italije, zasadio je imperator Prob baš na ovim obroncima Fruške Gore i na području Smedereva ( otuda autohtona sorta - smederevka).
Kažu i da se tu na obroncima Fruške Gore, uvek odmarao između pohoda i krepio uz energiju ove zemlje , vode i vazduha.

Evo nas u onoj vinariji koju sam slikao sa brda.Jedna od nekoliko u okolini.



I do nje nov asfaltni put



U dvorištu , uz gajbe, fontana



Burad



Lepo uređen restoran za degustaciju



Za letnju sezonu je to u uređenoj cvetnoj bašti





U vreme moje posete, u subotu popodne,uređivali su stolove za neku grupu iz BG.Biće , uz degustaciju, i muzike.



Stiglo je ovako.



Probasmo Triminac i Chardone.Uz sremsku pečenicu i kombinaciju domaćih sireva.

Inače zaštitni znak ove vinarije je sorta Probus, suvo crveno vino, koje sam probao ranije.



Prave čak i penušavac Principes Brut, sa "zero" procentom šećera.



Ma, kao u dolini Loare.

[onnut]

Ovde je sucokret još mali.Negde visine 60-70 cm , otprilike pola od finalne visine.




Ali zato je pšenica zrela i juče je žetva počela.Dobar je i prinos.I do 10 t po hektaru.



Juče , na putu za jezero, vidim, skida se sa nekoliko parcela.



Poneko slamu ostavlja u balama.



A na jezeru - novo iznenađenje.



Bageri skidaju i bočne strane.Kažu mora se stabilizovati teren i osigurati buduća plaža od odrona sa litica.



Uklonjen je i tropski bar.
Radovi su sa obe strane gde se pristupa vodi.



Signalno vozilo izvođača , sa uključenom rotacijom, upozorava da se ne prilazi mehanizaciji.
Ipak nije zabranjeno kupanje.
Ide se gore, preko litica..



Oko 16 h prestao je rad mehanizacije.

I u takvim , otežanim uslovima pristupa, ljubitelji ovog jezera ne odustaju.Pogotovo kada je 38 C napolju.

Bilo je bar 50-70 osoba a pored mene, na plaži, i jedan par čak iz Zaječara(!!) koji su oduševljeni vodom ovog jezera i koji su se interesovali za dobar restoran u blizini posle kupanja.



Ima u blizini plaža na Savi, Dunavu, još jezera i gradskih bazena, uređenije i čistije... ali ovde je posebno pa čak i u ovim nemogućim uslovima.

[onnut]

Lubenice, letnje voće, čija pojava u prodaji asocira na godišnji odmor,more, putovanja...



Kasnile su ove godine 2 nedelje.
Zato su, do ovih dana , uvožene iz Grčke.Te uvozne su bile skuplje - 70 din/kg.

Sada ima domaćih i to odjednom, masovno , i ovako pored puta



Cena im je 50 din.
Prošle godine su bile 30 din.

Eto i one su skuplje, kao i mnoga druga roba.Bloombeg index cena sirovina u svetu pokazuje povećanje od 40% na godišnjem nivou.Žitarice, energenti,čelik, drvo...A vlada ( i u svetu isto) kažu da je inflacija 2 do 5% (!!).
Svetska lažija ( počinje da liči na '93 kod nas)sa ciljem da se ne povećavaju lični dohoci ili će jednog momenta doći do naglog pada cena sirovina kao 2008 (bankrot Lehman Brothersa) a onda "jadna li mu majka" ko je u robama.Čekamo okidač .
Kockanje, na svetskoj kladionici.
I ja sam ( bez svoje volje) u toj kockarnici.

[onnut]

Novi Sad od 08.07-11.07 u vreme muzičkog festivala Exit.

Upisao se u istoriju kao prvi veliki evropski festival posle pandemije( koja još traje)



Tradicionalno na Petrovaradinskoj tvrđavi.Za ta 4 dana oko 300 muzičara na 20 bina uz prisustvo svake večeri oko 40.000 posetilaca.

Grad je pun stranaca, mladih, željnih nekih slobodnih lepših vremena



Kafići i bašte puni stranaca a i domaćih.



Prošle godine nije održan.

[onnut]

"Karantin turizam" !
Kako to izgleda?



Gradski bazen na kraju moje ulice.

Tu ne idem na kupanje, ali prijatelj koji ide, kaže mi da je bazen pun indijaca.

Juče prođem tu, slikam preko ograde i evo ih.



Tu su ( i na mnogim drugim mestima po Srbiji, a na aerodromu je vidno) na tzv. " karantin turizmu".

Za Srbiju im ne treba viza a od kada je Srbija na zelenoj listi dolaze masovno.Dovoljno je da u paket aranžmanu (od 14 dana) provedu tu i mogu ići bilo gde: USA, Velika Britanija,Novi Zeland...

Dobra je i konekcija sa Qatar Airways, Turkish a od nedavno ima i low cost Spicy Jet iz New Delhija za BG.

A na jezeru radovi odmiču



Produženo je i napravljen budući plićak za neplivače i decu.Za par meseci će nasuti šljunak/pesak.



Najuporniji ne odustaju.

Tu sam svakodnevno ali ga privremeno odjavljujem.

Za vikend, konačno se ćerci završava ispitni rok, pa odosmo, porodično, na Mediteran- ovoga puta Grčku.
Dok su drugi letovali tu mi smo obilazili Aziju.Pa da vidimo sada, kada se i nema velikog izbora,da li smo nešto propuštali.
Menjamo i transport- umesto aviona- automobil.

Naravno, ako prođemo komplikovane pripreme( plf formular, QR kod, testiranje..) a u grupi imamo člana i koji je posećivao Exit .

Nekako ovako kao na ovoj šaljivoj karikaturi.

[onnut]

Odličan put kroz Srbiju a i solidan kroz Makedoniju, praznjikavo na autoputevima, uz dobra kola, i stigosmo za 6, 5 sati ( uz 40 minuta zadržavanja na granici) do same granice Grčke gde cemo noćiti.



Dojransko jezero-plaža Stari Dojran.



Šetalište u cveću



Kažu, ribom najbogatije evropsko jezero obraslo vegetacijom.



Ribarske kućice sa solarnim kolektorima



Konak u apartmanu/prenoćištu, uz jezero, na 10 km od grčke granice, preporučeno od prijatelja.



Na 60% puta ( dovde je 600 km) do Jonskog mora.
Nigde ne žurimo.

Ima i dobar bazen.



Specijalitet kuće - dojranski šaran uz izvornu makedonsku muziku.



Nikad boljeg šarana nismo jeli.Niti ima barski šmek niti ima masnoće.



A tek domaće vino...



Gazda, na kratko seo sa nama, kaže, vino lično proizvodi a ribu nabavlja svežu od ribolovačkog društva.

Cene niske.
Prenočište , za troje, 35 € a večera za 3 osobe, sa vinom i sokovima, 30 €.

I još za put na poklon dobismo buteljku tog odličnog vina.



Lepo veče u Makedoniji za početak odmora.
Za ujutru imamo preporuku da probamo domaće kiselo mleko.

Obećasmo, svratićemo i u povratku.

[onnut]

Od ljudi koji stalno posećuju "moje jezero", a godinama letuju u Grčkoj, dobio sam preporuku: " ako hoćeš čistu vodu i beli kamen u grčkoj- idi na Lefkadu.



Ime na grčkom znači baš to:beli kamen.

U Jonskom moru, do njega je nešto više od 1.000 km.



Nema aerodrom.
Spojen je pontonskim mostom sa obalom.
A pre Lefkade , kod mesta Preveza, gde je najbliži aerodrom, put bukvalno prelazi početak piste pa se čeka na semaforu kad sleće.
Nas je zadesila baš ta situacija.

[onnut]

Plaža Kathisma



Plavo more i čista voda



Najuređenija na Lefkadi.
Ostale su prirodnije.



U pozadini taverne sa panoramskim pogledom.



Na prvi kontakt nismo mogli odoleti svežim morskim plodovima po kome je ostrvo poznato.



Hobotnica na grilu ( to je ovde znak prepoznavanja kao kod nas npr. pljeskavice), sveže sardele, lignja na grilu,školjke sa sirom u sosu i fish soup.

A na čaršavu stola- mapa ostrva.

[onnut]

Mediteran.
Plavo more, huk talasa i zvuk zrikavaca u brdima.
Ono što je nedostajalo napaćenim Covid turistima kojih , bar ovde,ima dosta.
Čini se puno življe nego prošle godine u Turskoj.



Ima i gužve na parkinzima, ležaljke ispod suncobrana su skoro sve popunjene a i restorani/taverne u pozadini plaže.

Ali obala Grčke je duga.
A pogotovo Lefkada koja je poznata po kilometrima pustih divljih plaža savršeno čistog mora.





Samo poneki suncobran



ili parkiraš ovako svoju kamp prikolicu bez da ikom išta plaćaš



ili šator uz vodu, i cela plaža je tvoja



poneki usamljeni pecaroš



Sve slike ovog posta sam fotografisao u šetnji od par kilometara od one uređene plaže Kathisma sa prve fotografije.



Plažice i uvale koje nisu ni naznačene na mapi.



sa eventualno jednim improvizovanim beach barom u pozadini gde se može popiti i nešto prezalogajiti.



Stigoh tako i do jedne označene na mapi- Avali beach.



Ni tu nije bilo više od 15-20 ljudi



Šljunkovita plaža, nešto šatora, tiha bez muzike i naravno čista voda.

[onnut]

Dimossari vodopad u unutrašnjosti ostrva



I ovde velika gužva da mu se priđe



Posle pola sata čekanja, konačno, da se vidi ovako redukovan , u leto.





Mala jezerca koja se formiraju



Ima na početku uspona , 300 m pre, lep kafe u hladu ispod platana



Tu je i parking gde po registracijama možemo videti i odakle su gosti/turisti.
Kao i na celom ostrvu možda dve trećine su sami grci-turisti, a od ostalih:italijani,rumuni, rusi,srbi..



Atina i Solun se isprazne u leto.
Eto gde idu.

[onnut]

Usputno zaustavljanje



Pogled na plažu Pefkoulia



Nijanse plavog



A iz kamiona se prodavao grčki organski med

[onnut]

Ostrvo Lefkada nisu samo plaže sa čistom vodom.

U zaleđu su litice i brda( najviši vrh je preko 1.000 m) sa planinskim selima i tavernama gde se dobro jede, na svežijem vazduhu, sa kojih se uveče pruža spektakularan pogled na zalazak sunca.



Jedno od sela.
Samo je zahtevno stići kolima do njih uzanim putevima sa serpentinama i ponorima.



Sinoć, oko 20-21 h je bilo ovako



Jedva smo našli mesto iako je ovakvih panoramskih kafea/restorana nekoliko po celom ostrvu.





Neki i ovako na zelenoj stazi koja je poletna staza za paraglajding tokom dana




Oko 21 h je zalazak sunca



Ode ono iza jonskog mora.



Masovno slikanje pa na društvene mreže





Nije tu bila loša a ni skupa hrana



Pohovani bakalar sa domaćim krompirom - 8€ porcija.

[onnut]

Ono po čemu je ostrvo Lefkada prepoznatljivo - plaža Porto Katsiki.



Na mnogim listama najlepših plaža Grčke, Evrope pa i šire.



Nijednu sliku ovog posta nisam filtrirao.



Većina turista u obilazak dolaze sa mora,ovim turističkim brodovima.

Meni je trebalo nekoliko dana da se priviknem na vožnju brdskim često i uzanim putevima, pa da odlučim da je posetim kolima.

Na samom je jugu ostrva, 35 km od glavnog grada Lefkasa u kojem sam smešten.



Prvi pogled sa proširenja puta , sa litice,u borovoj šumi od kojeg te uhvati jeza.



Uz nestvarne nijanse plavog mora, vidi se zašto naziv plaže na grčkom znači "zaliv koza" , koje su ga jedine, u prošlosti,mogle posetiti.



Pogled kao iz aviona.



Trebalo je spustiti se kolima niz tu liticu opasnim tesnim putem, sa serpentinama i mestima gde se ne mogu mimoići dva vozila plus što je duž takvog puta i dosta parkiranih kola.
Uz asistenciju dva kopilota i dosta adrenalina stigosmo.



Pretposlednji nivo , posle parkinga,sa par kioska, kafe nadstrešnicom, odakle još treba stotinak stepenica ka plaži na kojoj nema nikakve infrastrukture, spasioca..





Svako je doneo svoj suncobran, ručni frižider i sl.



Ovi brodići su bili tu kratko i posle ih nije bilo.



Koliko god bilo lepo mogao bih da kažem da je more bilo hladno, okeanske struje jake a sunce , posle 14 h kada stene prestanu da daju senku, ubitačno jako.



Ali voda...nikad se u čistijoj nismo kupali.

[onnut]

Vegetaciju čine maslinjaci...



...čempresi, borovi...



Nekako ovako



Zato su pored puteva punktovi za prodaju tih proizvoda: maslinovog ulja,borovog meda i vina.





Isprobali smo a onda kupili hladno ceđeno maslinovo ulje, borov med, dobar za grlo, i med od majčine dušice

[onnut]

U restoranima, pre ručka, konobari sto prekriju papirnim stolnjakom sa mapom ostrva.Lepo i korisno.



Ali od prekjuče vidim nove covid mere.

Na stolu je QR kod koji treba skenirati da bi pogledao meni !?



Nema jelovnika.
Ako nemaš (ili nisi poneo) telefon ili ti telefon ne podržava ili ne znaš skenirati- nema ručka.

Navodno, da se izbegne jelovnik kao moguće sredstvo zaraze.Kao da to nije isto i sa papirnim novcem.

Preksinoć u jednom restoranu (lažno preporučenom od mnogih na društvenim mrežama, a u stvari od samih sebe) naleteh na tu situaciju.Kaže nemaju jelovnik.



Moj telefon nije mogao skenirati, žena ga nije ni ponela i da ne beše IT studenta ne bi ni videli jelovnik.

A kad ga je ćerka prezentovala blago sam se šokirao.Cene reda 30-60 € po obroku ( tri puta veće od normalnih) a da nisu jastozi i sl.

Ovde su cene ( i one morske hrane) reda 7 do 16€.
Npr. ovaj pun tanjir girosa sa prilozima je 9 €



a onaj za poneti sendvič giros oko 2 € itd.

More marš...Momentalno smo napustili.

Ovaj restoran ,sa prve slike je na plaži i bez obzira na tu nalepnicu na stolu za QR kod za meni , doneli su nam jelovnik.