Kako se to radi kod nas na Istoku - zanimljivosti

[yoyogi]

Flat Screen 32" Panasonic jeftiniji od klozetske daske!

Prodaju se u istoj radnji. Cuvene japanske daske sa grejacima, ispiracima, cudima:


Cena 340EUR je samo za dasku, keramicka solja nije ukljucena:



Ova "komandna tabla" se usrafi u zid i tu se bira sta hoces. Jedino je temperatura daske stalna:



Ovaj Panasonic 32" TV kosta isto kao daska. (Na ekranu je japanski Premijer, Shinzo Abe):

[yoyogi]

Retko se vozim javnim prevozom u radno vreme, kada god sam isao video sam masu dece, po nekoliko razreda iz raznih skola na gradskim vozovima. Ova slika je 2 popodne, Nagoya.



Cak i ovako mala deca, sa uciteljima. Prevoz je bezbedan i tacan, nema potrebe za autobusima za decu. A klinci disciplinovani i znaju red i da slusaju nastavnike.

[Genki_des]

Nije samo Tokyo, Osaka i megapolisi, cak i u mestu kao Toyota City je prostor na ceni.

Uska zgrada uz staklenu je iskljucivo za restorane, na svim spratovima.




Jedan sprat, jedan restoran, jedna neonska reklama sa strane zgrade za svaki restoran:




Ukoliko se u restoranu vecera (ili 20EUR racun), parking u centru grada je besplatan 3 sata. Inace bi bio 4.5EUR (1.5 EUR na pola sata).
Isto je i za kupovine - radnje poniste parking karticu za racune preko 20EUR.

[yoyogi]

Domestic help: kucne pomocnice, baby sitting, dadilje - ne postoje u Japanu. Cak ni koncept pustanja nekoga u kucu da dodirne stvari a kamoli premesta ili cisti je neshvatljiv.
Jos je neshvatljivije, mozda i neverovatno da se to negde u svetu desava, da neko daje decu nekome na cuvanje.

Studentkinje babysiterke ne postoje, devojke su zauzete skolom ili poslom a nema ni traznje osim u dzepovima gde ima stranaca koji se cudom cude zasto niko ne hrli da im radi za pare.

Naravno, postoje obdanista ali ona su za ucenje pre svega a ne za cuvanje dece. Porodica gde majka ne radi placa skupo pristup obdanistu. Porodica gde majka radi placa 300EUR mesecno.

U Australiji, odakle je izvod iz clanka ispod, je 1,200 EUR mesecno radio ne radio. Taman tolika je i plata sluzbenice u banci. Radi da bi sve pare dala nekome drugome da cuva dete.

Ovo sto gospodja Zoe Jolevska i njen muz rade, da neko cuva dete dok oni posecuju prijatelje za veceru, je nezamislivo u Japanu, Oni koji bi to bili u stanju da urade bi se smatrali motherfuckerima i pre svega nikada ne bi ni bili u stanju da se ozene/udaju jer bi se takva sklonost (koja ne ide sama vec ima i druge manifestacije) otkrila u predbracnoj vezi i ista bi se raskinula.

Pa posle kazu da su Zapadnjaci vise "family oriented" nego Japanci. Krace rade, istina, samo ne da bi se "posvetili porodici" nego jer su lenji. Ide na veceru a da nekome da cuva dete ?
Majka da ima kucnu pomocnicu? Sta majka zna da radi ako ne zna da odrzava kucu? Cime je to zauzeta?

Takve to ne mogu da sakriju, muskarci ih brzo provale i ostanu neudate posle 30. godine. To je znak da imaju neki problem i to su one koje se udaju za strance koji i ne znaju da ima ikakvog problema.

Ukratko, kod izbora bracnog partnera, muskarac trazi zenu kojoj ce da poveri sve, svu svoju zaradu, izbor odece, obuce, ishranu, sve. Njegovo je da radi i da ne zna da gleda na sat.
Zenske traze muskarca koji ce da radi 40 godina, nije bitno kada dolazi kuci, nije ni potreban, ona sve cisti, vodi i zna. Sve sto zaradi ide njoj na raspolaganje, ona mu daje dzeparac.

Kako sada u tu shemu upada neko ko bi dao nekome kucu na ciscenje ili dete na cuvanje? Ili da mu padne na pamet da zbog vecere sa prijateljima (kojima u Japanu isto tako ne bi palo na pamet) decu da nekom na cuvanje?


"World Tower charges $60 an hour for care between 7pm and 7am and parents must pay for a minimum of four hours' care. In comparison, it costs $140 a day for regular childcare at World Tower, while a babysitter charges about $25 an hour.

Zoe Jolevska was interested in after-hours care at World Tower for her daughter Sophia, so she and her husband could take some visiting friends out for dinner.

''It's really hard to get a babysitter we feel comfortable with looking after Sophia,'' Mrs Jolevska said. ''[World Tower] is the ideal set-up. Sophia goes there in the day, she knows the people.''

Mrs Jolevska said they were happy to leave their daughter there until they found out the cost. ''It was quite substantial,'' she said. ''It was more than if you had a private babysitter.''

[yoyogi]

Ko je video stand sa japanskim novinama, verovatno se cudio zasto su japanske novine tako tanke.



Gore na slici ima 10 razlicitih novina, svake sa po nekoliko primeraka. Mislim da je subotnji The New York Times, jedan jedini primerak, sam veci nego sve ove novine u standu zajedno.

Evo i razloga. Nije da nema sta da se pishe:





Tekst od 1000 karaktera na engleskom, preveden na kineski (ili japanski) izgubi 70% na duzini. Japanski je istina manje efikasan, mozda 60%, jer postoje katakana i hiragana koji su jedan karakter kao jedno slovo. U kineskom ni to nema.

Jedan karakter zamenjuje nekoliko reci. Weibo, kineska verzija Twitera (370 miliona korisnika, normalan twiter je 150 miliona korisnika) ima ogranicenje na 140 karaktera a limit se nikada ne dostigne - jer je kanji pismo koncizno i jedan karakter moze da znaci 10 reci u drugim jezicima.

Na kineskom ili na japanskom twiteru, svaka moguca pesma haiku poezije moze da stane u taj limitirani broj karaktera.

Kanji su doneti su iz Kine u Japan pre 1500 godina, transformisali su se i gde su isti ili slicni, drugacije se izgovaraju.

Tako, Kinez/Japanac mogu da procitaju jednostavnije stvari (jelovnike, sportske rezultate) na drugom jeziku i da nagadjaju komplikovanije, samo kad je napismeno.
Tako i sama Kina: tamo ljudi iz razlicitih pokrajina ne mogu da razumeju jedni druge ali napismeno je sve isto. Kantonski (Hong Kong, govori 150 miliona ljudi) i Mandarin (Peking i zvanican jezik i obavezan u svim skolama u Kini) su potpuno razliciti govorni jezici ali im je zapis isti.

To je ujedno i jedna od prvih stvari koje stranci pitaju: kada ce Japanci da ukinu kanji i predju na alfabet? Sada je lako dati odgovor: verovatno nikada.

Onda, ako je kanji tako efikasan, sto ga druge zemlje ne usvoje? Mozda smesno ali se upravo to i desava, bar u elektronskom pisanju.
Koriste se stvari kao hyperlink. Jedna rec zamenjuje mnogo drugih, pa cak i strane i strane teksta.

[yoyogi]

Uniforme, uniforme. Od malih nogu su Japanci navikli na njih pa im ostaje da se podsete i kada ih vise ne nose.

Prodavnica "Bulldog", lanac, ima ih svugde, prodaje stvari za partije, ukljucujuci i "rekreativne" uniforme od studenata do veterinara. Te su za jednu upotrebu, milsim da nisu ni sivene nego su lepljene.



Srednjoskolske:





Moze samo gornji deo:



Room-maid:



Nastavnice (zapadne):





Tako izgledaju pakovanja:



Tradicionalne:





Ona koja "udara" injekcije:



Tako je nekako izbor "zenskih".



Pre nego sto neko pita, ima li i muskih, ima - kao ninja:



Takva uniforma, prava, kosta 400-500EUR. Ove, za jednu upotrebu, kostaju 80 EUR (korisnik placa) i ne bi prezivele jedno pranje. Disposable.


Ko je citao knjig(e) Haruki Murakamija, "1Q84", setice se kada medicinske sestre razgovaraju i jedna kaze "Sacuvala si srednjoskolsku uniformu? Obuces je nekad za muza?"

Zene se 90% sacuvaju u razmerama posle srednje skole i mogu tu srednjoskolsku uniformu da obuku godinama, decenijama nakon toga. Za muza, koji radi kao konj i ne zna da gleda na sat.

[Genki_des]

Do mene ima niža (1-6. razred) osnovna škola.



Posle škole, nema zadržavanja nego organizovano kući. Zabranjeno je decu dovoziti ili dovoditi u školu i iz škole. Moraju sama da dođu i odu. Naravno, grupe imaju vođe, najstarije učenike, na čelu i na začelju.



Majke dobrovoiljci (a i oni koji su napravili prekrsaj pa im oduzeta vozačka dozvola, rade drustvenokoristan rad iz saobraćaja) su na većim raskrsnicama sa zastavicama i pištaljkama.



I sva deca imaju pištaljke i kada prelaze ulicu, sva zvižde.



Tako, niz ulicu dok se ne otkače jedno po jedno kada dođu do svoje kuće.

Ujutro, ista procedura u obrnutom smeru.

[Genki_des]

Bandera, ulicna, obicna.



Ovo, kao bure, na vrhu je kuciste osiguraca. Ne samo da nije lepo



Nego priblizeno, moze da izgleda i zastrasujuce.





Opet, od toga se zivi i struja u svaki dom ne bi tekla da nije toga.

Japanska pasija da licno probaju i shvate kako nesto radi je dovela do toga da po skolama, muzejima, izlozbama, decjim organizacijama, uvek ima da se bas to cime se bave licno proba i razume ili naparavi.

Ovde je "Kidzania", zatvoreni prostor u kome ima 86 razlicitih ljudskih delatnosti da deca probaju.

I ova bandera, osigurac, manlift. Deca su zainteresovana, pa i zenska.



Uniforme, slemovi, instruktor i podigose ih na visinu:



Ovde popravljaju za koju je liniju iskocio osigurac. Cela vezba traje pola sata.

[Genki_des]

Uz lepu bastu, na zemlji, na parceli koja pripada vlasniku, stoje 80% pune plasticne boce sa vodom.



Skinute tikete, da se jasno vidi da je voda unutra.



Stara je mudrost domacica sirom sveta, da macke ne vole vodu i da ovakva mesta ne zapisavaju.

U Japanu nema pasa i macaka lutalica. Ovde je nesto drugo: to ne vole ni vrane, koje su prava napast. Problemu doprinosi i to sto se smece skuplja samo ponedeljkom i cetvrtkom i mora biti uvezano u ne bilo kakve nego iskljucivo kese koje vaze za taj City Council. Kupuju se u svim radnjama, 10 kesa 1.5$. i stave se duz ulice. Kamion za smece svira melodiju koja se jasno razaznaje tako da ako je neko zaboravio da iznese smece, odmah se seti kad je cuje. Kamion ide prvo jednom stranom ulice, skuplja dok se ne napuni, onda ode da se isprazni pa nastavi gde je stao. Kome je promaklo sa njegove strane ulice, moze da ostavi na drugoj strani, za sledeci prolaz kamiona:




Tako izlozene kese su omiljeni cilj vrana koje ih razbucaju i sadrzaj se prospe po ulici. Pokupe to ovi sto idu uz kamion.



Sada pitanje" zasto onda svi ne stave plasticne boce sa vodom tamo gde ostavljaju smece i da poplase vrane? Ne sme, te boce bi predstavljale smece i to neupakovano u propisane kese.
Kako onda kod kuce iz prve slike to nije? Nije, jer su boce na tlu u privatnom vlasnistvu. I zato i jesu tu: ako vrane razvale i prospu sadrzaj kesa, smetlari nisu duzni da ciste prosuto smece sa privatne zemlje. Takodje, na privatnoj zemlji te boce ne predstavljaju "neorganizovano" smece, covek moze da drzi na svojoj zemlji sta god hoce.

[Genki_des]

Tipicna ulica u japanskom naselju. Kuce, zbog cene zemlje, skoro svaka je na sprat. Mozda 1 u 1,000 nije.



Klinicki cisto



Nikada i nigde nema parkiranih kola na ulici. Ne mogu ni da se kupe kola ako nemas svoj parking.





Ovaj ima jedno parking mesto:



Ovaj ima citava dva:



U tome je i razlog masovne upotrebe bicikala. Sa jednim parkingom samo jedna kola. Ako ih muz uzme, zena nema cime da ide okolo.

[Genki_des]

Buduce gradiliste, sada samo plac bez masina i bez materijala.



Uz dzakove sa peskom da vetar ne prevrne ogradne table, stavili su zardinjere sa cvecem, da ublaze pogled:



Cvece je, istina, plasticno ali to retko ko primeti, prolazi se uglavnom kolima ili biciklima. Pa dobro, nece jos da salju kombi da kruzi i zaliva maskirno cvece po gradilistima koja imaju.

[Genki_des]

Thai, Bangkok, izgradnja vila.



Vidimo da su zidovi vec postavljeni, krova jos nema:



Japan. Potpuno drugaciji prilaz gradnji. Zidovi se postavljaju tek nakon sto je krov zavrsen:



Razlika je tolika da je odlicna ilustracija mentaliteta. Japancima je kuca baza iz koje se vode odnosi sa spoljnim svetom. Ne da se unutar kuce ogradjuju i odvajaju od onih sa kojima u njoj zive.

[Genki_des]

Kourankei klisura, rucak u "gashou zukuri" restoranu, basta.

Pita me cerka od cega je napravljena ova posuda u kojoj su "soba" nudle?



Izgleda kao drvena, kako su je izvajali?



Ili ova u kojoj stoje stapici?



Od bambusa. On ima zglavle, koliko zglavaka, toliko posuda, samo da se odabere prava debljina stabla



Bas ovde gde je slikano, ima 30-minutna pokazna vezba kako se to radi, da deca vide:

[Genki_des]

Japan, balkoni. Nije da ih nema



Primetno je, da cak i kada su veliki, nemaju krov ili strehu



Ocigledno, na balkonima nije predvidjeno zadrzavanje, taman posla kuvanje, obedovanje ili sedenje




Samo da se pristupi da se prostre ves i nazad u kucu:

[Genki_des]

Ultra-moderni Japan, Moricoro Park (napravljen za World Expo 2005.) replika kuce iz crtanog filma "My Neighbor Totoro".



Tu se ulaz placa (500 dinara) i kapiju zakljucaju kada grupe (30 minutne ture) udju i dok ne izadju.
Sto puta sam prosao tuda i nikada video bravu ili katanac. Tek danas sam video kako to "zakljucavaju":

Ima bambusov komad koji klizi po vrhu vratnica, ovde ga sluzbenik postavlja da vrata ne budu otvorena:



Interesantno, tradicionalno, kao sa porti seoskih kuca, vekovima unazad