Овде ћу да стављам највише слике из мог кампуса, али и из других које понекад посетим.
За почетак слике кампуса под снегом, од данас.
Страшан снег је пао и још увек пада. Минимум 10 цм што је за град на мору са палмицама помало надреално.
Бицикли неупотребљиви, али бар зато може натенане да се прошета и да се слика.
Паркинг за бицикле, затрпано, нема мрдања.

Већ описивано стрелиште за кјудо, јапанско традиционално стреличарство.

Пешачка стаза поред игралишта.

Голф терени у Јапану су чести, боље рећи вежбалишта за замах. Због малог простора карактеристично за њих је да имају мрежу. Ова је полегла под тежином снега. Можда се и сруши.

Спортско игралиште, панорама. Одмах иза је море. Ветрењача се не види у позадини од снега који пада.

Моја омиљена зграда у кампусу, универзитетски аудиторијум. Описивао је више пута. Кров у облику шкољке. Шкољка у снегу. Трип.

Ако је то трип, шта је онда палма у снегу. Ево две ко зна колико векова старе палме, нишшта им није јасно.

Архитектонски одсек. Свеже реновиран. Травњак испред је посађен јесенас, мали, 20х20 цм бусени су послагани као плочице. Без снега изгледа сјајно, прекривено снегом још боље.




Поглед из моје лабораторије са трећег спрата (односно четвртог по јапанском рачунању спратова). Море, које је 150 метара ваздушном линијом се уопште не види од снега који још увек јако пада.
Ветрењача не чагрља. Аутомобили паркирани, многи су ноћили на факултету су данас мастер презентације, па су били заузети. Ускоро ће крај школске године у Јапану, ништа чудно.



За почетак слике кампуса под снегом, од данас.
Страшан снег је пао и још увек пада. Минимум 10 цм што је за град на мору са палмицама помало надреално.
Бицикли неупотребљиви, али бар зато може натенане да се прошета и да се слика.
Паркинг за бицикле, затрпано, нема мрдања.
Већ описивано стрелиште за кјудо, јапанско традиционално стреличарство.
Пешачка стаза поред игралишта.
Голф терени у Јапану су чести, боље рећи вежбалишта за замах. Због малог простора карактеристично за њих је да имају мрежу. Ова је полегла под тежином снега. Можда се и сруши.
Спортско игралиште, панорама. Одмах иза је море. Ветрењача се не види у позадини од снега који пада.
Моја омиљена зграда у кампусу, универзитетски аудиторијум. Описивао је више пута. Кров у облику шкољке. Шкољка у снегу. Трип.
Ако је то трип, шта је онда палма у снегу. Ево две ко зна колико векова старе палме, нишшта им није јасно.
Архитектонски одсек. Свеже реновиран. Травњак испред је посађен јесенас, мали, 20х20 цм бусени су послагани као плочице. Без снега изгледа сјајно, прекривено снегом још боље.
Поглед из моје лабораторије са трећег спрата (односно четвртог по јапанском рачунању спратова). Море, које је 150 метара ваздушном линијом се уопште не види од снега који још увек јако пада.
Ветрењача не чагрља. Аутомобили паркирани, многи су ноћили на факултету су данас мастер презентације, па су били заузети. Ускоро ће крај школске године у Јапану, ништа чудно.