Foto za danas (2017)

[yoyogi]

Pa, ako devojci obećavaš baštu sa ružama, onda je odvedi da je vidi



Nije nešto veliko, možda pola hektara



Pa lepih sat-dva u romantičnom okruženju

[yoyogi]

Origami, papirni cvetovi i ptice,



Napravljeni tako dobro kao da su bili za takmičenje. Izloženi u kući





Kuća je do pre 10 godina bila "Bed&Breakfast" u Šimodi. Sada je samo za familiju koja dolazi na poziv (i nas su uključili, kolega sa posla).

Ima moj post o tome, Šimoda -
japanska Rivijera.







Evo ko ih je napravio: ova bakuta, još uči moju ćerku. Tada je imala 95 godina, sada je 98. i još je živa i zdrava.

[yoyogi]

Bihar, jedna od siromašnijih država u Indiji. Ovo na slici (iz "The Economist") nije zatvor nego državna škola.



Ovi što se veru po fasadi su roditelji, da dodaju deci puškice da prođu test. Katastrofa. Taj članak je rekao, to je toliko loše pa da svršenom osnovcu (8. razred) daš olovku i lenjir i pitaš ga koliko je olovka dugačka, ne bi imao pojma šta da radi.

Ko je u IT, može da vidi masu indijskih imena po svim kompanijama. IBM je nezvanično preimenovan u Indian Business Machines, prebacili su 70% razvoja u Indiju.

Kako to ako su im škole ovakve?

Indija, sa 1.2 milijarde stanovinka ima, po zakonu velikih brojeva dosta pametne dece. Oni koji idu po svetu pa i zauzimaju značajne pozicije (Nadela, CEO Microsofta, Google ih je pun, moja firma takođe), gde su se oni školovali? Isto u Indiji, deca iz imućnijih porodica ili iz boljih država Indije (Indija ima 22 službena jezika koji jedni druge ne razumeju) na engleskom.
Indijski državni univerziteti su odlični, za jedno mesto konkuriše 20,000 kandidata. Oni koji budu primljeni i to završe su mladi za izvoz. Negde 1998. avion na poletanju iz New Delhi je vraćen na terminal, svih 150 putnika, diplomci koje je Microsoft regrutovao, iskrcani, ad-hoc državnom naredbom.

I, tu smo: IT je "knowledge intensive" grana privrede, od toga većina Indije nema ništa. Opet, nije im lako da vide svoje da neko uzima.

[yoyogi]

Da se aktvno provede lep prolećni dan (29C), prvo Mikawa Lake, veštačko jezero, na rekreaciju u vidu veslanja 3 sata.



Čamci su na iskrenost. Uzmeš ga, nema osoblja, platiš 3km udaljeno, usput je.



Odoše one i u duboko



Onda prebačaj na shiba sakura, poljska sakura, latinski plox subulata.



Izbliza



Stigli smo na vrh (skijalište Chausayama gde idemo zimi) žičarom pa smo dočekali i noćno gledanje, pod svetlima



Nagađam, mislim da je današnja aktivnost bila uporediva sa prepešačenih 20km + šta se doživelo, uživalo i videlo.

[onnut]

Auuuu....dubok naklon planeru ovog izleta.
Čista natura.
Korisno a tako lepo.

Eh...da to ima ovde !

[yoyogi]

Vidi hrane: Osim pirinča, skoro ništa uzgajano, divlje iz šume a ayu pastrmka iz reke pre nego što stigne do jezera.
Ona je "impregnirana" soja sosom mesecima, kosti su fermentirale, omekle i ne oseća se da ih ima, nije kuvana.



Reka je Tomoe, ~40km dalje prolazi kroz Kourankei, u njenom koritu na stenama piknikujemo nekoliko puta godišnje a u avgustu se i kupamo u osvežavajućoj vodi.

Bili smo tu pre 8 godina, tačno na isti dan. Detetu je bilo malo straobalno - ide preko brane, vidi se tenda sa čamcima



Sa jedne strane ovako



Sa druge strane provalija

[yoyogi]

Danas smo isporučivali krofne na neobične lokacije. Mt Fujimidai, sve smo ove prevoje prešli (a krofne sami pojeli, nikoga nije bilo osim nas).



Ovo je bilo interesantno. Ćerka uzme dvogled, ne treba logovanje, password, štipkanje, pipkanje, skrolovanje...on, jednostavno, radi. Isto kao od pre skoro 400 godina (od 1630. godine kada ga je Galileo Galilej izmislio).

Ona nikada nije videla telefon sa obrtnim brojčanikom, nikada TV koji nije flat screen.



Tu sam kao objasnio: za telefon, važno je šta ima da se kaže a za pogled šta ti sa njega treba. Osnova se nije promenila.

[yoyogi]

Chausuyama, zimi skijalište, leti cveće.



Sa svih strana se čuje kristalno jasna, CD kvalitet, ambijentna muzika (jedna ista). To svira, to mu je koncert ovaj Mr. Izanagi, svake godine je tu, viđao sam ga i po drugim cvetnim spektaklima pa i na planinama gde dolaze planinari i turisti.
Montirao se gore na vrhi, gleda u planine, za inspiraciju.



Ove slike dole su prirodna okruženja sa dramatičnim pogledom, kojima posvećuje svoju muziku.



Tu nema struje a instrumenti mu rade na 50m udaljen (njegov) agregat, da ne prave buku koja smeta muzici. Baš je prijatno.

[yoyogi]

Lotusi, lokvanji, u jezeru.



Omiljeni cvetovi u budističkom svetu, Buda je napravio prvih 7 koraka hodajući baš po njima.



Baš mu je lep cvet



Nauka je studirala kako to da na njegov list ništa ne prianja? Pronašli siu tajnu. U njoj uživamo svaki dan. Boce kečapa i senfa gde se sadržaj ne hvata za zidove boce.

[yoyogi]

Poleti sokole, poleti...Osnivač firme za 3D, Oculus, Palmer Luckey, došao je sa svojom genijalnošću na naslovnu stranu novina od kojih "Kurir" krade zanat.

(Nijedna slika nije moja, nadam se da nikada neću to imati u kući)



On je heroj 3D budalaština koje bi ljude degenerisalo u ovako nešto



Pa i to, ajde, ode se u bioskom jednom godišnje pa i nije strašno sedeti kao idiot 2 sata.

Nego, šta bi sa 3D TV? Oni su prdnuli u čabar. Što se to ne prodaje?
Pa i najvećem kretenu je (osim onima koji prave te TV) je jasno da uz upaljen TV u sobi ljudi rade i druge stvari, ne gledaju ga netremice.
Zamisli porodicu koja sa 3D kacigom provodi dan, čita novine, ustane da uzme napitak, obeduje.

Zazvoni ti poštar a ti se pojaviš ovakav na vratima:



Čovek dobije infarkt.

[yoyogi]

Sada ima ovog kukuruza po svim radnjama. Japanski "šećerac", mek, sladak i ukusan. Cena je 198 dinara po klipu.



Možeš da ga "okomušaš" na licu mesta



Kuva se, stavi se u hladnu vodu, kada provri, doda se so i još 5 minuta. Gotovo.

[yoyogi]

Ayu, japanska pastrmka, u supermarketu.



Cena je kao u dinarima.

[yoyogi]

Procvetaše mi azaleje u ulici.



Sa desna je stanica maglev gradskog voza, robotizovanog, bez vozača i osoblja.



A oblaci, kao armija koja nekuda maršira.

[yoyogi]

Amanohashidate, jedan od tri najlepša pogleda u Japanu.

Prvi je Miyajima (ima post iz Hiroshime), ovaj je drugi a treći je Matsushima Islands, nisam bio.

Od danas



Jeste 250km od nas ali vredelo je otići i drugi put. Sa drugog, sa suprotne strane zaliva, pogled

[yoyogi]

Japan, predgrađe Nagoje. Biciklom kroz komšiluk. Ruši se kuća



Kako je samo mašina navalila, glođe je. Sutra, kada opet prođem, biće verovatno ravna parcela, na prodaju. Ono što je u obe slike je kuća i departman u koji su se roditelji povukli, kao mali njihov stančić. Vidi se i njihova kuhinjica. Verovatno su pomrli a deca, odavno odseljena, treba da plate porez na nasledstvo ili da prodaju zemlju i isto plate porez.



A kuća je bila kao ova srednja u slici. Da tu neko živi, mogao bi da ostane doveka.



To je to, u Japanu nema značajnog nasleđivanja roditeljske imovime. Veliki porez, da se spreči nastajanje imovinskih dinastija.

Sin Juse Bulića, koji je nasledio "Ruskog Cara", od tog nasledstva bi imao možda 1% vrednosti. Da se ne parazitira i nedovoljno da se stvara dinastija.

Svaka generacija mora da zaradi svoje i sama za sebe.