Foto dana iz lokala

[onnut]

Posle 2 meseca jesenje suše i kuknjave poljoprivrednika, koji lome plugove i kvare menjače,pokušavajući izorati njive, noć nedelja/ponedeljak donese neku nadu.



Zabelela Fruška Gora (ćerka fotografisala)

Jeste mršavo , i to direktno iz Miholjske suše u sneg , ali svaka kap je sada bitna a i noćas i ujutru nada da se može još malo natopiti zemlja i pokušati obraditi njive.

U zimu kad nije moglo u jesen.

I oni koji su u oktobru, kada je bio agro rok za sejanje pšenice,istanjirali gornji sloj suve zemlje i ubacili seme , ništa nisu postigli jer seme čeka vodu .

Nisam slikao tu pustinju ovih dana ali imaju oni svoje forume sa slikama i raspravom

[yoyogi]

Ta kvalitetna riba je za džabe. Tačno da se zapitaš koliko li košta tamo dakle su je dovezli i kako im se isplati. Duplo jeftinija nego u Thai.

[onnut]

Riba na roštilju od danas.



Lomača.
Drvo od paleta,ćumur i loza koja daje šmek.



Ispade od večeras, jer sam počeo posle posla (oko 16 h) a kad sam završio 17:30 h ,već je pao mrak jer se prošli vikend prešlo na zimsko vreme(mrak je u 16:30 h).



Morska riba .Krupniji komadi.

U sredini brancin (sea bass) a na krajevima orada (snapper).
Akcent je (pored kvaliteta ribe) na ceni.

Ukupno 3 kg ribe a koštalo je u lokalnom marketu sve - 2600 din. (860 din/kg).



Mediteranski stil.

Sinoć kupljena ,sredom dolazi (sveža sa leda) i stavljena u pac (maslinovo ulje,beli luk, peršun,bosiljak,biber,limun).Posoljena .

Plus,danas, krompir salata i mađarsko Tokaji vino.



Tako ukusnu,sočnu, sa šmekom dima, nigde u restoranima ne mogu da nađem.
Istina,možda bi tamo imala rep i ne bi se lepila kao meni.

Tačno 6 obroka (po 500 g ).
Cena 3,6 € po obroku.
Dobro, krompir salata (sa uljem, crnim lukom i biberom) je zanemarljiva cena(iz naše bašte) a vino je bilo 460 din.

Čak i u Thai -izvozniku ribe..To je ,prevedeno u THB,oko 150 THB . A tamo nema ispod 200-300 THB +.
O cenama u Parizu da ne pričam.Možda 30 € po ribi/obroku.

Istina danas su bila samo 2 tanjira ali ostaće sutra i za ćerku,kada dođe (ma zato sam je i spremao).

To u stanu ne može da se sprema.

[yoyogi]

Kako Japan stoji sa kućnim ljubimcima?

Ima ih, svako četvrto domaćinstvo ima kuče, mačku ili bar papagaja.

Svi shopping malls imaju prodavnice, pet-shop. To je prva radnja koja se vidi kada se uđe, uvek ima ljudi. Za shopping mall, strateška pozicija. Ko vidi štence male i slatke, zaboravi brige pa, oraspoložen, kupi u ostalim radnjama i više nego što je mislio.
Vidimo i službenicu koja stoji sa spoljne strane, prati šta se dešava sa samim izloženim štencima



Kučići su mali.



Cene su od 250,000 dinara do preko 500,000. Nema takse na držanje kućnih lljubimaca. Ona je uračunata u prodajnu cenu i koristi se za "zbrinjavanje" napuštenih pasa i mačaka. Asilym, drži odbegle ili napuštene životinje 7 dana. Ako se vlasnik ne pojavi, gotovo je. Nema usvajanja.
Možda, statistike kažu, da ako je prvi vlasnik izbacio kuče iz kola 500km od mesta življenja, šanse su još veće da bi ih sekundarni vlasnik (koji bi ih uzeo na, recimo, dečji plač) isto tako napustio.



Tamo gde ih je dozvoljeno držati (svejedno da li je vlasnik nastambe ili rentijer) pravilo je da u zajedničkim prostorijama moraju da se nose u rukama. To eliminiše dobermane, vučjake i ostale velike pse.
Zgrade gde je dozvoljeno držati kućne ljubimce imaju na liftovima signale da je u liftu životinja (da neko ne unese mačku dok je unutra neko sa psom). Kod mene, 4 nezavisne kuće na placu, tri imaju male pse.

Danas, na istom mestu, AEON shopping mall, vidim da je zabranjeno slikanje, to nije bilo prošle godine. Pitam službenicu zašto? Kaže, svi imaju mobilne telefone, po ceo razred dođe da ih slika, pa novi, pa novi... štenad se uznemire, pa mnogi sa blicevima slikaju, to bi bilo tako po ceo dan.

Reče, "Za tebe, jednoga, slikaj". Ne da su slatki, razumem svakoga, pogotovo učenike, koji ih slikaju



Postoji čitava industrija opreme i pribora za kućne ljubimce, kažu, u Japanu, 10 milijardi dolara godišnje. Nacionalni dohodak Srbije je 45 milijardi dolara.
Radnje uz pet shop, kao samostalne robne kuće

[yoyogi]

Jesenja idila. Još ako je Miholjsko leto.

Ogrev, kao da su ga Japanci pakovali, tako je i ovde. Drva, koja će ogrejati u hladnim mesecima koji dolaze, baš lepa slika, u stvari osećaj da si spremljen da prezimiš.

[onnut]

Miholjsko je leto.Temperature oko 22 C bez kiše.
Izbegao sam, krajem Septembra, ono naglo zahlađenje na 5 C.

Ali vesnici jeseni/zime su tu



Kupus,spreman za ribanje i kiseljenje, i saksije cveća spremne da se unose u kuću/podrum.



I naravno ogrev.

Dođe ovako,gospodski,isečen,upakovan, na paleti....samo da se stavi u peć.

Moja mati....ima radijatore i gas u kući...ali,...ne interesuje je da li će biti gasa iz Rusije(preko Ukrajine) - obezbedila je sebi ogrev(drva) za peć.

I kiseo kupus zimi.

[yoyogi]

Na kraju Knez Mihalove , na mestu gde su se okretali trolejbusi nikao je shopping mall, narušivši arhitekturu staro grada

[ATTACH=CONFIG]3948[/ATTACH]

[ATTACH=CONFIG]3949[/ATTACH]

Unutra kao da si u "Paragonu" u BKK,samo je manje

[ATTACH=CONFIG]3950[/ATTACH]

[ATTACH=CONFIG]3951[/ATTACH]

...


Na kraju morao sam da slikam i bivši bioskop "Zvezda" ovako u rešetkama

[ATTACH=CONFIG]3958[/ATTACH]

Lepa moja Knez Mihailova, kad pomislim na Beograd, prvo se stvorim u njoj.

Gde se sada okreću trolejbusi? Kod PMF-a?

Jadna "Zvezda", u rešetkama. Interesantno, u Japanu bioskopi ne samo de nisu zamrli nego i napreduju. Kod mene su 2016. otvorili šoping mal sa 11 bioskopskih sala.

Nema filma bez velikog platna i jakog zvuka. Moja cerka ide 2-3 puta mesečno, nikakav download ili DVD.

[yoyogi]

Kako su sredili. U tom carinskom skladištu je bilo i skladište neke firme koja je prodavala školsku opremu. Ja kupio ogromnu (školsku) kartu sveta i umesto da mi je daju u radnji dadoše mi neku potvrdu da je tamo preuzmem.
Koja je to jeza od kraja bila i danju, kamoli noću.

Koja je to niska cena za hranu.

[onnut]

Mirna,rezidencijalna zona "Belgrade Waterfronta" završava se sa Brankovim mostom.

Dalje,prema severu, kada se prođe ispod Brankovog mosta i nastavi ,(može peške uz vodu) dolazi se u zonu zbog koje ,najuticajnije, BG ima stope rasta turista od 10-20 % na godinu i stiže do milion .

Splavovi uz obalu Ušća.Vidi se zgada CK.




Taj noćni život , o kome piše i "New York Times", znao sam da počinje sa tim splavovima još od Zemuna/NBG pa do ušća ali nisam znao da je u poslednje vreme epicentar sa kalemegdanske strane vode od Brankovog mosta.

Ćerka mi kaže- to čuje od njenog BG društva iz Krašića.

Zona pristaništa,ispod tvrđave, sa Brankovog mosta(google)



Slike od sinoć, pretovarna dizalica carinskog magacina,sada kao atrakcija



Beton Sala, starog carinskog magacina,o kome piše dopisnik "New York Timesa" pretvorena je u brojne tematske restorane.



Gore,na ploči hale , je parking.
Na horizontu je Brankov most a iza svetla zgrada BW.




Pogled na stepenice za silazak sa parkinga ,dole , i preko na one skupe bučne splavove, ,gde treba dubok džep .



Ovo je više socijalno,sa pristojnim cenama, i još uz vodu, pa na terasama nigde slobodnog mesta .



Interesantno da mnogi večeraju, nije samo ono da se sedi i cedi jedno piće.




Ima i stranaca ali je više domaćih.

I japanski "Sakura" , gde služe suši, - nema mesta.

Mesta je bilo unutra,u jednom sa balkanskim menijem, ali opet dobar pogled kroz velik prozor na vodu



Evo i meni



Roštilj (ćevapi,pljeskavice..) oko 500-600 din, mešano meso 790, čak i riba brancin 960 din. da ne pričamo o ceni piva.

Uzeli leskovačke uštipke (extra ukusni) ,lignje,piće i sve izašlo 1400 din.

Gde to ovi stranci u svetu mogu da jedu za 5-8 € a da nije neka fast food sa kioska ?

Gosti šaroliki...dosta srednjih godina,mlađa društva a i napucanih sponzoruša



Ima i svadbi



I rentanja brodića za proslave



I noćne vožnje kao na Singapurskoj reci i Boat Quay samo što je ovde veća gužva i neuporedivo niže cene



Još veća gužva je nastala oko 23:30 kada se sa tvrđave spustila raja sa koncerta, na otvorenom ,svetski popularne hrvatske grupe "2Cello" (dubl čelista)



Redovi kao posle jake utakmice,čak i grupa fanova iz Japana (?!) , za koje su bili rezervisani stolovi u pomenutom restoranu "Sakura".



Prijatna 3-4 sata , u letnjoj večeri,kao da sam bio negde u svetu a ne u BG u kome sam živeo 5 godina a da nikad nisam prošao ovom trasom.

[onnut]

Beograd od sinoć.

Od nedavno, uređeno Savsko šetalište "Beograda na vodi"



(Noćne slike su nešto lošije)

Na googlu još uvek se vidi onako kako je izgledalo nekad.
Desna obala Save ,slikana sa starog Savskog tramvajskog mosta



Promenada je uređena,za sada, na nekih 500 m u smeru Gazele,gledano od tog mosta i u drugom smeru do Brankovog mosta.

Dakle,negde oko 800 m .



Ovo je negde sa krajnje južne tačke.Plavi lukovi su taj stari Savski tramvajski most.

Zaštitna ograda identična onoj u Dubai Marini



Dok je ćerka bila na rođendanu drugarice na Adi ,a to je ovde uvek kasno , 22-02 h , žena i ja smo iskoristili da prošetamo promenadom ,prvi put.



Bili smo više nego prijatno iznenađeni,ne ulazeći u politizaciju .



Kao da smo u Dubaiu,za ono što je izašlo.



Vidljivi radovi okolo



Na ovoj zgradi se već vide svetla u stanovima



Ima i nešto kola na parkingu.

Da li će na ovom podvodnom terenu(sećam se 80-ih kad je cela ova zona žel/bus stanice bila pod vodom) , pumpe morati stalno da rade, ali...iako je cena, 3.000€/kvm+ , manji stanovi se dobro prodaju.



Dizalice i još 3-4 zgrade u izgradnji



Biciklistička staza,nešto restorana/kafića bez buke,odiše sve mirom i prijatnim mestom za boravak,šetnju..

Mir je remetio,i to bitno, prelazak tramvaja preko mosta ali mislim da će to izmestiti.



Iskreno , protiv sam onog divljeg rušenja u toj zoni, ali moram priznati da je ovo odlično,a utisak ništa lošiji od onog što sam video u Dubaiu a možda, u nekim elementima (noćni život,cene,blizina..) i od Singapura o čemu ću u sledećem postu.

Bio je ovo BG kakav do sada nisam doživeo.

[onnut]

Slike Beograda od danas,popodne.



Ležerna šetnja (retko) bez cilja,vremenskog limita...
I to je nekad dobro uraditi.



Dok ulični svirači na violini sviraju "Jovanče..." ,a Knez Mihajlovom se čuju strani jezici , neke stvari se nikad nisu promenile - mirisi parfema i lepe žene koje prolaze kroz nju.



Promenio sam se ja...jer mi većinom izgledaju suviše mlade



Ni traga ni glasa od "Ruskog Cara" , samo ispred ova vitrina od sladoleda



Stolovi i bašte su uglavnom pomerene u bočne ulice.
Ovo je prema Zmaj Jovinoj



Na kraju Knez Mihalove , na mestu gde su se okretali trolejbusi nikao je shopping mall, narušivši arhitekturu staro grada





Unutra kao da si u "Paragonu" u BKK,samo je manje





Kad se porodica okupi,posle 1,5 meseca,onda ćerka daje predlog gde se ide.
Naravno BG a ne NS gde će uskoro biti svakodnevno.

Zna ona,družeći se sa BG društvom, i gde su IN mesta, da se ide na ručak.

Franš,Boutique,Opera.

Bili smo u ova dva poslednja.



Opera,pored Majestica,slikano od lokacije "Ruskog Cara""



Popodne,po vrućini ,kada su svi na Adi,bila je skoro prazna



Ceđeni grejp za osveženje

A na ručak u Boutique,jedan od 4 restorana u tom lancu , koji su u svako doba dana dobro posećeni



Obimne porcije koje nismo mogli pojesti,iako količinski meni to ne bi trebao biti problem.
Kao da stavljaju nešto, poput obroka u avionu,koji te brzo zasiti.Cene su pristojne,za takvo mesto, reda 800 din po jelu.



Desert smo uzeli kasnije , na kraju šetnje, u Knez Mihajlovoj, i to odličan oko 300 din po komadu



Prijatan ,topao dan u opuštenoj porodičnoj šetnji sa ručkom.

Na kraju morao sam da slikam i bivši bioskop "Zvezda" ovako u rešetkama

[yoyogi]

Za koze i jariće, jesam to jeo nekoliko puta (jaretinu) u Srbiji, sećam se da nije imala miris ovčetine i da se smatralo vrhunskim mesnim obrokom. U Japanu mislim i da ne znaju da se to uopšte jede (kao što u Srbiji ne znaju da se u Japanu jedu iznutrice morskih ježeva).

Jagnjetine ima u nekim supermarketima, samo ono sa koskom, mali "lamb chops".

Jagnjetinu sam dugo izbegavao zbog mirisa (jednom sam kao dete dobio da jedem u nekoj krčmi na putu oko Knina) dok nisam u Australiji probao. Novozelandska, odličnog ukusa a bez jakog karakterističnog mirisa, još se svugde tvrdi da je od svih crvenih mesa to baš najzdravije. Oni prave velike pare izvozeći je u arapske zemlje.

Tek koze, možda još i bolje.

Eto, ovde može da se kaže : I jare i pare.

[onnut]

Danas nema jezera.
Tmurno nebo,hladnije je ali još nema kiše.

Iskoristio da iznesem iz zamrzivača ovo meso jareće,skuvam ga i napravim sebi gozbu.

Ručak od malopre



Bilo gde u svetu,ako se poveća količina mesa u obroku,cena mu vrtoglavo ide gore.

A ovaj moj obrok,danas, od 300 din bi bio upola da nije ovog francuskog crnog Caberneta (naučio sam beli Chardone ide uz ribu,pa sam promenio).
Salata paradajz/krastavac iz moje bašte-skoro besplatno.
Ovog mesa sa tanjira i ostalo.Plus ono u šerpi.

Kako do ove cene?

Na putu do jezera, na fruškogorskim padinama, vidimo na ispaši ovce,koze.

Jako bitno - nisu iz tova u zatvorenom već se hrane slobodno.

Koza je jedna od najčistijih životinja i neće da jede bilo kakvu travku,pažljivo bira.

Pitamo čije su.Uzmemo adresu,telefon.

U povratku svratimo.Velika verovatnoća je da je to neko ko mene poznaje,kupuje kod mene.
Tako je bilo i sada,pa uz obavezno pitanje o cenama robe koju prodajem i obavezno psovanje vlasti jer sve ove niske cene poljoprivredno/prehrambenih proizvoda o kojima pišem, idu preko njihovih leđa.

Dogovorimo se.

Jare,nešto starije, po ceni 200 din/kg žive vage.

Ujutru poranim po to.



Od "demokratskih promena" nebo je uvek ovako prošarano tragovima aviona kakvih se ne sećam od ranije.To jutro izrazito.

Ne znam da li je takvo nebo u Japanu i ostaju li ti tragovi aviona !

Verovati ili ne u chemtrailse,teorije zavere...ali ovi tragovi ostaju na nebu,šire se i formiraju izmaglice/oblake.

Polunapušteno fruškogorsko selo Mala Remeta sa 50 kuća i 150 stanovnika bez živosti.



Celo selo,ko god hoće da radi, zaposleno u plantaži voća/vinograda Atos Fructum.Ona kula to je za goste i degustaciju vina.Imam od ranije poziv jer su mi kupci.



Seosko dvorište.
Jagnje,starije(treba da ima i malo loja zbog ukusa) meri 32 kg i to celo košta 6400 din .



Kolje ga (da ne bude prevare/zamene) ,dere,čisti,seče...
To je gratis.



Sad bi neko od finih gradskih faca rekao - FUJ na ovu sliku kao da to na sto u restoranu ide drugačije i još ko zna možda meso naduvano hormonima rasta,lekovima..



Bilo je 16 kg mesa kao da kupuješ u mesnici.Dakle oko 400 din/kg.I ako za obrok ide 300-400 g eto to je tih 150 din.

Rođak/izbeglica ga usitnio na manje.
Pola tj.8 kg je otišlo na 2 piknika na jezeru za 5 ljudi a ostalo majka upakovala u kese po 1-2 kg pa u zamrzivač.

Biće to za 20 obroka kao danas.

A svaki piknik uz druženje je bio za pamćenje



Drugi put smo zbog najavljene kiše promenili lokaciju piknika u dvorište rođaka(celu kuću plaća 70€/mesečno)



I jareća supa sa dodatkom pirinča za pamćenje



Jeftino i to meso kome znam i poreklo.

Onda dođe poruka kao one večeri sa terase iz Krašića sa posvetom -... mi ovde uživamo a ti se tamo patiš sa kuhinjom i jelom,dođi...

Jeste da žena dobro kuva svaki ili svaki drugi dan ali....
evo kako se ja to "patim"

[yoyogi]

Jezero od juče.

Uvek ta zeleno/plava boja koja asocira na čistoću vode.

[ATTACH=CONFIG]3907[/ATTACH]

A ovde...sloboda...pazi ove devojke/žene... kao da si na Kopakabani..

[ATTACH=CONFIG]3919[/ATTACH]


Jel bolje u Krašićima?
Jeste dobro ali nije bolje.
Onda ne mrdaj odavde.

Pa kad ti je tu, za džabe, za užitak i skoro nepostojeću cenu, može i da se pristane na nedostatke koje " industrial scale" komercijalna mesta pružaju, za pare.

Meni je danas u Laguna Gamagori, prvo parking 1,000 dinara, onda ulaz 6,400 dinara za ćerku i mene, ručak skoro 3,000 dinara (bez pića), putarina 2,200 dinara. Na to dodam šta je još bilo i tu smo, skoro 15,000 dinara.
Mogao bih ja da kažem da je Laguna Gamagori bolja (i jeste) samo da su svi plaćali takve cifre na tvom jezeru - ono bi bilo isto tako dobro ili bar uporedivo, mislim.

Malo mi je neobično da primetim narcisoidno isticanje tela, mini kostime, to je ovde retkost, samo Brazilci to rade.

[yoyogi]

Rafovi sa pivom u marketu u lokalu.

[ATTACH=CONFIG]3901[/ATTACH]

Bar 50 vrsta domaćih i stranih.

[ATTACH=CONFIG]3902[/ATTACH]

Dva najprodavanija domaća brenda su Jelen pivo apatinske pivare

[ATTACH=CONFIG]3900[/ATTACH]

Cena 55 din za 0,5 l pakovanje u staklu.

I Lav pivo iz Čelareva sa cenom 49 din za 0,5 l.

[ATTACH=CONFIG]3899[/ATTACH]

Ima i pakovanja od 2l i to je još jeftinije.

Ona uvozna su malo skuplja 60-80-100 din.
I to svi brendovi nemački,češki,holandski,danski,belgijski (amstel,heineken,karlsberg,budvaiser,tuborg,...)

Ta domaća piva su solidna i ne zaostaju puno ovim uvoznim.
Apatin i Čelarevo su u vreme SFRJ bile miki maus pivare za jedan BIP.Tu su u BG dolazili na obuku.

To ti je maltene trećina cene piva u Thai radnjama. Pivo je 51 THB, 1 EUR = 40THB.
Pa još ona riba iz prethodnih postova (na ledu, pa šta, kao da u Thai van obale riba ide drugačije, ide na led), tačno da budget Thai turisti dođu u Srbiju (samo da nema zime i viza, možda i bi i otkrili mesto).
A mi idemo u Thai kao u jeftinu zemlju. To je zabluda (ni tvoja ni moja).