Nagoya, geografski i industrijski centar Japana

[yoyogi]

Nagoya, Sakae, centar. Low-cost kao robna kuca "Don Kihot", na vrlo skupom mestu, ne znam kako prave pare.



Prolaznici se okupljaju oko akvarijuma, verovatno je trik da, kada ga pogledaju, svrate i nesto kupe



Evo sta gledaju: murinu, ribu 1.80m dugacku



Da nije zmijolika, tesko da bi se opruzila u ovom akvarijumu

[Genki_des]

Sam centar grada od 2.2 miliona stanovnika.



Gledan sa druge strane, istog dana, sa ovog, kao , leteceg tanjira u Nabana no sato






Samo nekoliko oblakodera

[yoyogi]

Embraer, sada vlada za tu klasu aviona. Medjutim, local hero, novi Mitsubishi Regional Jet se sprema da ga zaskoci, cim bude gotov:

Danas, 21 mesec posle gornje slike, poleteo je prvi put, bas sa Komaki aerodroma u Nagoji (tu ga i prave):



Stampa je najavila, Mitsubishi, legenda avijacije, vraca se na scenu posle 70 godina. Nije tacno, ovaj Phantom-F4 sto ga prati, je isto napravljen u Mitsubishiju, po licenci. Tu prave i F-16 i "Patriot" rakete.
U Nagoji i Japanu se pravi 60% delova za Boeing 777, 787 i Airbus A330.



Ko treba da se plasi? Bombardier i Embraer, oni imaju iste takve avione. Embraer (kao Fuji Dream Airline) iskljucivo i leti sa Komaki.

[Genki_des]

Grad keramike, Tokoname, prakticno predgradje Nagoje, 30 minuta gradskim vozom.

Odatle su "Maneki neko", macke dobrodoslice. Mnogi su ih videli po azijskim radnjama i restoranima. Ova je najveca, 3.6m.



Tu sad postoje varijante:
Podignuta leva sapa: dobrodoslica gostima
Podignuta desna sapa: dobrodoslica novcu, musterijama, bogatstvu

Ova sada, sa sapom iznad nivoa usiju, to je dobrodoslica posetiocima iz daljine



Ima tu jos: crna macka, za zdravlje.
Pink, za ljubav.
Plava, za bezbednost u saobracaju.

U tom gradu, znas da si bas u keramickom mestu. Dole, levo, desno, sve je keramika. Samo nebo nije od pecene gline





Kuce imaju vrata visoko iznad puta:



To je, kada kola dodju da odvezu proizvode, nema dizanja, sve u nivou da se utovari



Ove, kao blok motora, u tim su se cilindrima pekle boce za sake



Jedna od retkih furuna koje jos rade



Dobro, lepo, istorijski, samo ne bih bas voleo da radim bas tu



Radnje gde su gotovi proizvodi su svetske klase



Ovaj, keramicki mural,



Piramide su razlicito obojene na svojim stranama, pa iz drugog ugla, sve izgleda drugacije





U radnjama, umetnicke posude



Cene su kao u dinarima



Uvelicane posude za caj



Mesto je dobro za sat-dva, kome padne na pamet da tu ode. Mi nismo bili a i imali smo neka posla u okolini, pa posetismo.

[yoyogi]

Predgradje Nagoje (2.2 miliona stanovnika) u kome zivim, ima rast stanovistva najveci od svih mesta u Japanu. Kvalitetan zivot a to znaci da si na 10 minuta od kuce, biciklistickom stazom, u ruralnim naseljima. Pirincana polja



Traktor je traktor, voz u slici je maglev, lebdi nad sinama, 120kmh, mada vise sluzi kao tramvaj, njime idem na posao



Tu se prodje pored Toyota Automobile Museum, plava staza je za bicikle. Opet taj voz, gore, lebdi nad sinama



Onda se dodje u Moricoro Park, napravljen 2005 (kada i taj maglev robotizovani voz bez posade). Ako nemas svoj bicikl, 100 dinara da iznajmis. Ima ih na stotine, svih velicina.



Ta staza, unutar parka je 5.2km, nema nikoga drugog osim biciklista, zabranjeno je setati





Usput, ima stajanka kod Tottoro kuce, modela prema crtanom filmu "My neighbor Tottoro"





Na svakih pola sata se menjaju posetioci, ima ih vikendom na stotine za svaku smenu, da vide kucu i udju u nju. Svi Japanci rodjeni posle 1989. (kada je film napravljen) su odrasli uz njega



Moze bicikl da se ostavi i da se proseta predivnim parkom



To je moja zabava i rekreacija bar 20 vikend dana godisnje.

[onnut]

Baš lepo izgleda.
Da nije infrastrukture, u pozadini, plus maglev, čovek bi pomislio da je u nekom ravničarskom mirnom mestu sa lepo uređenim kućicama u naselju.
Vidim da ima i google street .
Malo sam vurtualno prošetao po Moricoro Parku.Lepota, priroda...Koliko vidim ta staza ide u krug kroz park.Naiđoh i na onaj vidikovac...do gore izgleda ima i neki lift, u sredini,sa staklenim zidom.Vidi se i ona Tottoro kuća.
Ovi iz googla su tu išli i slikali peške .Na senkama se vidi čovek kako šeta a na leđima mu ona okrugla multi kamera.

Nema saobraćaja,gužve,redova....priroda, mir ,spokoj...plus rekreacija.Da se čovek sastavi sa sobom i prirodom.

Nije ni čudo što je u poređenju sa ovim Tokijo lošija opcija.

[yoyogi]

Bio sam danas opet. Do tamo imam 7km, staza je 5.2km, nazad 7km. Nije lose za nekoga ko sedi po ceo dan na poslu.
Taj vidikovac jeste staklena konstrukcija, sa njega su slike Totoro kuce.
A sada, prolece, mirisi cveca i drveca, cini ti se da ne izadjes sa staze.

Kroz ona pirincana polja, sada tamo krekecu zabe, to je nekih 3km od mene, ne cujem ih. Cujem samo kola u mojoj ulici.

[onnut]

20 km.biciklom ? Ma kakvi loše !
Baš sam i mislio pitati za tu vodu koju sam video u toj virtualnoj šetnji.Ličilo je na jezero.
Pirinčana polja nisam uočio ali to je ranije pre ovog parka.Na ovom google street se vidi i puno raznog cveća uz put.

Ovde je danas predivan prolećni dan - 26 C uz lagani povetarac.Da nemam ovde neke majstore već bih odavno bio u prirodi a ne ovako.
Ali sad posle ručka to se nesme propustiti.Biće pešačenje: 7-10 km.

Malo je ovakvih dana u godini!

[yoyogi]

Linimo, maglev voz napravljen 2005. za Aichi World Expo 2005..Moja kuca je na jednoj od stanica.

To je 9km duga linija, max brzina je 100km/h i voz lebdi 8mm iznad shina.



Remiza je ujedno i muzej i tehnički obrazovni centar



Tu uvek stoji po neka kompozicija za prikaz



Nagoya, inženjerski grad



Bezšuman je, nema dodira sa šinama. Još, nema ni mašinovodju - potpuno je robotizovan. Stanice imaju po jednog službenika, karte se prodaju na automatu i prolazi se kroz turnstyles, bez nadzora.

Stanica:



Ovo su šine: pljosnate, nad njima ceo voz lebdi:





Kada voz dodje u stanicu i stane, otvore se vrata na ovom staklenom zidu i na vozu:




Odosmo u muzej jedan dan. Ne znam kako da objasnim: kolski slogovi nemaju točkove





Imaju slike, interaktivne video, da deca razumeju kako to radi



Ko hoće, može da se slika u kondukterskoj uniformi (kapa ima mrežicu za jednu upotrebu, da deca ne prenesu nešto jedno drugom)



Otpravnik voza na stanici




U svakodnevoj upotrebi, ovako je u prvom vagonu. Nema vozača. Ispod haube je kao "play station" set ručki i komandi za slučaj da mora ručno da se upravlja:



Sad, da se malo provozamo. Snimio sam stojeći, kao iza nepostojećeg mašinovodje:

[yoyogi]

Nagoya, CentrAir Airport. Promenili su malo od zadnji put kada sam bio, sada ima Food Court.





Isto onaj Doner Kebab što se viđa u Nagashima Resort, Laguna resort i na nekoliko mesta u gradu, sada ima i ovde ispostavu



Da je bilo vreme ručka, rado bih svratio. Bilo je 9 ujutro.

[yoyogi]

Nagoya, Pravoslavna crkva

Našao sam je danas a bio sam u tom Tsurumai parku bar 10 puta, odmah je uz njega. Nagoya Ortodox Church, Ruska Pravoslavna crkva.



Na nekom sajtu sam video da postoji, nisam ni pokušavao da tražim svih ovih godina.



Mala je ali je ipak ima.





Sveće, pribor, crkvene knjižice, ikone



Čudilo me da nikoga nema. Onda čujem muziku (violine) iz sale koja je sastavni deo crkve. Božićni koncert



Posetiću je na godišnjice za svoje koji su na drugom svetu. I verovatno videti kako da povedem ćerku na Božićni koncert sledeće godine.

[yoyogi]

Nagoya noću. Mnoštvo gradova ima ulično dekorativno osvetljenje u ovo doba godine, nije nešto posebno.

[yoyogi]

Danas ćerka dobila ocenu 8 (to je kao 10 na fakultetu) iz Science.

Posete muzeju nauke daju rezultate. Nagoya Science Museum (bio je u postu #3 ovde).

Mendeljejev periodični sistem



Tu je i Titanijum, baš njegove platne i šrafove imam ugrađene u desnom zglobu ruke, posle nesreće na klizalištu



Svašta ima da se vidi i lično proba, molekuli, počev od vode



Specifične težine raznih materijala, mogu da krenu redom, ima ih 50, i podignu i osete razliku. Vidi tungsram metal (umesto olova za pecaroše), jedan kubni decimetar je 19.2kg

[yoyogi]

Nagoya CentrAir Airport, od 11. oktobra 2018. ima novu atrakciju, Flight of Dreams. Kao što se naslućuje, zvezda je Boeing 787, "Dreamliner". 55% njega se pravi u Japanu.



Prvi ikada proizvedeni primerak je baš ovaj, ZA001. I imena pilota koji su ga dovezli u Nagoju







Red da se uđe u avion je pola sata. Mislio sam da ima više da se vidi pa sam i ja čekao, mada sam se njime vozio već nekoliko puta





A da se vidi, ima samo pilotsk akabina, kroz staklo. Dosta je minut-dva. Ostatak kabine je pregrađen, samo zid



Podignut je na betonsko postolje



A hala je food court sa bar 50 restorana





Jede se pod krilima





Ja sam uzeo pohovanog bakalara, "Seattle Fish Market", Boeing je iz Seattle (kao i Microsoft, Starbucks, Jimi Hendrix).
Bilo je razočarenje. Riba je bila bezukusna.



Ova pizza, iz peći na drva, bila je dobra



Sa ručkom, mesto je dobro za sat vremena. Čak i nema potrebe da se plati ulaz dole do aviona (1,200 dinara).

[yoyogi]

...
Red da se uđe u avion je pola sata. Mislio sam da ima više da se vidi pa sam i ja čekao, mada sam se njime vozio već nekoliko puta

Bio sam 6. oktobra 2019. opet. Nema reda da se čeka za ulazak. Kako ko hoće, može.



I krilo sam lepo video celo, iz ugla iz koga nikad inače ne bih mogao.