Farma

[yoyogi]

"Za vreme mog odsustva a vašeg dežurstva" pirinač je oklasao, Nagakute City, periferija, moja biciklistička ruta 12km







Lepa zelena boja



I IKEA se završava



Sve prilazne puteve su proširili da ne bude frustracija oko saobraćajnih gužvi pa da kupci ne dolaze

[yoyogi]

Letnja seoska idilia, Nagakute - Seto, Aichi, Nagoya. Zriju komšijske bašte



Ono sa leva, lišće kao slonovske uši, to je taro, krtolasto povrće, rođak krompiru samo sa brašnjavijom teksturom krtole. To je za pacifička ostrva važno kao nama pšenica ili Aziji pirinač.




U Japanu je taro bio glavna hrana pre nego što je donet i počeo da se gaju pirinač.



A kad seljak pogleda iz kuće, pitomina pod zrijućim pirinčem. Ima banju na 10 minuta hoda, može u njoj (to irade kada se penzionišu) da provodi dane od 9 ujutro do 11 uveče.

[yoyogi]

Još ne miriše kao kada zri žito ali tu je.



Planina u pozadini je Sanage, 611m, za 100m viša od Avale i ni dan danas mi nije jasno kako je to moguće. Gledam Avalu na live cam beograd.com



Nasip da kombajn može da ulazi i izlazi iz njive



Onaj seljak tamo desno, 4 parkinga



Jedan auto Daihatsu, pozadi je nova VW Buba, beli je Toyota 86. Pa dobro bre, gde to seljaci imaju sportska kola?

[onnut]

Onaj seljak tamo desno, 4 parkinga



Jedan auto Daihatsu, pozadi je nova VW Buba, beli je Toyota 86. Pa dobro bre, gde to seljaci imaju sportska kola?

Ne znam kako je sa pirinčem, ali sav taj vozni park može kupiti za jednu sezonu, sa par ha lubenica sa onakvim cenama iz tvojih postova (1,5-2,5 €/kg).

Još imaju i svoje agromarkete gde mogu bez posrednika prodavati maloprodajno.

Pa,rod lubenice na otvorenom je 50.000 kg/ha (ima kod nas i onih sa 100.000 kg/ha) i neka taj japanski farmer to sve proda na veliko po samo 0,5 €/kg i eto 25.000 € sa jednog hektara.

Ulog za 1 ha lubenica , kod nas, je oko 2.500 do 3.500 €.Đubrivo,seme,zaštitna sredstva,nafta(koja nije subvencionisana)...sve to prati kod nas svetske berzanske cene.Možda je u Japanu skuplja samo dnevnica proste radne snage,i ne znam poreze....ali ti troškovi ulaganja po hektaru su tu negde.

I još kad je u pozadini tako jaka industrija pa stanovništvo sa svojim primanjima može apsorbovati rod po tim cenama i količinu...i eto akumulacije .

Već sam pisao...ovde je cena lubenica bila 15-25 din/kg a na veliko 5-10 din/kg.Ne sećam se da je u zadnji 10 godina prešla 40 din/kg.
Razlog-hiperprodukcija,nekontrolisan uvoz(Turska,Makedonija..) plus slaba kupovna moć.
Čak i sa takvom očajnom cenom od recimo 0,07 €/kg i rodom od recimo 60 t/ha izvuče se nekih 4.000 € da se pokriju troškovi i zasnuje proizvodnja iduće sezone.

Iz te perspektive ovo u Japanu izgleda kao farmerski Eldorado ...pa i ne čudi takav vozni park, dobre kuće...

Kad ovo vidim...ne znam isplati li se tamo i ići u industriju,..stres..posao bez radnog vremena..

Ne znam samo kolika je tamo cena zemlje,porez na nju,verovatno se najcešće nasleđuje...ne može to svako.

Bilo je nekad,u tom poslu,dobro i kod nas.

Sredinom 80-ih moj rođak čiji su roditelji tradicionalno gajili 2-3 ha bostana u selu ,posle sezone prodaje (Split,Banja Luka..) bez problema je kupio u to vreme čudo zvano Toyota Corola.
A danas on to isto proizvodi , sa iste površine, i jedva sastavlja kraj sa krajem .Čak mi nedavno reče,da hoće od svega da diže ruke i zaposli se pod stare dane,do penzije, u obližnji pogon Boscha (proizvodnja brisača)gde su počeli da primaju i starije jer mlađih više nema.

[yoyogi]

Persimmon, "kaki", lepo rodio uz kuće na mojoj biciklističkoj stazi.



Pisao sam o tom voću nekoliko puta.



Ovi, neobrani, možda su sorta koja ide u likere



Pazi ovo, screenshot sa "Japan Today" novina. Ova dva ploda idu za 540,000 dinara (petstočetrdesethiljadadinara). Mašala!
To je bila aukcija, kao kada se prva tuna u novoj godini proda za 700 hiljada dolara.

[yoyogi]

Ovo je verovatno poslednje za ovu godinu: žute lubenice. Crvene su nestale pre mesec dana.
Pazi kako je zovu: "Yellow Bon Bon". Na francuskom je slatkiš bon-bon (otuda naša reč "bombona").



Nije identičan ukus kao crvene. Slabiji je, možda su bile u trapu. Opet, slatke su.



U mojoj banji, koštala je tačno 1,000 dinara.

[yoyogi]

Japan, branje jabuka. Iida (Nagano prefecture) je poznat voćarski kraj. Kako im uđeš u atar, stoji simbol grada



To je veliki biznis tamo. Turističke agencije to rade na industrijskoj skali.



Pola sata za svakoga na turi da se najede i nabere jabuka (da se jede, 700 dinara, da se nabere,4kg 3,000 dinara)



Japanci ne jedu jabuke sa korom, ljušte ih. Noževi za sečenje jabuka na izvol'te. Manja korpa je za korišćene, veća za čiste.



Korpe, plave, su za odsečene kore i šta ostane posle jedenja. Zelene su, ako neko hoće da kupi i nosi kući, napakuje u nju (ima službenik koji im govori kako da ih pakuju, peteljka svake jabuke da bude na gore u korpi, da im stane što više, u korist posetilaca).



Ovde samo jedemo jabuke, sorta je san-fuji, slatke i sočne. Na nekom bekpekerskom sajtu neko reče "toliko slatke da ne mogu da te osveže". Svaka mu čast, trebao je da ide na one kisele.



Ovo su dva autobusa turista (bilo ih je na stotine, svi na pola sata kao deo ture), upravo završavaju svoju posetu farmi



Imali smo gosta iz Thai, oni ne znaju kako jabuke rastu (kao što u Srbiji ne znaju kako raste jack fruit ili mango), on se popeo na stolicu za branje i samo se selfirao i slao foto i video familiji u Thai.



I mi smo se peli na tu stolicu



Na kraju, šta ispade. Korpu sa nekih 3kg jabuka sam odneo da platim oni mi dadoše za džabe još 2 kg, ispade 30% jeftinije nego iste jabuke u supermarketu. Sada ih imamo za 2 nedelje da ih glockamo. Razlika je da si ih sam ubrao, bio tamo, svež planinski vazduh.
A jesu slatke, sočne i ukusne.

[yoyogi]

Rani majski radovi - setva pirinča.

Mehanizovano, usađuje ih jednu po jednu u redu od po 100 odjednom



Prosečna starost poljoprivrednika je zapanjujućih 76 godina, morala je i mašinerija da se uplete



Iz skladišta, kao što štampač ima trej sa papirom, tako i mašina ima zalihe stabljika



Ko nema ili neće to, ručno, kao hiljadama godina, puca kičma a nemaš gde da sedneš da se odmoriš (ovo nije samo sađenje ali je isto tako, osim da ima i kamaru na leđima)

[yoyogi]

Juče sam bio na pirinčanim terasama Yotsuya Senmaida,1,000 rice paddies,Shinshiro City. Sat i po od mene, bilo je u kombinaciji sa još 4 atrakcije.





Planina je, pirinač malo zostaje za nizijama





Ovako će izgledati u julu





Koliko je to naporno bilo napraviti pre 500-600 godina. Terase su pravljene kao što se pravilo postolje zamkova. Kako li su to radili sa ondašnjim alatom i kolicima, ne znam.

[yoyogi]

Danas, 31. avgust 2019. odem opet na ovo mesto. Regionalnim putem, razdaljina kao Beograd - Ljig. Pirinčane terase mnogo drugačije i impresivnije izgledaju. Proveo sam dva sata uživajući i slikajući. Pristup je slobodan.





Pogled sa druge strane, sa vrha brega



Pirinač je u sazrevanju.



Kao što rekoh u junu, ravnali su ih i pravili kao što su se temelji zamkova pravili - kamenom. Trebalo je to raditi i dovući kamenje bez mehanizacije pre 500-600 godina.



Eto, ja nisam znao kako klas pirinča izgleda dok nisam došao u Aziju pre 20 godina.



To je Aziji njena "šenica bjelica", osnov ishrane kao u Srbiji hleb.

[yoyogi]

Dok sam vozio bicikl stazom kroz ruralne krajeve, primetim da se primiču kombajni za žetvu pirinča. A pirinač mirišeeee, kao zrela pšenica u Srbiji.

Jedan dan je tu



Sledeći dan nije, isto mesto



Kombajni su mali, kao nekadašnji pekarski "Tamić".

[yoyogi]

Terase pirinča, Senmaida, uglavnom požnjeven. Hiljadu terasa. Na sat vremena od nas, bilo je već, u ranijim stadijumima zrelosti pirinča.





Našli smo (u stvari, samo sledili put) pa prišli i sa druge strane, gde sam pre išao peške kroz polja



Neke njive imaju slamu položenu, neke na sušenju. Ovo što se suši je za prodaju, za legla kravama




Pogled sa puta, iz drugog ugla



Ovo što posle žetve kao izrasta kao novi prinač je besplodno, to se preore nazad u zemlju u maju sledeće godine

[yoyogi]

Što je u postu#41 bilo još nezrelo, juče se zazlatilo. I tog pirinča ima podvrsta, neki stigne 2 nedelje kasnije.

[yoyogi]

Ogaki, Gifu Prefecture, mesto malo poznato. Japanci ga znaju po velikim saobraćajnim gužvama zbog ukrštanja autoputeva sa severa i sa horizontalom.

Njive ječma, za pivo.



Ono što je neobično, te njive koegzistiraju sa njivama pirinča koje traže dosta vode. Mora da su ih nekako razdvojili.

[yoyogi]

Biće sarme!

Japan, Nagano Prefecture, nepregledne farme kupusa.



Prebiti nekoga "K'o vola u kupusu" ovde ne znači ništa. Da pustiš 100 volova, ne bi učinili neku primetnu štetu na ovolikim farmama.





Veseli kupusi, otkupna stanica. Vade ih mašinama, traktorima, koji pozadi imaju prikolicu gde se automatski pakuju u kutije, po 24 glavice





Tovare te kutije sa kupusovim glavicama za odvoz u supermarkete



Nema maloprodaje na tom putu, kupio sam odmah glavicu kupusa u svom supermarketu, pazio da bude iz Nagano, i napravio kupus salatu.
Sledeće je kuvani kupus čorba.