Kyoto u jednom danu

[yoyogi]

U 8 nastavaka (postovi 1-8) i sa 130 fotografija da pokazemo Kyoto, nezaobilaznu stanicu svih turista koji idu negde van Tokija.
Tih prvih 8 postova je ono sto realno moze da se vidi za jedan dan, pa i to ako se ima svoj prevoz. Sve preko toga je preambiciozno i trazi dodatne dane. Da se propisno vidi i uziva u gradu, 7 dana kao od sale.


Kyoto - grad

Grad je na 2 sata i 10 minuta Shinkansenom od Tokija, od Nagoje je istim tim vozom 45 minuta a kolima je kao Beograd - Jagodina, autoputem, shinkansen nije potreban. Bio sam 11 puta do sada.

Prva miskoncepcija je da je to stari grad, da je sve staro i idilicno. Nije, nije nista starije nego bilo koji drugi grad u Japanu gde se zgrade i kuce ruse posle 30 godina i podizu nove (zbog stalnih zemljotresa, gradjevinske konstrukcije imaju vek trajanja). Dva miliona ljudi u gradu omedjenom planinama



Zbog ogradjenosti planinama leti je kao tepsija, pakao na zemlji. To ga je i dovelo na short-list kandidata za atomsku bombu na kraju 2. Svetskog rata - jer bi planine omedjile kakvo god bilo dejstvo nepoznatog oruzja. Samo lepo vreme nad Hiroshimom ga je spasilo.



Hotel: ovo mi je bio hotel (Westin) kada sam jednom prespavao u Kjotu, dok nisam shvatio da mi je to jednodnevni izlet sa nepotrebnim spavanjem.



Druga miskoncepcija: uzmi hotel u centru ili uz neki hram da ti bude blizu. Glupost obicna. Gde god da uzmes hotel, sve ti je opet podjednako daleko i nezgodno. Tih 17 hramova na listi UNESCO-a su rastrkani u krugu od 20km, ako ti je jedan ili 2 blizu njih 15 ti je opet daleko i isto su daleko jedan od drugoga.
Tu, negde u ovom vidokrugu su svi oni, negde:



Pogled na grad, sa jednog od hramova (Kiyomizu-dera):



Evo i sam drevni Kyoto, sam grad. Nista staro, bar ne staro vise od 50 godina:





Koga zanima da ide gradom (potpuno nepotrebno i bezvredno iskustvo) ima ove strehe duz ulica , to dobro dodje po kisi i suncu



Sta da kazem, da ne znam da je Kyoto, ne bih imao pojma gde su ove ulice i slike





Ko nema svoja kola ili nije u organizovanoj turi autobusom, gradski prevoz (metro) je odlican, cist i efikasan.




Treba tu uzeti u obzir i cenu: nekada za dvoje taxi moze da bude bolji nego voz.



Ko voli da seta dvomilionskim gradom, ulice su ciste, bezbedne, bez grafita i bez ikakvih problema, dan i noc. Ima poseban post o Gionu, njihovoj Skadarliji.

[yoyogi]

Pre nego sto krenemo u obilazak, da napomenemo da ima 17 hramova na listi UNESCO. Da ih se sve obidje, treba nedelju dana, samo to da se radi pa i to da bude vise od 3 dnevno. Svi se zatvaraju u 5 popodne (poslednji ulaz u 16:30) i ko se bas najurcao i navozao taksijima ili cime vec od jednog do drugog, moze da ih sve uknjizi kao vidjene.
Stvar je, posle 2 sata, ne zna kako se koji zvao.

Kod masovnog posecivanja, dodje do prezasicenosti posle 3-4, kao na sajmu knjiga: prvih 2 sata gledas, pa i prelistavas a ostatak dana obnevidis i samo cekas da se zavrsi. Tako i Kyoto.
Ko nije na studijskom putovanju ili da pise neki rad, nema razloga da u Kjotu provede vise od jednog dana, sta vidi video je. Ostalo sve ima da ode u trosak i u dim.

I ovo sto sledi, da sam bio jednom ne bih ni znao (kao sto i nisam) tacno kako se koji zove. Posle 5 poseta tokom godina, znam. Sta bi bilo da sam ih sve video u jednom danu (sto je moguce) i otisao da se ne vratim. Znao bih, mozda da su u Kjotu ali nista vise od toga, ako i to.

Zato, preporucujem: Kjoto ili jedan ili 5-7 dana da se obilazi 2-3 mesta dnevno.
Ovo sto sledi (postovi 3-8) moze da se vidi za dan (mozda zadnji, 5-spratna pagoda i ne mora). Max dva dana, kome je bas stalo da kaze da je u Kjotu prespavao i da je uvece isao u Gion, ulicu restorana i radnji uz reku.

Red voznje za jedan dan (editovan je da kaze na redosled radi optimizacije prevoza):



1. Ni-jo palata
2. Zlatni paviljon (Kinkaku-ji)
odlazak do Kiyomizu-dera, rucak pre ulaska u hram
3. Kiyomizu-dera
4. Od Kiyomizu dera to Gion je peske 20 minuta.
5. Petospratna pagoda (ako ostane vremena, ona je 500m od stanice shinkasena)

[yoyogi]

Kyoto, Kinkaku-ji (Zlatni paviljon)

Zlatni paviljon je verovatno najpoznatiji od svih hramova u Kjotu.

Prilaz hramu




Zen-budisticki, od 1397. a spaljen je 1950, ima u knjizi Jukia Mishime (na srpskom) "Zlatni Paviljon". Ovo sto se danas vidi je replika iz 1957.

Lep je, prelep. Mesto za obavezno slikanje, vikendima i praznicima postoje redari koji pustaju publiku i paze da ne bude previse guzve.





Odsjaj u jezeru koje se tako i zove - "ogledalo"





Sa druge strane jezera, uz samu gradjevinu (u koju ne moze da se udje)



Na ovom panou stoji sta je unutra



Kako se ide kroz predivnu bastu, pogled sa "vidikovca"



Ovo je budisticka skola i samostan iz Misimine knjige, tu su monasi ucili znanje





Tu je bio i onaj koji ga je spalio, ovo je vrt koji su on i drug cistili u jednoj sceni romana



Prodavnica amajlija



Bsta za ceremoniju caja. Po kapacitetu, reklo bi se po ceo turisticki autobus odjednom



Isto mesto, u prolece



Na izlazu, budisticki hram, zvono i mesto za molitvu. Ima radnja sa suvenirima, nisu skuplji nego drugde. Mada, na parkingu ima mnogo veca (i ista cena) radnja sa vecim izborom.




Izlaz iz hrama, 500m

[yoyogi]

Budisticki hram Kiyomizu-dera, od 798. godine, danasnje zgrade su iz 1633.



Do hrama vode 2 puta, za doci preporucujem desni (crveni) jer nema radnji i odvlacenja paznje. Za povratak plavi, radnje do besvesti.



na samom ulazu je uvek gungula, mnogima je to prvi (ako ne i poslednji) put da su tu, to mora da se ovekoveci



Ove devojke su lokalne, doci ce one tu jos puta



Sam kompleks, slika nije smanjivana, da moze da se uveca i procita



Lepota uvodne gradjevine



Zugu-hall (7)



Bude tu i u kimona odevenih neocekivanih ljudi, ovde vidimo crnkinju



Sanju-no-to (4), 3-spratna pagoda








Zvanicni proglas



Da udjemo najzad u Kiyomizu-dera, glavni deo.


Glavna zgrada, Hondo:



U njoj je Budin lik i tu se moli



Poznat je po ovoj verandi, velikoj, tu svako mora da prodje i da se slika



Za poseban dan u necijoj godini, kimona



Hondo u prolece




Jesen, osvetljen nocu



Tek po zimi se vidi koliko je visoka terasa (12m). U celoj konstrukciji nema ni jednog eksera



Tu Wikipedia kaze da je sinonim za skociti i ubiti se kao "skociti sa Kiyomizu-dera".



Pre ce biti, to je izraz da se kaze da je neko nesto preplatio, preskupo.

Mesto za slikanje, i moje slike su bas odatle



Sa terase se vidi izvor vode, navodno lekovit,



Prijatrna setnja stazom, nizbrdo do izvora



Jos se vidi




Dole, maltene kao seoce



Tradicionalna cajdzinica



Pod samim Kiyomizu-dera



Litica terase



Ovo kao da su učesnici nekog seminara kojima je u dnevnom redu poseta ovom hramu. Izgledaju jet-lagged, nezainteresovani i izgubljeni.



Izvor, njegov vodopad, otowa-no-taki, za zdravlje, dug zivot i uspesne studije




Ima i red da se ceka, 10 minuta







zahvatri se, popije ko hoce, pljusne lice







I to je sve sto ima da se vidi. Treba nekih 90 minutra, polako, sa slikanjem. Onda, prema izlazu, bas tamo gde smo poceli






Uz Kiyomizu-dera ima jos jedan hram, bas iza njega, o tome u sledecem postu.

[yoyogi]

Hram za dugotrajnost ljubavnih i bracnih veza, Jishu-jo, nalazi se odmah iza, maltene u senci Kiyomizu-dera. Iz meni neznanog razloga nije obelezen brojem mada je naslikan, kao ovde:



S obzirom da je prilicno mali, stalna procesija mladih parova i devojaka cini da guzva izgleda jos veca. Ovo mu je ulaz





Mogu da se kupe tablice sa posvetom, njih svestenici "opoje" pa se nose kuci za srecno ocuvanje ljubavne/bracne veze





A ovo je Bog dobrih i dugotrajnih veza a zec mu je glasnik






Ove devojke se njemu mole (slike su iz razlicitih godina)





Tabla sa brojevima oznacava godine krize (kriza srednjih godina) za zene i muskarce




Ovo je bilo 2012. Zene koje su tada imale 37. godina (pise 36 ali je + 1) i muskarci 42 (pise 41 ali je + 1) treba da se paze da ne rasture vezu



Da to prostudiramo i zapamtimo



sam hram nije nesto ali provesti 15-ak minuta medju lepom omladinom nije lose.

[yoyogi]

Povratak sa Kiyomizu-dera, ulica kao stari Kyoto, koliko stara moze da bude. Nesto kao Skadarlija samo mnogo prometnije. Ko trazi "stari Kyoto", ovo mu je dosta iako su mahom suveniri.



Ulica je Matsubara-dori, ne moze da se promasi.






To je ova sto od izlaza hrama vodi na dole, plavom strelicom




Kyoto je prestonica lepeza. Ima ih na milione






Cene su iste kao i svuda, nista ne kosta vise u ovoj ulici nego bilo gde. 1,000 dinara lepeza



Kimoni, damske tasnice, sve je top, nista bofl



Mesana omladina. Neki koji nisu iz Kjota, vole da dodju u ovu ulicu i tu budu slikani u kimonu



Lepo im i stoje



Wagasa kisobrani, papirni, impregnirani uljem od susama da budu otporni na kisu. Ko moze da nosi, nije jeftino.



U toj ulici sam preporucio i da se ruca. Restorani mogu da budu zapanjujuce veliki, kao menze. U stvari, to u neku ruku i jesu. Od 11:30 do 14:30 promene 6 smena za rucak, agencije dovode po nekoliko autobusa odjednom. Svi dobiju bento lunch box, 30 minuta i sledeci.



Obican rucak, po narudzbi, 900 dinara, isto kao i svugde. Ramen i przeni pirinac.




Umesto fijakera, po ulicama postrance imaju ove rucne rikse.



Ne znam posto je, stalno vidjam omladinu u njima, znaci da nije skupo



Ulica je dobra za pola sata, sat ako se zagleda roba i kupuje.

[yoyogi]

Ni-jo castle je jos jedno od mesta koje se obavezno posecuju.

Kao i svaki zamak, ima i on vodeni stit



Ima tri ulaza od spolja




Zamak je sagorevao do temelja (grom, opsti gradski pozar) i sadasnja zdanju su rekonstrukcije.





Moze da se provede lepa dva sata, ako se zuri, mozda i sat



Finoca radova na Ninomaru palati (za prijeme vojvoda i velikodostojnika) je fantasticna, umetnicka.





I, tu je kraj dobrih vesti. Kako se prekoraci ova kapija, nema vise slikanja.




Palata je unutra fenomenalna. Kroz nju se ide hodnicima i razgledaju sobe za prijem (imaju i makete ljudi) nekih 15-ak minuta. Sva je izgradjena od visokokvalitetnog hinoki drveta. Kada se izadje, od spolja, moze da se slika



Svetski cuveni fenomen je "slavujev pod". Da bi se znalo kada neko hoda kroz palatu i izbegli atentati koje bi dobar nindza mogao besumno da izvede, pod je sagradjen tako da "peva". Bilo sta da se njime krece, teze od macke, proizvodi kao slavujev cvrkut. To su postigli tako sto su ispod poda "udarili" klanfe da se zakace za svaku drugu dasku i da ih pri hodanju iznad, daske poda primicu i prouzrokuju trenje koje zvici kao pesma ptice. To sam se zavukao ispod da slikam



U sklopu zamka je Honmaru palata, tu je Emperor imao svoju zgradu za prijeme. Samo deo je rekontrsuisan. Car Hirohito je tu krunisan 1928. da bi bio na tronu kroz 2. Svetski rat i sve do smrti 1989.



Velika basta je divna, jos da je u njoj dozvoljeno piknikovanje...





Malo iz jesenjeg doba







Da se neko ne zacudi, zamak je radnim danima preplavljen skolskom decom. Na stotine, hiljade.



Celodnevni cas istorije ima i svoj prekid, za rucak. Video sam na hiljade "bento" lunch box kako cekaju gladne ucenike koji u 20-minutnim smenama ulaze, rucaju, izlaze.



Sama prostorija je komercijalni restoran i prodavnica suvenira, otvorena za sve. U jeku sezone ekskurzija, oko restorana podignu satre da prime svu decu koja proticu kroz zamak.

[yoyogi]

To-ji temple, kako se vidi sa stanice shinkansena u Kyotu. Nekih 800m, ova slika je malo priblizena.

Petospratna pagoda iz 796. godine, simbol grada Kyota, deo je tog hrama



Ovo je obicno poslednje mesto na koje se ide, peske je od stanice shinkansena.



Uz gradjevinu stoji kratak opis. Visina 64.8m je sa "antenom"





Kako se pagoda gradila da prezivi zemljotres. Svaki sprat se pri tresenju uvija na drugu stranu, ponistavajuci uvijanje sprata ispod i iznad. Kao zmija sto se uvija u cik-cak a u stvari se krece pravolinijski.




Ta se tehnika gradnje koristi i dan-danas. Donedavno najvisa zgrada na svetu, Taipei 101 je gradjena bas tako, na zemljotresnom Tajvanu





Oko pagode je prijatna basta, svakog 21. u mesecu tu je pijaca (nista posebno niti vredno tempiranja posete na taj dan)



Jesenja slika parka



Sam hram je u istoj basti ali nema ulazenja.