Farma

[yoyogi]

Koza, decja radost. Chausuyama kogen, stavili su 4 koze na padinu, deca i omladina ih mazili, na stotine milovanja dobiju svaki dan



Toliko se navikle



Pa ove devojke



Posle dva minuta druge devojke



Taman posla da ih neko juri ili bije stapom.

[yoyogi]

Ovogodisnje takmicenje u pravljenju strasila na farmi blizu moje banje. Bilo je izlozeno 20 finalista



Skolska deca, na nastavi iz poljoprivrede





Ovo je No.1, pobednik



Nosi kimono, to nikada ne ide u njivu

[yoyogi]

Prve za 2016-tu. Seku ih na 1/6, posebno upakuju i tako se prodaju (uglavnom), Cene su kao u dinarima



Tu se vidi kako to ide za frizider, ne kao sto BBC kaze da one cetvrtaste lepo staju u njega. Cela lubenica dosadi svima, nikako da je zavrse. Ovako, jedna-dve kriske za familiju, svi zadovoljni a u frizideru ne treba da se drze - odmah se pojedu.



Evo jedne, cele, cena 5,400 dinara. Nema "belu fleku" na kojoj je lezala, one vise, kao jabuke, ne leze na zemlji. Te skupe lubenice se "rucno" uzgajaju, jedna na lozi, da svi sokovi odu u nju, jednu. Gaje se u malim "tirazima", otprilike kao da farmer svakoj lubenici zna ime. (Vidi samo jagode do nje, isto tako gajene).



Ovo su cene u junu, kada su u sezoni, vise nego duplo jeftinije



Ovako dodju na tanjir clanovima porodice, ne jedu se kao sviranje usne harmonike



Sad, ove cije slike obilaze svet. Yubaru (Hokkaido, Sapporo) selo ih pravi, cetvrtaste ili u obliku srca. Stave se u kalup i od njega uzmu oblik.



BBC kaze "da bolje stanu u frizider". Obicna glupost, treba skinuti jednu resetku u frizideru da se u njega uskladisti lubenica koju treba odmah pojesti. Stvarno, sta bi radili sa prostorom koji ostavlja okrugla lubenica u frizideru? Uturali namirnice kao fiseke oko krivina?

Ove lubenice su skupe, kupuju se kada se ide nekome u posetu, umesto skupog buketa cveca. Islikaju se sa njima i smesta ih iseku i pojedu, one nikada ni ne vide frizider.

[onnut]

Nikad nisam video ove četvrtaste lubenice ovde ali ni na Tajlandu.
Ovde ,u Srbiji ih još nema iako u supermarketima ima raznog egzotičnog voća,jer bi bile skupe i ko bi ih onda kupovao.
Evo kako se prodaje u Thai u supermarketu



I ovde se prodaje isečena na kriške i na ledu.Na ulici kada se kupi ,takođe se kriška izvuče iz onih pokretnih vitrina sa ledom , stavi u kesu a onda mačetom seče preko kese i iseče u komade a da kesa ostane čitava!!
To u Srbiji nema.Prodaju se cele lubenice i ponekad sam u Beogradu u supermarketu video isečenu na pola.
Na ovoj slici u Thai vidimo da se prodaju i dve vrste dinja.Ove desno piše da su japanske specijalne i skuplje su više od 3 puta od ovih levo.
Na lokalnoj pijaci u Thai se prodaju ovako cele



Interesantno da se u Thai najčešće prodaju lubenice tamno zelene kore i nešto manje veličine dok su u Srbiji takve retkost i samo ih se sećamo iz prošlosti.
Još jednu vrstu nisam viđao ovde u Srbiji.To su žute lubenice koje se često prodaju u Thai.
Evo ih pored crvenih i istog su ukusa



Najveći problem ovde u Srbiji za proizvođača lubenica je niska cena jer je tržište smanjeno i slaba kupovna moć.
Cena prošle godine je bila oko 30-40 din po kg. u maloprodaji na pijaci ili supermarketu a na veliko na traktorsku prikolicu ili kamion oko 20 din/kg.
To znači cela lubenica od npr. 8 kg je oko 300 din.(ili yena).To je 5 puta jeftinije od onih u Japanu u junu .
I kome onda prodati skuplje četvrtastu (još moraš ulagati u kalupe).
Kako seći pa prodavati skuplje-to sa ovom kupovnom moći ne prolazi.
Pre nekoliko godina jedan mi kaže da mu donesem seme žute iz Thai da pokuša da ih proizvede.Te godine sam te žute najviše konzumiro i uredno sakupo semenke(ne bude ih puno )i doneo.Ovaj posejo i nijedna nije izašla.Možda je samo jedna reprodukcija a tamo u turističkim zonama gde budem nikad nisam video neku poljoapoteku sa semenima.To je verovatno u provinciji.
A da je i proizveo ovde te žute-da li bi to neko više platio?

[yoyogi]

Farma: cesljanje jabukovih stabala

Ovo je bio 28. Februar 2016. jos zima. Iida, vocarski kraj (Nagano Prefecture, Japan), vidim ovog farmera kako nesto radi oko jabukovih drveta



Sta on to radi, nikada pre nisam video (a i kako bih, koliko god da sam seljackog porekla, odavno sam otisao za svetlosti velegrada). Skida naboranu koru sa jabukovih stabala, nekom alatkom kao grubi metalni cesalj:



Vide se stabla koja je "obradio". Ako neko ko cita ovo zna bolje, neka mi kaze. Mislim da odstranjuje ispucalu koru u kojoj zive stetocine, koliko god da malo jedu, ipak su na stablu koje svoje sokove treba da da jabukama, ne bubama i crvima.

Ima ovaj farmer jos toga da poradi. Mnoga stabla su mu "neocesljana".



A jabuke, u blogosferi mogu da se nadju tvrdnje da su japanske jabuke "toliko slatke da ne osvezavaju". Boktemazo.


Farmeri su u Japanu na visokoj ceni. Ministarstvo poljoprivrede je vaznije od ministarstva odbrane ili policije.

Tuzna istina je: prosecna starost farmera je 76 godina.

[yoyogi]

Pred sadjenje pirinca, voda pustena u parcele



Za najbolji i ravnomeran kvalitet zrna, ravnanje terena ispod vode. Seljak licno vuce ovaj kao prag za zeleznicu, samo duzi



Za njim se brzo izbistri (slegne uznemirena zemlja), on zna sta radi, meni je tesko shvatljivo

[yoyogi]

Isto mesto kao prethodni post, tuda vozim bicikl, rekreativno, skoro svako vece.

Sumrak nad pirincanim poljima



Jos zabe nisu pocele da krekecu, to dodje za pola sata



U pozadini, sajt Aichi World Expo 2005, gde su sve zemlje ucesnice pokazale svoja dostignuca, ostalo je 10% njega, sa ovim ferris wheel, bazenima, klizalistima, biciklistickom stazom



Vidi se Maglev voz, radi od te izlozbe, robotizovan, bez posade, lebdi nad sinama



Prvi levo crveni kvadrat je sam voz, drugi je stanica, isto bez osoblja. A putnici u vozu, ulaze i izlaze.

Prosao sam i kroz selo, stavicu sutra, kako su seljaci gospoda i postovani ljudi i kako dobro zive.

[yoyogi]

Farmer u njivi pirinca. Puca kicma.

Zapanjujuce je, da je prosecna starost farmera u Japanu 76 godina. Jos malo, pa niko nece znati da uzgaja pirinac u ostrvskoj zemlji gde samo sami sebi mogu da pomognu.
Mogli su oni i ranije da uvezu jeftin pirinac iz Thai i da uniste svoje farmere. Nisu hteli. Stvarno, sta da u Thai izbije gradjanski rat (sto nije nezamislivo, posle smrti Thai Kralja), ko ce da nas hrani?



Thai pirinac i nije zamena za japanski, drugaciji je, ne moze da se jede stapicima. Uvoze ga i sada, ide u "rice cakes" ili za pravljenje sake. Ne ide nikada nikome na sto.

[yoyogi]

U Japanu ima poljoprivrede i te kako, ministarstvo poljoprivrede je vaznije od ministarstava odbrane i policije zajedno.
Ovakvih mesta za snabdevanje ima na desetine hiljada ali to nisu pijace kakvim ih mi znamo.

Poljoprivrednici su udruzeni u "JA", Japan Agriculture, imaju svoj sistem, nema nakupaca ili prodavaca njihove robe (osim supermarketa) koji nemaju veze sa poljoprivredom. Ne postoje "kvantaske" pijace. Radnje su im "state of the art" sa tehnickom opremom.

Evo jedna takva "pijaca", blizu mene.



Na tabli pise "Agrimura", poljoprivredno selo.



U kompleksu ima pekara



Restoran (cene su kao u dinarima) gde se sastaju domacice za kupovinu i one sa malom decom



Ima ovaj kiosk koji se menja, bio je za krofne, za onigiri, sada je za korejsku pizzu "chidzimi", jako ukusno



Bastensko cvece i rastinje na prodaju



Ono glavno, "pijaca", je sa niskim tezgama, roba je dnevna i sveza. Tu sam kupio lubenicu danas



Pirinac sa polja koja su na slikama u postovima pre ovog



Maltene, pitanje je casti kupovati kada god se moze, prvo od svojih lokalnih poljoprivrednika.

[yoyogi]

Bas na ovoj "pijaci" iz posta iznad, moja "JA", Japan Agriculture, kupim dzak pirinca, od lokalnog proizvodjaca.



Poznjeveno 5. septembra, ja sam kupio juce, 6. septembra. Ima i slika poljoprivrednika sa masinom, mnogi ga i licno znaju.



Cena je 2,200 dinara za 5kg. To Japancima traje nedelju dana, nama mozda i mesec.

Posmatrao sam ga jednom, imam i video, kako zanje, malim kombajnom za pirinac koji i vrse i pakuje i odbacuje slamu.



Razlika u ukusu novog pirinca od proslogodisnjeg je, sada mogu da osetim, skoro kao jesti vruc i 1 dan star hleb. Ovaj novi pirinac mozes da jedes bez icega, sam po sebi je skoro dovoljan.

[yoyogi]

Nadgledam napredovanje useva dok vozim bicikl. Milina, ima i svitce, kao kada zito zre u Srbiji.



Ova kuca je od seljaka cija je njiva. Svi su takvi, nema ih siromasnih

[yoyogi]

Isto mesto, od juce.
Seto, Aichi. Voznja bicikla kroz ruralne krajeve.
Pirinac poznjeven, strnika.



U pozadini seljaci dembelisu u svojim toplim kucama. Izmedju njih, razleze se osecaj blagostanja, samo da jos da prave sarme pa da bude i mirisa kiselog kupusa.

[yoyogi]

Poljoprivreda kao hobi ili kao školski projekat

Uz moju banju



Ima "Agri Mura", poljoprivredna pijaca pod krovom i parcela gde svako može (uz rezervaciju i minimalnu naknadu) da napravi svoju leju i nešto uzgaja. Mislim da ima 50 ari. Sve alatke, đubriva, sve na raspolaganju.



Očigledno, svakih 4x4 metra su posebna parcelica, neki sade iste stvari, neki različite



Ovo nije seosko dete. Pre će biti da je student koji radi neki projekat



Treba tu imati volju i motivaciju da se dani vikenda provedu radeću svoju malu bašticu koja će doneti plodove



To ja sve posmatram i beležim sa svojih rekreativnih vožnji biciklom kroz ruralne krajeve.

[yoyogi]

Sakura i njen plod.



Sitnije od borovnice a kiseloooo



Slikano sa vidikovca Tottoro House, Moricoro park, nagoya

[yoyogi]

Seoska idila. Zeleno do neba, pirinač raste.



Ova zgrada kao da je sa Marsa pala: IKEA. Otvara se u oktobru 2017.



Znali su gde će da je otvore. Moj grad ima najveći rast stanovništva u Japanu. Godišnje se napravi nekih 1,000 kuća i isto toliko stanova.