Foto za danas (2020)

[yoyogi]

Nagoya, Japan, tek sam danas spazio još jedan britanski pub još bliži mom ofisu. Sada ih ima najmanje dva.
Isti lanac, ista hrana i piće kao oni u Tokiju.



Ni on se ne otvara pre 17h.

[yoyogi]

Shirakawa-go, 8. februar 2020. brdo Shiroyama, vidikovac



Došli si i mladenci da se slikaju, mlada u kreaciji bez leđa na -5C. Pošto su skoro svi strani turisti bili Thai, mislim da su i oni bili

[yoyogi]

Isto mesto, Thai turista na hiljade. Nama je neobično videti ih kao turiste, pogotovo u perjanim jaknama i na snegu.

Silaze sa vidikovca u selo Shirakawa-go



Ovo im je pejzaž (silazak traje 5 minuta)



Sve Thai



Žena i ćerka ih čule kako govore, rekoše "hi-so", imućni.

Šta god da su, njima je sneg kao nama njihove palme i toplo more.

[yoyogi]

Kada dan nije dobar ni za šta, 10C nedovoljno toplo za bickističku stazu, skijališta bez snega ili sa snegom koji se svaki dan po suncu odmrzava a po noći ledi, najmanje što možeš da uradiš je aqua park. Komaki, jedan od 30 u prečniku od 50km. Ulaznica 500 dinara. Veliko kao sajamska hala.



Voda topla 32C, vazduh 31C. Wave pool, lazy river, 25m bazen za plivanje, sauna.

[yoyogi]

Pošto se selimo i ostavljamo delove nameštaja u sadašnjoj kući da se unište pri rušenju i besplatno odvezu, odem danas u IKEA da vidim da li ima neka ideja za bolji nameštaj.

Nema ništa, samo periferne stvari

Ispravka. Ima, i te kako, ceo sprat. Možda je bilo pregrađeno dok su ga menjali pa nisam ni video da ga ima. Danas sam bio u IKEA.

[yoyogi]

Nagoya, Japan.
Na mojoj biciklističkoj stazi 12km, pre nego što zađem u ruralne krajeve, bila je neka stara kuća u kojoj izgleda niko nije živeo, sa uraslom baštom okolo.
To je vlasnik zemlje prodao i srušeno je u junu 2019. Od tada su napravili novu zgradu



Mislio sam biće neka klinika ali ne, stambena zgrada



Danas vidim da imaju pošiljku mikrotalasa, frižidera, kao svakome isto, instalira se u stanove



Biće, mislim, "serviced apartments"

[yoyogi]

Moj shopping mall, bioskopski repertoar za februar 2020.



Pažnju privlači neuobičajeno rani početak prvih predstava. Radnje se otvaraju u 10 a predstave počinju pre toga.



To je za mame. Nekih 70% žena u radnom dobu ne radi. Možda ih ima 35 miliona na nivou države. Koliko njih su mame dece školskog uzrasta, mogu da nagađam ali je sigurno resepektabilan *broj i tržište zbog kojeg te predstave idu.
Kada pošalju decu u školu ili na aktivnosti, to je njihovo vreme da odgledaju film. Ovo je subota, 15. februar ali deca retko imaju prazan dan bez školskih sportskih ili drugih sekcija i aktivnosti.

[yoyogi]

Japan, Tokyo.

Zbog Corona virusa, stigla je zvanična naredba firme da se radi od kuće. Jedan kolega koji je morao da ode u ofis iz nekog razloga, pitao sam ga da mi pošalje sliku.



Skoro nikoga nema, 11am.

Rad od kuće je za Japance no-no. Nadam se da će ova opasnost pokazati Japancima da je to moguće i u normalnom stanju.

Za rad od kuće, Zapad to odbija sa 70% ispitanih. Japan odbija sa 73% ispitanih.

Velika je razlika, zemlje kao Japan gde ima masa proizvodnje i gde je nemoguće raditi posao od kuće i zemlje gde su servisi većina ili dobar deo ekonomije, onda Japan i nije nešto strašno iza.

[yoyogi]

Nagoya, Anshin Oyado Luxury Capsule Hotel

U samom centru grada, 100m od mog ofisa, (na linku udaljenost do potrebnih mesta daju u desetinama i stotinama sekundi, peške).



Cena je 5,500 dinara za 24 sata. Inače je 3,500 dinara za one koji nisu "luxury". Na linku hotela se vidi šta je "luxury".

Nema mešanja polova - odvojeno muški i ženski deo. Nema dece, svako mora da bude 18+ godina. To je pravilo za sve capsule hotels.

Osim turista (mnogi dođu samo da prespavaju i da i to vide) lokalni gosti su oni koji se zapiju pa im je jeftinije da tu prespavaju nego taxi. Ti lokalni ne traže nikakav luksuz, oni ne bi ni došli u ovaj nego u "obične" gde se samo strovale i nahrču.

[yoyogi]

Hotel (jedini i pri tome vojni) u Sattahip, Thai, sedištu pomorske baze. Slika 10. jul 2019.



I slika od juče (novine), kontigent Thai vraćenih iz Wuhana je izdržao 14-dnevni karantin i napušta baš taj hotel.

[yoyogi]

Preminuo Zoran Modli. April 22, 1948 – February 23, 2020)




On je, uz Marka Jankovića bio nekada prepoznatljivi glas Studio B. Čak je i Slobodana Konjovića (isto Studio B) uveo da na JAT letovima snimljeno govori procedure za bezbednost.

Sa svojom "letećom diskotekom" je dolazio i u provinciju, tu sam ga upoznao. Mašala večeri sa njegovim izborom muzike i njegovom duhovitošću. On je vodio diskdžokejski program i u diskoteci "Sinagoga" u Zemunu i tu napravio glasanje kako bi nova grupa koju je upravo predstavio trebala da se zove. Rezultat je bio "Yu Grupa". Posle je istorija.

Posle , u JAT, gde sam ja bio aviomehaničar a on pilot (posle i kapetan) Boeing 727 sretnemo se (dok sam ja merio ulje i parametre) i prepoznao me. Nijedan aparat nisam voleo više od Boeing 727, a on isto zaljubljen u njega. napisao je i "obituary" za tu legendarnu mašinu kada je povučena iz prometa.

Poslednji put sam video njegov kolosalni nos i veliku inteligenciju na letu Beograd - Atina 1985.


Počivaj u miru, draga legendo, idolu i prijatelju.

[onnut]

Svaka ti čast na ovom pomenu.

"Uzeo si mi reči iz usta".

Iako sam u velikom poslu, pa sam i neaktivan na forumu,kada sam pročitao tu vest, hteo sam i ja napisati nešto o njemu.
Eto ti si ga i lično poznavao.
Koliko sam samo studentskog vremena proveo učeći uz Studio B i njega.

Simbol tog vremena.

Večno će ostati u našim mislima!

[yoyogi]

Svaka ti čast na ovom pomenu.

"Uzeo si mi reči iz usta".

Iako sam u velikom poslu, pa sam i neaktivan na forumu,kada sam pročitao tu vest, hteo sam i ja napisati nešto o njemu.
Eto ti si ga i lično poznavao.
Koliko sam samo studentskog vremena proveo učeći uz Studio B i njega.

Simbol tog vremena.

Večno će ostati u našim mislima!

Rekao mi je, mnogi nisu znali da je pilot JATa, kada da kapetansku objavu o letu, mislili su da ima ortaka pilota koji ga je uveo u kabinu i dao mu mikrofon.
Koji je samo prijatan glas imao!

[yoyogi]

Vidim sliku na B92 (25. februar 2020) sa Tesla električnim automobilima koji negde čekaju na punjenje strujom. Naslov je bio "Kao kod nas u vreme sankcija". Ovi su čekali po 5-6 sati a tako glitzy skupa kola.
Slika sa B92



Tačno je to. Punjenje traje 40 minuta a i to proizvođač, Tesla Motors, zove "ultrafast charger". 40 minuta je brže od 3 dana koliko traje punjenje sa kućnog priključka ali se teško može nazvati "ultra fast".
Da su vlasnici imali Yuga ili bilo koja druga jeftinija pa i skuplja klasična kola to im se ne bi desilo. Na kraju, struja za kola ako je proizvedena možda iz termoelektrane na ugalj pa efekta smanjenja zagađenja i nema.

Danas, tačno preko puta Toyota Automobile Museum, Nagoya, vidim ovu stanicu za punjenje kola vodonikom. (moja slika)



Ušao sam, slobodno, nema ni mušterija ni osoblja. Self-service. Natakanje vodonika traje 2 minuta i ima sve sigurnosne mere da se ne ispusti (jedino ako neko nagari kola dok je punjač u grlu rezervoara) (moja slika)



Da se pokaže kako je to jednostavno i rutinski, ženska (reko bi se, vremešna) puni gorivo, vodonik (slika sa neta)



To su za sada jedina kola u Japanu na vodonik. Toyota Mirai (Mirai = "budućnost"). Može da se vidi svaki dan ali nema ih puno, skupa su. Koštaju 55,000 dolara. Do sada ih je proizvedeno manje od 10,000. U tom relativno malom broju primeraka, Amerika ima više od pola učešća.
Slika sa ulice u Nagoji (moja slika).



Mesto rezervoara je ispod sedišta. Testirana su kola rigorozno, u rezervoar pucano mitraljezima, ništa mu nije bilo. U slučaju nesreće, vodonik rezervoar je poslednja stvar o kojoj treba da se brine. (Slika sa neta)



Kola su zapanjujuće jednostavna (imaju samo jednu brzinu jer su, u stvari, električna) čudi me da nisu pojeftinila u međuvremenu.

Sada ima u Japanu 100 stanica za vodonik, cilj je da ih ima 200. Isto je bio i cilj da takvih vozila bude 200 hiljada a prodato samo 10, 000. Nešto se to slabo prima.

Broj benzinskih stanica u Japanu se skoro prepolovio. Od 1994. kada ih je bilo 60 hiljada, sada ih ima 31 hiljada. Convenience stores 7-11 ih ima 20,700.

[yoyogi]

Japan, panika oko nedostatka toalet papira (za koji tvrde da se pravi u Kini i odatle uvozi).

Slika sa društvenih mreža, iz Kumamoto, u proporciji kao da je nestalo toalet papira u nekoj radnji u Vranju pa se cela Srbija nadala u paničnu kupovinu (slika sa neta)



I stvarno, panične kupovine po celom Japanu, ispraznile rafove. Moja slika od danas.



Do mere da se kaže jedno domaćinstvo može da kupi max dva pakovanja dnevno. Kako to gledaju, u Japanu ne postoje lične karte. Moja slika od danas.