Foto za danas (2017)

[onnut]

Mt Norikura, tu je ćerka sa školskim klubom išla u prošli četvrtak.

3,026m, dva sata od autobuskog stajališta na gore i drugom stazom sat i po na dole.

Velika visina i lep pogled.

Ovo jezero,"gorske oči" , sa ovako lepom bojom,me podseti,sa visine, na moje jezero



Samo što je ovo moje na nadmorskoj visini od samo 300 m i nastalo je radom ljudi.

[yoyogi]

Nulti stepen izlaska u prirodu. Moj park i bicikl

[yoyogi]

Činovnički ručak, za radnim stolom

Kad se nema vremena, jede se za radnim stolom. Bento.

Ova supa sa desne strane je noodle-cup, Japanac izmislio kako da ih sredi da ne budu konzervirane a dehidrirane i da se za 3 minuta oporave.
Sam bento je koštao 450 dinara u 7-11.



Supa je nabubrila posle dodate vruće vode. Prodaje se u 80 milijardi primeraka svake godine, Kina (izvoz) je najveći kupac.
Noodle cup, košta 120 dinara, ko nema, na njoj može da živi.



Nije neka fešta ali desetine miliona Japanaca ovako ruča svaki radni dan. Bento može da bude i od kuće.

[yoyogi]

Japan, Nagoya, Nagashima Water park, šta ćeš, odeš, još uvek je preko 32C, pogotovo kad ćerka ima drugaricu na sleep-over.



Ovo su bile bliznakinje, devojke sa ovim flamingo flotovima.



Primeti spasioc da imaju naočare (za sunce), bez vrpce da ih drži, mogu da im spadnu u vodu.
Ne da ih opominje nego sam na licu mesta im uradi šta treba



Uze im naočare, stavi vrpcu, kao ova i one su onda OK



Danas nije nije bila neka gužva a spasioci su trenirani da rade stvari kao da je pun kapacitet.

Kada ima 40,000 posetilaca, kao što je projektovano i puno tokom 6 nedelja japanskog školskog raspusta, garant da će bar 5-6 od njih izgubiti naočare u vodi svakog sata.

Sad, da li su za sunce ili za vid, na naočare (staklo) na dnu bazena (1.1m dubina) po kojem mnogi hodaju, neko može da nagazi i da se poseče.

Pre toga, šta će da radi neko kome su u vodu spale naočare za vid? Pa i kada ih nađu (svaki sat svi napolje iz vode, spasioci provere sve na dnu, sa maskama) i nađu naočare zgažene i polomljene. Ako su bile za vid, mogu lepo i da koštaju vlasnika koji nije imao vrpcu koja je besplatna, da ih drži na glavi.

[yoyogi]

Ala su se naparkirali...Nagashima aquapark.



Kada bi kola mogla ovako da se spakuju.

[yoyogi]

Što ti je moć medija kao FaceBook. Degenerisali su čovečanstvo.

Ova devojka, prvo okrenuta leđima prema plaži (Koh Samet, Thailand) ima važnije stvari da vidi na ekrančiću smartphone nego gde se nalazi



Pa se onda, okrene prema moru



Pet para ne daje gde je, možda stvarno ni ne zna gde je



Čak i pređe u potrk da bude lajkovana

[yoyogi]

Prva long play ploča koju sam kupio bila je baš ova:



Robna kuća "Beograd", Dušanovac, 1973, ja osnovac. Kupio sam album opet, 2 x CD, u Japanu.

Deep Purple. Tada je Japan bio sinonim za jeftinu elektroniku, trebalo je hrabrosti da se dupli album ovako nazove.

Omot, sa leva na desno, orgulje Jon Lord (pokojni), Roger Glover (bas), Ian Gillan (vokal a na omotu i ovi bubnjevi), Ian Paice bubnjevi, Ritchie Blackmore solo gitara.

Da me i danas probudiš u 2 ujutro i pitaš ko su bili članovi Deep Purple, znao bih.
Solo gitara iz Child in time je na nivou Stairway to heaven, Led Zeppelin & Jimmy Page. Dva najbolja gitarska sola u istoriji rock muzike, rekao bih.

Pita me ćerka, šta je to kič (kitcsh).

Odmah se dohvatim ovog famoznog omota Deep Purple in Rock, posle machine Head njihov najbolji album, a omot je nešto što bi htelo da bude umetnost, a nije, kao gobleni koje domaćice vezu. To je taj kitcsh.



Koliko god da sam ja (dete Titove Jugoslavije) voleo nešto sa strane, ovo je smeće. To sam mnogo kasnije shvatio.

[yoyogi]

Baan Phe,



getaway za Koh Samet.



Ova nereprezentativna duga građevina su sve restorani sa plastičnim hoklicama, prže svežu ribu



"U luci male barke..."



Do pre nekoliko meseci (tačnije, do 22. juna 2017) su uveče skoro sve nestajale - isplovljavale u lov.



Tog dana je na snagu stupio zakon koji nalaže da se ilegalni radnici 'vataju k'o zečevi i proteruju.
Posledice te glupe odluke su za jedan dan zaprepastile i samu vlast koja ju je donela: 800 hiljada ilegalnih radnika iz Kambodže i Burme je zagušilo granice u svojoj bežaniji.
Opustela su gradilišta, ribarski brodovi bez posada. Od tih 800 hiljada, 80 hiljada je radilo na ribarskim brodovima.

Vlast je požurila da kaže (u novinama koje ilegalni radnici ne znaju da čitaju i na TV koji ne razumeju) da neće da ih hapse nego "da ih upute" da odu u svoju zemlju i tamo dobiju vizu.

Kako je to moguće kada ni za jedno zanimanje koje Thai mogu da obave stranac ne može da dobije radnu vizu, to je zakon. Ni lekari ni inženjeri, praktično niko osim nastavnika stranih jezika. Taman posla fizikalci na građevinama ili na barkama.

Tako, za oko Božića, očekuje se da morska hrana duplo poskupi.

[yoyogi]

Danas je bio karate dan. Turnir. Bilo je 200 takmičara, raznih (mladih pa i dečjih) godina.

Organizovani juriš na svet:





Ko je po Zapadu (a što i da ne, na Istoku, pa i u Beogradu) po velikim gradovima video špic sate, to je kao isto



Ono što je interesantno, kada počne, prvo najmlađi učesnici turnira, sudije sede i drže kamene face, kao da sude na Olimpijadi.
Gledati ih kako se suzdržavaju da se osmehnu na dečju koncentraciju i posvećenost ovom sportu





Moja ćerka je izvukla tešku protivnicu, crni pojas (moja ćerka je plavi) i izgubila sa 2:4.

Imaju kacige, rukavice a ispod kimona prsluk za ublažavanje udaraca. Niko ne dobije batine, niko ne zadobije povrede. Nije kao boks.



Lepo se poklone sudijama i jedna drugoj na kraju.
Mogle su da sede kod kuće i na Netu a ovo je bila prava aktivnost koja oblikuje mlade osobe i decu.

Roditelji, kao mi, stajali 9-5. Samo da budu tu.

[yoyogi]

Zri pirinač

Biciklom po okolini, Sto, Aichi, pirinač zri, neke su njive već požnjevene.

[yoyogi]

Dan ruralno, dan urbano

Nagoya Aichi Prefecture Hall i Nagoya City Hall.



Imaju malo starinskog šmeka



Ako je Nagoya Castle bio uništen u bombardovanju 1945. onda su i ove dve zgrade preko puta njega morale ponovo da se sagrade.



Zamak je sagrađen 1635. potpuno uništen 1945. i ponovo izgrađen 1959.



Ima i lift, aircondition inače je unutra i spolja verna replika.

[yoyogi]

Na večeri u restoranu (firmin događaj) pojavi se ova ženska, u marketinškom kostimu. Cigarete "Lucky Strike". Stalno je suknju levom rukom pridešavala da bude uz telo da je ne bi pijani gosti (kojima se jedino i obraća) slikali "odozdo". Mora da je neka od njih bila na društvenim mrežama sa svojim vešom.



Šta je radila: ima iPad i bar code čitač, sa svake pakle cigareta učita koje su (nema veze koje su, samo da je paklica) i da na poklon paklicu Lucky Strike Blue.



Cena od 400 yena je niža od 460 yena za Marlboro. Kada sam pitao ko hoće da uzme moju poklon paklicu, niko nije hteo (još 8 ljudi oko mene je dobilo taj poklon).

Tu smo: ljudi puše šta puše, nikakvi novi proizvodi ih ne zanimaju. Primetite da Marlboro na slici nema ni ime na paklici ali svi znaju tu marku. Ko nema marku, poseže za ovakvim marketinškim avanturama.

U godini Ante Markovica (1990-ta) strane cigarete su preplavile tadašnju SFRJ. Od Lucky Strike sam kašljao, nikad ih nisam voleo. A bile su bolje od "Partner" ili lokalni "Dunhill".

Nije cilj duvanskih firmi da naprave još pušača. Oni hoće da zadrže procenat tržišta. Sa zabranama reklamiranja duvana, firme kao Marlboro igraju na ulicama. Niko novi neće im uzeti % tržišta, čak i kada nema imena firme na paklici. Svi ih već znaju. Novi im konurenti, da se pomuče, možda i propadnu.

[yoyogi]

Ikea kod mene, otvara se 11. oktobra



Ovo je kao restoran ili food hall, vide se stolice i stolovi. Mislim da je 80m x 30m. Pa šta se to očekuje, da ljudi tamo idu ceo dan pa i na ručak u tolikom broju.
To je kao što kompletni shopping mals imaju.

[yoyogi]

Kada se zatvore waterparks 24. septembra, ide se u ove kao sajamske hale.



Ima ih 15 u okolini i tu su cele godine. Ovo je "White Wave" u Nishio, možda najveći od svih.



Sauna, tu se izležavam i gledam napolje.





20 minuta sauna, dvadeset minuta plutanje u "lazy river" pa sauna, brzo prođe dva sata.
Taman nakon toliko ćerki počinje da bude dosadno, još smo danas poveli i drugaricu iz razreda.

[yoyogi]

Otvori se druga robna kuća IKEA u Japanu, kod mene.



Po danu, na mojoj prvoj turi biciklom za vreme pauze za ručak (12km za jedan sat), ona je na pola puta



Odmah, saobraćajne gužve, prvi im je dan, mnogi hoće da vide



U kolima, nijednog muškarca. Same žene, dok je muž na poslu. Bilo je (kažu natpisi) 90 minuta čekanja na parking. Ne zanima to gospođe, one, dok čekaju, pipkaju i štipkaju svoje iPhone



Na drugoj turi biciklom 12km, pre sat vremena, noć, ista gungula



Unajmili su bar 50 svojih saobraćajaca



Nisu besplatni hot-dog i soft cream sladoled jedini razlog da se krene u toliko čekanje i ono što bi mene dovelo u stanje nervnog rastrojstva. Vole Japanci novo, strpljivi su. Ovo je prizemlje, tu je ta besplatna ponuda



Gore, u food hall, većem nego što sam ranije pretpostavljao gledajući od spolja, još veća gužva.



Nešto nisu uradili kako treba, gužva je nesnosna i toga nema u svakodnevnom životu u Japanu. Možda, prvi je dan, srediće se samo od sebe tokom narednih nedelja, meseci



Vidi koliko ih čeka da plati i da počne da jede



Hrana na plakatu izgleda lepo (uvek na tanjir stigne baš kao sa slike) i čak je i jako jeftino. Cene su kao u dinarima i moram priznati da su niske, bar 30% niže, za Japan. Ako je hrana dobra, možda i odjašem bicikl i nešto naručim. Taman posla da čekam duže od 2-3 minuta.
Najvererovatnije nikada, bicikl se vozi da se sagore prethodno unete kalorije, ne da se ide u novo unošenje hrane.



Tuda prolazim biciklom bar jedanput dnevno, 3 puta nedeljno i po dva puta, mogao bih i da svratim. Taman posla da dolazim kolima.

Što se same IKEA robne kuće tiče, ništa mi ne treba. Tačno da mi kažu da uđem i uzmem besplatno šta god hoću, možda bih uzeo neku malu vaznu ili tako nešto.
Da smem, pitao bih ih da mi odnesu nameštaj koji mi ne treba i ništa novo da mi ne donose, ni za džabe.

Isto i ovi Japanci koji prave saobraćajnu gužvu: svi imaju po kućama šta im treba, niko nije čekao na Ikeu da otvori radnju pa da napuni prostorije njihovim nameštajem.

Zna to Ikea. Danas je to evropska novotarija koja će da prođe za nekoliko nedelja a promet (od nameštaja) nikakav.
Na drugo nešto oni računaju: moj grad ima najveći priraštaj stanovništva u Japanu (doseljavanjem). 2011-te je bilo 35,000 stanovnika. Danas - 70 hiljada. Dobio je i status grada.
Vozovi za Nagoju (22 minuta od centra do centra) su išli na 4 minuta, sada idu na 2 minuta u špicevima, van špiceva na 3 minuta. Tačni kao časovnik svemirske opservatorije.

Masovno se prave kuće i stanovi, to je ono što IKEA hoće - da mlade porodice kod njih nabave šta im za kuću treba.

U Norveškoj, gde sam živeo, kada se dvoje uzmu i započnu porodicu, fraza je "Idemo u godine IKEA". Jeftin nameštaj, dok ne srede porodicu i ne stanu na bolje kupovne noge.

Ovde, kao na onoj starinskoj dvorišnoj pumpi za vodu, da povuku vodu iz zemlje u pitki mlaz za sebe i sve ostale i naravno za samu Ikeu, pre svega.