Foto za danas (2018)

[yoyogi]

2. april, prvi radni dan nove finansijske godine u Japanu. Tada počinju mnoge stvari, uključujući i stupanje na prvi posao.
Nekih 890 hiljada pripravnika, što diplomaca fakulteta što svršenih srednjoškoloca, danas stupa u život. Nema veze šta su završili, skoro svi imaju posao.

Slika je iz novina, JAL (avion je Boeing 787 Dreamliner, kada se izuzmu motori (33% cene aviona) 55% njega se pravi u Japanu). Velike firme uzimaju po 600, 800, 1000 pripravnika, odjednom, nema (osim po stranim firmama) drugog zapošljavanja tokom godine. Odela u kojima su, su "freshmen", ista po celoj zemlji. Nose ih prvih 6 meseci, dok su na obuci.



Kažu novine, 91% sa fakultetom i 94% sa srednjom školom je imalo obezbedjen posao 1. februara (pre diplomiranja, to je 15. marta).

Šta sa onima malobrojnima koji nisu uspeli da se snadju? E, to su oni koje će roditelji da pošalju na godinu dana u Australiju, Kanadu, Novi Zeland, Ameriku i oni čine većinu onih koji u Japanu govore engleski.

[onnut]

Isto mesto, ista radnja, 11 godina koliko tamo idem na praznik, Hanami yasumi, piknikovanje i uživanje u sakurinom cvetu, danas isto.



Skinu se cipele





Iza njih , ko zna koliko hiljada piknikera, ne ostane i trunka smeća



Taman posla da j epostalo dosadno, uvek je lepo.



Ima i vašarske atmosfere

Lepo...kao i uvek.
Podseća na one naše proslave za 1. Maj u prirodi.

[yoyogi]

Na istom prazniku sakure, Vjetnamci. Ima ih bar 50,000 u Japanu, što studenti što zaposleni u japanskim firmama u Vjetnamu. Toyota tamo ima sklapaonicu kola za lokalno tržište.
Sve su te firme u blizini Okazaki, gde je ovo i snimljeno.

Malo poznata stvar, vjetnamske žene se smatraju najlepšim u Aziji, i Thai im daju to za pravo.



Obukle se u nošnju i selfiji pod sakurom





Ne dolaze tako odevene na mesto. Nego, presvuku se u javnim toaletima. Ako vidiš red 50m ispred ženskih WC-a, skoro sigurno je da se 10 Vjetnamki unutra presvlači.

[yoyogi]

iida, Nagano Prefecture, od nas kao Beograd - Jagodina. Voćarski kraj.

Subota je dan za porodične aktivnosti koje uključuju putovanje.

Grlom u jagode. One su vesnici zime, rađaju od početka januara (neki ih dostave i pre, početkom decembra u supermarkete) a "berbe" kao ova su otvorene za javnost od 13. januara do 19. maja. Onda jagode nestaju sa tržnica.

U Iida, ima 22 farme jagoda. U centralizovanom ofisu (Japan Agriculture Federation) kupiš kartu a oni po "round-robin" pravilu ti kažu u koju da ideš, sve su jedana uz drugu, znaš broj u koju treba da odeš. Na jednom mestu, možda 1km od ofisa.



Jedna od vlasnica ili zaposlena na ovoj farmi, prima posetioce, natoči im kondenzovano slatko mleko da u njega umaču ubrane jagose. Jedi koliko možeš sat vremena.



Pored udubljenja za to mleko je i mesto za odlaganje peteljki.



Na prvi pogled - gde su jagode?



One su viseće, bez dodira sa zemljom, ne treba da se peru a iznad farme je i svod





pogled "ispod žita"



Ventilatori su tu da veliku promenu temperature (planinski kraj, to jagode vole) dovedu u stanje strujanja vazduha, nema smrzavanja



Važno, da deca vide da jagode ne donosi "Ujka Krava" nego ih pčele oprašuju i tek onda rastu u nešto ne samo jestivo nego i ukusno. Sopstvena košnica, unutar farme



Na povratku kući, Komaki Aqua park. Plivanje, plutanje u "lazy river", voda 33C, vazduh 32C. Cena, 500 dinara za odrasle, 200 dinara za decu.
Tih aqua parkova otvorenih cele godine ima 15 u krugu od 30km oko Nagoje. Cene su niske jer su državne službe, energiju za klimatizaciju i grejanje vode dobijaju od susednog postrojenja za spaljivanje smeća. Pa kada sravne energiju potrošenu i energiju datu, javnost može da uživa u plivanju svaki dan, i kada mu vreme nije.

[yoyogi]

Ovo je bilo na "Japan proleće" nekoliko puta, svake godine je isto. Cvetaju kajsije, Prunus mume, Moricoro Park, Nagoya.









Jeste lepo samo kratko traje, 3-4 dana.

[yoyogi]

Prolećna dekoracija u foajeu moje firme u Tokiju. Uvek slikam te sezonske aranžmane, za sva godišnja doba.

Ovde se potrefila pripravnica, počela rad 2. aprila (1. april je početak finansijske godine u Japanu a 2. april je bio ponedeljak), jedna od 900 hiljada početnika. Proleće, početak svega.



Neka joj je sa srećom ulazak u korporativni život.

[yoyogi]

Mt Fuji iz Shinkansena danas.



Kratak video, iz voza

Putovao sam tom linijom bar 200 puta, ovako video planinu možda 5-6 puta, stalno u oblacima. Statistika kaže, ovako se može videti samo 40 dana godišnje. Sreća ovaj put.

[yoyogi]

Doručak u hotelu, 25. sprat.



Zgrade sa leva su "Tocho", kratki naziv za Tokyo Metropolitan Government. Odatle se upravlja gradom sa 35 miliona stanovnika, više nego cela Kanada.



Imaju olimpijske banere dole



Ovo hoću da kažem: ako svaki stanovnik grada (i Beograda) dnevno napravi 2kg smeća, to je ovde 70 miliona kilograma.

Podelimo to na tone i kamione za odvoz (2 tone a svaki po 6 metara) i dobijemo kolonu od 210km da idu branik uz branik jedan za drugim.
210km, od Beograda do Aleksinca je 200km. Tako oni, svaki dan u godini, decenijama a grad klinički čist.

[yoyogi]

Dani lala, Nabana no sato, Nagoya.



Neverovatno koliko je bilo Thai. Ove nedelje je bio Songkran (Thai Nova godina) pa su se mnogi dali na put u Japan (ne treba im viza za do 2 nedelje boravka).







Noćni pogled



Biće više sutra, ovo za danas.

[onnut]

Mt Fuji iz Shinkansena danas.

Nikad bolju sliku Mt.Fuji nisam video !

I ovi dimnjaci ( fabrike ili toplane ) kao neka nostalgija za nekadašnjom industrijom Srbije.

I video - isto tako.
Da nema ovog foruma ne bi se nikad "provozao" šinkasenom.

Vrh zarubljene kupe planine u snegu.

Sad se tek jasno vidi da je to ustvari grotlo vulkana.
Čak sam tražio i potvrdu za to u wikipediji.
3776 metara - moja Fruška Gora (sa 500 m ) je mikimaus za ovo.

[yoyogi]

Tu su u podnožju fabrike, narod nerado tu živi, trusno je. Na padinama nikoga nema, to je jeziv kamen, prepržena vulkanska lava, crna. Od tog kamena je pravljen bivši hotel Imperial koji je bio jedina zgrada koja nije izgorela u požaru posle zemljotresa 1932 - jer je kamen od kojeg je bila napravljena bila lava koja je već jednom pregorela.
Ima ovde moj post o tome.

Mislim čak da je to državno zemljište na kojem je zabranjena gradnja. Toliko je pusto da su tu vojni poligoni za gađanje bojevim raketama i granatama.

Može da se ode kolima do 2,320m, bio sam jednom, ima ovde.

[yoyogi]

Morodo Pass, najveći sneg na svetu. Kada sam ja bio, bilo je 14m.



Juče je otvoren (otvara se u ovo doba godine) nakon što je probijen put. Sada je 17m snežni zid.
U novembru zatvore i niko ne prilazi. Vozilima je ionako zabranjeno (osim autobusi samog parka) u krugu od 30km.
(slika iz novina)



Ima ovde kompletan napis sa mog puta.

[yoyogi]

Ogromna prodavnica baštenskog cveća uz Nabana no sato.



Kupili smo jedni saksiju ajisai (hortenzija) da krasi sobu. Traju po 3 meseca.

[yoyogi]

Kada se prođu svi pojasevi karatea i dođe se do pred crni, poseban trening.

Dojo (čita se "dođo") je škola gde Grand Master (crni pojas 9. dan) trenira kandidate za crni pojas. Samo mesto ne izgleda impresivno, unutra je trening hala sa oprugama ispod poda, pa pojačava svaki skok.



Ne sme unutra da se slika



Tu se sparinguje bez zaštite (bez šlemova, rukavica, sunđera na grudima kao pojas za spasavanje), roka se kao po filmovima.

Pojasevi u karateu nisu postojali do kraja 1950-ih. Ili si majstor (crni pojas) ili nisi. Da popularišu sport, škole su izmislile pojaseve sa bojama da ublaže osećanje da nešto treniraš 5 godina i nikad ne znaš gde si.

A prava stvar je ostala ista: ili si majstor ili nisi.

Polaganje za crni pojas je pred nezavisnim telom i sudijama (Japan Karate Federation) koje je baš briga iz koje si karate škole došao. I tu smo: ili si majstor ili nisi, isto kao vekovima pre.

Kada taj Grand Master oceni da je kandidat spreman za polaganje za majstora, onda ide na taj ispit, van te škole.

Moja ćerka je bila prvi put prošli ponedeljak, zadobila malo modrica, kaže neke i zadala drugima. Trening ide 2 sata ponedeljkom, 2 sata utorkom i 1 sat sredom. Veliki komitment za 14 godina devojčicu.

Šta vidimo od karatea?
Svi koji imaju decu razumeće šta znači "nered kao u tinejdžerskoj sobi". Ništa od toga. Njena soba je, iako potpuno opremljena, čista i uredna kao kaluđerska "kelija".

Da li je vozim na treninge i vraćam kući?
Ne, trenira za crni pojas i sad ja treba da se brinem o njenoj bezbednosti u ionako bezbednoj zemlji, Japanu. Ide sama, metroom.

[yoyogi]

Pitaju me sa drugog Foruma, o platama u Japanu.

Minimalna plata, zakonom propisana, je kao ova po restoranima. Koriste reč nemačkog porekla, "arbait". Nekih 1,000 dinara na sat.



Na to ide + prevoz, gradskim saobraćajem.



Na gornjoj slici i kažu koje godine i koja plata, čak su i uključili i 60+.
Kaže, neko stariji od 20 godina može da zaradi 150 hiljada dinara mesečno, smene, ne danonoćno kao salarymen.