Šta je bilo za klopu?

[yoyogi]

Azijski restorani, piknik, kucna radinost, u gostima, ne treba recept...


Magome, "Ima jedna krchma u planini..."







Ima stolova ko hoce, vecina je za sedenje "na nisko":






Soba (sive nudle), ayu pastrmka fermentirana u soja sosu, pirinac, salatice, ima i sladak kao kolac.





Po pirincu se vidi da moze da se jede stapicima jer su zrna spojena. Indijski ili Thai prinac ne moze jer su rasuta.

Nudle se jedu tako sto se stapicima uhvate i umoce u (odmah uz njih) posudu sa supom od soja sosa i tako dobijaju ukus.

[Genki_des]

Puslice su "shorompo", unutra je mleveno svinjsko meso i malo supe (jake).
Kuvano je na pari,

Supa u ciniji je kiselo-ljuta, crveni tragovi su ljuti sos, kineski tabasco.

[Genki_des]

Kineski: gyoza (ova testenina sa mlevenim mesom unutra) i svinjske snicle.

Snicle su 5mm debele i mislim da su kuvane u bogatoj smesi soja sosa i vode. Pa na kraju malo zapecene na rostilju i polivene sosom u kom su skuvane.

[Genki_des]

Japansko: "Tonkatsu".

Ton = prasetina
Katsu = cut, cutlet

Njihova verzija becke snicle.




Ide tako da se tuckom izmrvi susam u zdeli, prebaci u tonkatsu sos (baziran na soja sosu) i u to se umace rezanj po rezan mesa i tako jede. Na stolu je i zdela miso supe sa przenim tofu (izgleda kao da je od omleta).

[Genki_des]

Nije od danas, od pre 6+ meseci.

Supa od ajkulinog peraja. "Kahire".






Ovo je jeftina verzija, 10$. Ima 20% od normalnog sadrzaja ajkulinog peraja. To je minimum da jelo sme da nosi to ime. Inace kosta, prava verzija, 60$.





Od zemljotresa 11. marta 2011. toga slabo ima. U pogodjenim podrucjima je bila fabrika za procesiranje ajlkulinog mesa.

U restoranu (uz fabrike i kancelarije) stoji ova uramljena tabla (kaze da nema ramen sa kahire, nema sirovina):





Nema jer tamo (Tohoku, zemljotres) gde se riba lovi su unisteni i ribari i ribarnice i fabrike za obradu ribe. 90% unisteno, jos se nisu oporavili, mozda nikada ni nece.

Na drugom Forumu, napadose me rasisti, kako su Japanci zlocinci, love ajkulu da joj odseku peraje.
Nije, ajkula greskom udje u ribarsku mrezu, niko je ne lovi, kada je vec tu, ide u obradu. Fabrika je oljusti, sto valja od mesa ide u "Fish & Chips" (australijski prethodnik i danas popularan fast food u Oz) , sto ne valja ide u hranu za macke, a peraja, idu ne u otpad nego u restorane koji imaju na meniju kahire = supu od ajkulinih peraja.

Ima napisa po novinama "Riba ulovljena oko Fukushime radioaktivna!". Ko je lovi? Niko, ribari su van te slike, samo oni sa gajgerovim brojacima i Green Peace activists vataju uzorke i drame.

[Genki_des]

Cuvena govedina, kravama daju pivo da piju i masiraju ih za optimalnu teksturu mesa.

Svaki lokalitet ima svoju "cuvenu" govedinu jer se, zbog neprohodnosti planinskog terena (Japan je 90% planinska zemlja) krave nisu mesale i ostale su jedinstvene, cak i fizicki.

Hiida Takayama beef. 300g kao na tanjiru je 65$:






Na sto dodje maltene isto kao na slici.







U stolu ima rostilj sa otvorenim plamenom. Ovo se zove "yakiniku" (yaki - = pecenje, niku = meso):







Najbolja australijska govedina bi, spremljena na ovaj nacin, imala ukus djona cipele. Ideja je da se tokom pecenja masnoca iz govedine iscedi u vatru i ostane samo kao puter meko meso. Kada te masnoce ne bi bilo, meso bi se samo spalilo i otvrdlo.

[Genki_des]

Tajvanska klopa.

Taiwan ramen. Jako ukusna supa sa ramen nudlama, i ljuta. Samodovoljno jelo za obrok.







Gyoza dumplings, to mogu i deca da jedu:






Uzivaju u tome:







Malo je poznato da je najbolja kineska hrana upravo sa Tajvana. Nezagadjena decenijama komunizma, gladju, drzavnom intervencijom decenijama u China mainland, substitucijama za prave sastojke.

Tako je i kineska kultura, bas na Tajvanu, ona prava.

[Genki_des]

Sessami ramen & Taiwan ramen

Kinez, u shopping mall.

Ovo prvo je ramen sa susamom, jos je ljut. Podseca na dobro zaprzen ljuti paprikas gde je u zaprsku stavljen mleveni susam umesto brasna.
Salatica je tursija - od pecuraka.








Drugo je legendarni taiwan ramen, malko drugacije aranziran nego onaj ranije ali prakticno isti:







Obadva imaju desert od voca i zele od pirinca. U azijskoj kuhinji nema kolaca, torti ili necega od brasna i peciva. Bar ja ne znam.

Kiwi je unutra jer je kiwi u stvari kineska kruska, to su Novozelandjani, kada su poceli da ga uzgajaju, zbog slicnosti oblika preimenovali u ime svoje (flightless) ptice pa su na kraju i njih same poceli tako da zovu.
Kiwi je bio u ishrani u Kini hiljadama godina pre nego sto je NZ uopste otkriven i kolonizovan.

[Som_tum]

Sta biva kada Azijati jedu zapadnu klopu?

Ova deca, Thai, Wang Nam Yen, po prvi put u zivotu vide hleb i dzem. Nema to kod njih, niti im je potrebno.

Pazi kako gledaju ovu malu sta ona radi sa nepoznatom hranom:




Primetimo da samo ta mala "pametnica" ima dugu kosu. Jer jos ne ide u skolu, a za skolu je duzina kose propisana.

Njihova klopa, kada je festa, vise izgleda nekako ovako:





Po seljacki mozda ali tu hranu znaju.

[Som_tum]

Koreanski restoran.

chidzimi, koreanska pizza. Sva je od povrca, valjda ima neko jaje unutra umuceno da je drzi zajedno:

[Som_tum]

Thai. Pad Thai, jedno od najpopularnijih Thai jela. Nagoya, danas.









Mala papaya salad (som tum), supa od povrca, prawn finger, salata sa staklenim nudlama i oktopusom. Posudice sa ljutim i ljuto-kiselo-slatkim sosom.

Ceo set, 15$.

[Som_tum]

Japan, cuveni bento (lunch box).

To se jede za kancelarijskim stolom ili bilo kada treba nesto jesti brzo. Skole imaju bento rucak za svu decu.



Primetimo da je pileca snicla iseckana, da moze da se jede stapicima.
Crvena vocka u sred pirinca je plod sakure, cuvene japanske tresnje. Nejestiva je (kao oskorusha) i sluzi za ukras i da da utisak japanske zastave.

Jos vidimo da je pirinac povezan, nisu rastresita zrna. Tako moze da se jede stapicima. Indijski ili Thai pirinac ne moze.

Tako neki i citave nacije definisu po pirincu: indijski je svako zrno za sebe (aludirajuci na Indiju kao najvecu zemlju-demokratiju na svetu).
Japanski pirinac je sva zrna zajedno. Kao sto je i bila knjiga od Ishinomori Shotaro "Japan Inc.".

[Som_tum]

Okinawa restoran.

To ostrvo je skoro 3 sata leta od Tokija, ima mentalitet i navike kao ostala ostrva u Pacifiku, to vuce noge od starih dana.

Svinja, svinjsko meso je najvaznije. Cak i premesteno u kompetitivno okruzenje Tokija ili ostalih gradova, ima prodju. Istina, ne veliku.


Ova "pasta" preko slanine je cista svinjska mast. Yuk!








Bilo je svasta, samo vidi mesni narezak kako strci:





Pohovana riba, misli kao "smudj orli" u "Sharanu" na zemunskom keju. Ukrasen laticama frigipani cvetova:





A pivo? "Orion", Okinawa local, nije lose:

[Som_tum]

Kebab uz zamak:


Na prvi pogled, kada vidi sve ove boce alkohola, ko bi rekao da je restoran iranski:







Kebabi, ima gi razni:






Da vidimo ovaj, super-ultra-moto-deluxe (33$, za dvoje):






Prvo dodju dolme , sarmice od vinovog lista, sa pirincem i ne znam cime jos u nutra:






Evo ga i kebab: pola kile mesa:





I to je na walking distance od Himeji, najlepseg od svih japanskih zamkova. World Heritage, ima i sopstvenu stanicu shinkansena.

[Som_tum]

Thai, crveni kari sa krabom + pileca supa sa povrcem:





Kraba je vecinom (vec izvadjeno) cisto meso, ima nesto i u klestima.