Tura: Osaka - Himeji - Sakai Minato -Izumo Taisha - Matsue - Totori

[yoyogi]

Tura: Osaka - Himeji - Sakai Minato - Izumo Taisha - Matsue - Totori. Tri dana, dva noćenja. Sopstvena režija.




Opet je bilo nekih 1,000km.



Dan 1:

(neće sve stati u ovaj post, samo on ima 23 fotografije).

Prva stanica je bila Otsu, na vidikovcu iznad grada i Biwa jezera, na servisnoj stanici.



Prolaz kroz Osaku, njihov Maglev gradski voz



Ovde smo u stvari krenuli, Osaka, Muzej nudli. Čovek koji je pronašao način da ih suvo upakuje u veliku čašu. Ando, Momofuku je uticao na ishranu u Aziji više nego bilo ko.



Ovo mu je bila eksperimentalna kuhinja





Ono što je pronašao je bilo da se skuvane nudle "tresnu" na vruće palmino ulje, osuše od njega i ostaju spremne da budu kao sveže čim im se doda vruća voda. Nema konzervanasa.

Baš ove, sa pilećim mesom, jeo je ceo život, do smrti (96 godina), svaki dan



Hronologija proizvoda njegove firme za nudle, Nissin, kako ih je uvodio



Svi ih znaju, svako ihe jede bar 2-3 puta nedeljno



Koliko varijanti





U Muzeju (ulaz besplatan, ima i u Yokohami), ima radionica, kupiš čašu za 200 dinara, na njoj napišeš šta hoćeš



Odneseš do kuvara (kojima je rečeno da budu ljubazni i da znaju da slike idu na sajtove)



Oni im dodaju šta poželiš preko nudli



Zavare ih





I izađe ti pakovanje kao iz radnje, sa tvojim natpisom. To smo nosili kao suvenire (koji se u slast pojedu) prijateljima



Poprečni presek, uveličan



Ovako izgledaju u radnji



Neko možda prvi put čuje za ove nudle. Koliko se to jede po Aziji, baš ove, od ove firme, Nissin. Evo koliko: 977 000 000 000 serviranja (broj je teško zamisliv, 977 stotina miliona). U radnji koštaju 170 dinara. Mora da su na izlazu iz fabrike 10% te cene.



Prednjači Kina, sa preko 400 milijardi porcija godišnje (brojevi su veliki, nisam ni siguran da sam dobro protumačio)



Ovako izgledaju kada su "gotove". Ukusno je, možeš na njima da živiš, sva tri obroka dnevno za manje od 400 dinara dnevno.



Otišle su i u svemir (varijanta), 2005. Japanski kosmonaut ih je jeo u kapsuli.



Zapanjujuće koju je viziju gospodin Ando imao.

Prvo: sa hranom, svetu će doći mir.

Drugo: jednostavnost: otvori, nalij vruću vodu, sačekaj 3 minuta da se ukusi pomešaju i uživaj.

Sećam se, kao mlad programer radio dan i noć, pizza delivery u 2 ujutro. Nismo znali za te nudle.
Posle godina i godina vidim, svako ih u Japanu drži u fioci, ko nema ode na vending machine u ofisu i kupi ih, sama mašina ih spremi (i izbaci štapiće), samo da jedeš.

[yoyogi]

Još uvek je Dan 1.

Vožnja do Himeji zamka, najvećeg i najlepšeg u Japanu, UNESCO World Herritage.



Sam grad Himeji je važan, ima svoju stanicu Shinkansena. Od svih koji idu za Hakatu (Fukuoka) i Hirošimu, na svakih 15 minuta iz Tokija, tamo staju 3 na sat, ne svi.

Pravom linijom, od stanice se vidi zamak



Idući prema Zamku, i sa leva i desna pokriveni molovi



Tu smo, Zamak



Bilo je (i sada je) to veliko



Kada se priđe zamku, neopisiva lepota, zastaje dah.



Danas, posle renoviranja, izgleda ovako, neki se bune da je "previše beo".



Ovako je izgledao pri mojoj prvoj (od 5) poseta, poslednji dan pred zatvaranje i renoviranje 30. oktobar 2010, bio je tamniji



Ma lepota i krasota, impresivno





Ima tu i problem. Sada, sa navalom turista, budu velike gužve, samo kako su napravili redove za čekanje na ulaz. Nama je bilo 60 minuta da se uđe u zamak.



Na ulazu, skine se obuća, kese da se nosi



Kao što rekoh, puno ljudi



Svi nose kese sa svojom obućom





U zamku se nije živelo, to se odvijalo u deparmanima. Kako bi i moglo, nema kuhinja, nema sanitarija



Okolne nastambe



Ima tu puno istorije, što turista vidi bez udubljavanja je - Princeza Eri je pušila duvan, ima piksla, početak 17. veka



Maketa, kako je grad nekada izgledao



Danas, kao na nišanu, sa zamka, ide pravo do stanice Shinkansena

[onnut]

Sećam se....sve ovo sam ranije čitao.
Ali bila je zbrka.

Sada je kao datoteka u mozgu.

Geografski ,sa onom mapom, sada sve smestim na svoje mesto.

Tačno mogu da zažmurim,zamislim ceo Japan i na svakom delu (obrađenom ovim postovima) znam gde su klisure,mostovi,peščane dine,najznačajniji hramovi..

Takav red mi traži mozak.

[yoyogi]

Hvala na čitanju i komentaru. Da završimo

Dan 1:

Bilo je 4 sata vožnje od Himeji do Sakai Minato.

Ovo je bio hotel. Jedini koji je imao mesta, 30km od Izumo-Taisha gde smo u stvari krenuli. Izgleda da je relikt boom godina (1980-te) pa da je propao a ekipa se dogovorila, skinula mu reklame i vodi ga kao privatni B&B. Bio je i jeftin, 8,000 dinara za troje, sa doručkom.



Na samoj obali



Sobe su osnovne ali čiste i sve radi



Sala za doručak, očigledno kao za grupe



Skroman doručak, "zapadni" jedan dan



Japanski drugi dan



Ono što se vidi na 1km daljine iz sobe i doručka je tržni centar



I riblja pijaca. Ribarenje je tu glavna grana privrede





Table su i na Ruskom



Ima ovaj vidikovac ali nismo išli



Samo mesto je japanska provincija, na ulici možeš da prepoznaš da nisi oko Nagoje ili Tojote gde su proizvodnja, automobili, robotika, elektronika glavne delatnosti. To je bila baza za 2 dana. Za jedan dan se dosta i videlo i prešlo. Sutra idemo do drugog najvažnijeg hrama u Japanu, Izumo Taisha.

Nastavak sledi.

[yoyogi]

Dan 2:

Izumo Taisha, jedan od najvažnijih Shinto hramova u Japanu, možda drugi po važnosti iza Ise Jingu.

Već na ulazu u mesto se vidi da je sveto



Čisto i lepuškasto



Mapa mesta i hramova



Svako primeti statuete zečeva



To je japanska mitologija, da je jedan od Bogova, Okuninushi, koga su braća uzela kao nosača (odatle mu ta torba na leđima) da ih prati dok oni idu da prose devojku, najlepšu na svetu.



Braća, prvo, sretnu zeca koji je bio odran, odrale ga ajkule koje je prevario da ako se poređaju jedna iza druge, on će po njima da preskače i stigne sa kopna do ostrva a da im posle kaže koga ima više, ajkula ili zečeva. Onda im se smejao a one ga odrale.

Kuninonušiva braća su ga prvo videla i rekla mu da se uvalja u slanu vodu i da će se oporaviti. Bilo mu je još gore.

Onda ga je, dok je zec bio u agoniji, sreo Kuninonuši i rekao mu da se uvalja u skatku vodu i šumsko lišće i da će ozdraviti. Tako je i bilo. Zec mu, za uzvrat, prorekne da će on, Kuninonuši, dobiti ruku lepotice a ne njegova braća. I to se ostvarilo.

U "ergeli" stoje statue zeca i konja, oboje su glasnici Božje volje.



Sam glavni hram





Ima ovaj debeli slameni konopac, dugačak 12m i težak 4 tone





Deo hrama gde žive monasi i gde se uči, ne može da se poseti







Stalna venčanja, to je premija



Sada, najvažnije. Na plaži se dešava važna stvar



U Japanu se mesec oktobar zove i "Mesec bez Bogova". Gde su bogovi? Napustili su svoja mesta obitavanja i hramove i došli baš ovde, u Izumo, da mesec dana odlučuju o svačijoj ličnoj sudbini za narednu godinu. To objašnjava zašto nije bilo izbora hotela - svi koji idu u Izumo Taisha, hoće da to bude baš u oktobru i sve se zauzme.



Upravo ovde dolaze Bogovi, na ovu stenu





Odatle ima kao festival, u 10 uveče svaki dan, kada idu sveštenici sa nosiljkama (praznim) da ih odnesu u hram.

To je sve trajalo max 3 sata, sa ručkom. Koliku važnost ima, mislio sam da je kompleks mnogo veći.

Da izvadimo dan, odemo do Izumo Dome, architectural marvel, pravo čudo.



Konstrukcija je drvena



Pravi podvig lokalnog Arhitektonskog fakulteta.



Zidovi su prozračni



A tek kupola, svod, je da ti zastane dah





Ovaj, kao cvet u centru kupole je da para od posetilaca ne kondenzira i ne kaplje na takmičare



Kada sam ušao, bili su neki (mislim penzosi) koji vežbali neku svoju igru



Tu se održavaju najvažnija takmičenja u Sumo rvanju u Japanu



Da završimo dan, drevni onsen grad, Tamatsukuri.



Ovaj ima slobodan pristup (nije hotel ali se plaća)



Iz njega se vidi i mesto - sve hoteli sa onsenima



To beše to, za Dan 2.

[yoyogi]

Dan 3.

Matsue, simpatično mesto, na jezerima i kanalima, "Grad vode". Nije ni malo (200 hiljada stanovnika), ima državni Univerzitet, međunarodni aerodrom. Odatle je onaj japanski teniser, Nishikori.

Zamak mu je premija,



Jedan od 12 u skoro originalnom stanju (od 1,200 zamaka koliko ih je nekada bilo).





"Niz nos" zamka, mesto i jezero



Da li da se vratimo kući ili još nešto za taj dan? Totori, peščane dine, sada Muzej peska ima statue.

Usput, ovaj restoran, čuven, za ručak



Lep pogled, vide se i surferi



Ostrvo (hrid) na vidiku je gde je na obali Kuninishi sreo zeca odranog zeca (iz prethodnog posta) i ozdravio ga. Maskota restorana



Naravno, morska hrana









Onda, Totori peščane dine, bili smo 3 puta.







Ovaj put (drugi od 3) smo uhvatili izložbu statua od peska u Muzeju peska. Tema je bila Južna Amerika









Sada je postavka različita, idu od marta jedne godine do 3. januara naredne. Idemo opet, ima i letenje, paragliding iznad dina, verovatno u maju ili junu.

To je bilo 3 dana bogatih sadržajima.

[onnut]

Pohvale i za ovu koncizno opisanu turu do zapadne obale Japana.

Kao da je album pa se slažu sličice.
I to solidno popunjen.
Fali još sever i krajnji jug Japana.

Inače one nudle se proizvode i u Srbiji.Baš ovde ,kod mene,otvorena je fabrika ,firma iz Nepala.

Evo i Vučko ih proba





Ukusi - piletina,povrće,pica..
Cena oko 130 din za 375 g.

[yoyogi]

Da mi je neko servirao te nudle u Srbiji ja ne bih znao kako da ih jedem. One su pravljene da se jedu štapićima a supa se usput pije.

[onnut]

To se proizvodi za izvoz-u Evropu.
U Srbiji se to proda malo ako i uopšte .

Ali su domaće sirovine (jeftine) plus domaća radna snaga (takođe jeftino).

Prilika da vlasnik ,prvi nepalski milijarder sa Forbsove liste Binod Čodri, sa 2 milijarde godišnje u svetu prodatih pakovanja ovih wai-wai instant nudli, još napreduje na toj listi.