Tweet
Svaka od 47 prefektura ima cime da se pohvali, kulturnom bastinom i prirodnim lepotama. Mie je jedna od njih sa lepotama i znamenitostim za koje treba 2 nedelje da se obidju.
Na zvanicnom turistickom sajtu odmah se vidi da su u Mie: Ise Jingu, najvazniji hram u Japanu, Suzuka Formula 1 trkaliste, Iga prestonica Nindzi, Kumano road (UNESCO), jastozi, biseri i...zene ronioci.
Zene ronioci, "ama", kanji je dva karaktera 海女 (海 = more, 女 = zena) i tradicija je stara 2,000 godina.
Tabla na putu da je tu "ama" muzej:
Fotografija iz muzeja, kako se islo na posao. Polu-kace su da se ostave da plutaju i u njih se donose uhvacene skoljke:
Dok zene rone, muskarci su u camcu i podizu ih na povratku (fotografije su iz muzeja Ama na Shima plazi):
Jedna od bivsih "ama" nam je rekla da je to zbog toga sto je zesko telo oblozeno telesnom mascu drugacije nego musko i da je izdrzljivije na hladnu vodu. Roni se 8-15m dubine od marta do oktobra i muskarac moze da ode jednom i vise ne moze da izdrzi. Zene idu po 5-7 puta.
Nekada im je odeca bila poluprozirna, bela kao gaza (samo gusce tkana):
Vec decenijama imaju wet-suits i danas, osim za turiste po akvarijumima, niko vise ne roni u tradicionalnoj beloj nosnji (koja je bela da bi se ronilac lakse nasao ako ne izroni ili ako mu se nesto desi jer je dno od crnog vulkanskog kamena).
Do pre 60-ih godina, to je bilo zanimanje koje su devojcice ucile od 10-te godine sa majkama:
Taj izvor radne snage je odavno izgubio interesovanje i danas ima i muskaraca koji, ako nisu imali srece sa poslom, sa wet suits mogu isto dobro da rade bez obzira na temperaturu vode.
Ove dve bake, po 85 godina, su bile "ama", i danas su uz muzej.
Pokazuje nam kako je odozdo cimala konopac a muz da je izvuce preko cekrka, ona sa korpom skoljki, mozda 3kg u jednom ronjenju:
Moze da se radi i do poznih godina, ova baka u zutoj kecelji kaze da joj je ova slika (ona je u sredini) kada je imala 72 godine:
Sa zadovoljstvom se slikala sa mojom cerkom, bakica je visoka 130cm:
Danas, za turiste, rade BBQ (5,500Y = 50EUR po osobi) i za to vreme pricaju im dok peku, kako je to bilo biti rionilac pre 50-60 godina. Nasa bakica je ova levo, tada je imala 73 godine:
Tacno u podne, na rucak sa "ama" je dosao minibus sa 20-ak turista. One su, svaka u posebnoj kuci, raspalile rostilj i izvodile svoj cooking-talk show. Jednu sam malo zakacio, bile su se odenule u ronilacka "odela" od pre 70 godina:
Na zvanicnom turistickom sajtu odmah se vidi da su u Mie: Ise Jingu, najvazniji hram u Japanu, Suzuka Formula 1 trkaliste, Iga prestonica Nindzi, Kumano road (UNESCO), jastozi, biseri i...zene ronioci.
Zene ronioci, "ama", kanji je dva karaktera 海女 (海 = more, 女 = zena) i tradicija je stara 2,000 godina.
Tabla na putu da je tu "ama" muzej:
Fotografija iz muzeja, kako se islo na posao. Polu-kace su da se ostave da plutaju i u njih se donose uhvacene skoljke:
Dok zene rone, muskarci su u camcu i podizu ih na povratku (fotografije su iz muzeja Ama na Shima plazi):
Jedna od bivsih "ama" nam je rekla da je to zbog toga sto je zesko telo oblozeno telesnom mascu drugacije nego musko i da je izdrzljivije na hladnu vodu. Roni se 8-15m dubine od marta do oktobra i muskarac moze da ode jednom i vise ne moze da izdrzi. Zene idu po 5-7 puta.
Nekada im je odeca bila poluprozirna, bela kao gaza (samo gusce tkana):
Vec decenijama imaju wet-suits i danas, osim za turiste po akvarijumima, niko vise ne roni u tradicionalnoj beloj nosnji (koja je bela da bi se ronilac lakse nasao ako ne izroni ili ako mu se nesto desi jer je dno od crnog vulkanskog kamena).
Do pre 60-ih godina, to je bilo zanimanje koje su devojcice ucile od 10-te godine sa majkama:
Taj izvor radne snage je odavno izgubio interesovanje i danas ima i muskaraca koji, ako nisu imali srece sa poslom, sa wet suits mogu isto dobro da rade bez obzira na temperaturu vode.
Ove dve bake, po 85 godina, su bile "ama", i danas su uz muzej.
Pokazuje nam kako je odozdo cimala konopac a muz da je izvuce preko cekrka, ona sa korpom skoljki, mozda 3kg u jednom ronjenju:
Moze da se radi i do poznih godina, ova baka u zutoj kecelji kaze da joj je ova slika (ona je u sredini) kada je imala 72 godine:
Sa zadovoljstvom se slikala sa mojom cerkom, bakica je visoka 130cm:
Danas, za turiste, rade BBQ (5,500Y = 50EUR po osobi) i za to vreme pricaju im dok peku, kako je to bilo biti rionilac pre 50-60 godina. Nasa bakica je ova levo, tada je imala 73 godine:
Tacno u podne, na rucak sa "ama" je dosao minibus sa 20-ak turista. One su, svaka u posebnoj kuci, raspalile rostilj i izvodile svoj cooking-talk show. Jednu sam malo zakacio, bile su se odenule u ronilacka "odela" od pre 70 godina:
Comment