Foto za danas (2015).

[yoyogi]

"Sedim sam na trotoaru, prebijenu nemam paru..." bese nekako pesma iz 70-ih.

Nagoya, Sakae, subota. Stranac u odelu a vikend je.





To moze da znaci, najverovatnije, nastavnik engleskog. iPhone mu sluzi da se zanima i da ne vidi koliko ne pripada tu gde je. Nema veze, oni sa kojima je na Fejsu, hiljadama kilometara daleko mozda i u drugoj vremenskoj zoni, daju mu utisak da ne strci kao pritka iz vode.

[yoyogi]

Vreme Shinto festivala, prosla nedelja.

Ide ova "karuca", u njoj posada muzicira,



drugi je vuku i guraju



Starinske pesme se pevaju, imaju muzicku pratnju instrumenata kao bosanski "saz", zvizdi se zvizdalkama i trubi trubicama



Kola nemaju da se okretom osovine usmeravaju, tockovi su fiksirani, kada treba da se skrene, jedni vuku na desno



Pozadina vuce na levo



Jednom sam i sam bio medju onima koji vuku kola na dugackom uzetu, velika festa.

[yoyogi]

Nagoya ima kanale i reke, sa njima se nista ne radi.



Nije Nagoya siromasno mesto, pravi para kao cela Kanada. Restaurirali zgradu stare banke



Posadili i cvece, caki baste restorana duz kanala ali opet nesto ne ide



Nema kao Amsterdam voznju kanalima. Kao da ih se stidi. Ovaj "plovni objekat" je tu da izvadi nesto iz kanala , nista turisti

[Genki_des]

Gde smo bili, gde smo isli danas. Chausuyama Kogen. To je mesto jedino skijaliste u Aichi Prefecture, tu idemo zimi 5-6 puta. Sada je jedan deo pretvoren u cvetnjak



Cvet, biljka je






Ima i "upada", plave unutar pink sadnica

[yoyogi]

Od danas, Atsuta shrine, Nagoya.

Drugi najznacajniji Shinto hram u Japanu, posle Ise Jingu.

Dve sluzbenice hrama, one se zovu "Miko", idu sirokim sljuncanim putem do svog radnog mesta



Sam shrine nije nesto impozantan kao gradjevina, napisacemo vise sutra

[yoyogi]

Kiwi, voce najmilije, vitaminska bomba. Jeste da ga Novi Zeland uzgaja, cak su uzeli i nacionalno ime "Kiwi", a sve od kineske kruske koju su zapatili i komercijalizovali u NZ.

Promocija kiwi vocke u Japanu, moj shopping mall





Pa ni promoterke ovog voca nisu nevredne paznje. Imaju i lutriju, dobos, ko kupi jedno pakovanje dobije jos jedno, 50% ih dobija

[yoyogi]

Tsu, grad velicine Nisa, prestonica Mie prefecture. Ima najkrace ime od svih mesta u Japanu, samo jedan kanji, "津".

Ime znaci "luka", otuda i naziv za tsunami, "more u luci". Ime bivseg ambasodora Japana u Srbiji, bilo je Tsunozaki, znaci "selo u luci". Zeleznicka stanica



Siroke ulice, nema neke lepote, kao i svugde u Japanu gradjevine su nove, ruse se i grade ponovo jer kontrukcije su predvidjene da izdrze toliko i toliko potresa.



U Univerzitetskoj bolnici, Mie Prefecture University Hospital, moj prijatelj, doktor, presadjuje jetru. Mesto uopste nije naivno, kao ni cela Mie Prefecture (tu je Ise Jingu, najvazniji Shinto hram u Japanu), prebogato turistickim atrakcijama (ne sam Tsu ali okolo). Bili smo u Tsu i okolini bar 10 puta.

Moj prijatelj Raamen bi mogao na svojoj strani da napise nesto o mestu, kada nadje vremena, zna ga bolje nego ja.

[Genki_des]

Ko bi rekao, gledajuci ovu sliku, da nije snimljena negde u netaknutoj prirodi.

Ne, to je jezero i park u gusto naseljenoj prigradskoj oblasti, od pre 3 sata. Pet minuta peske i kao da si van grada. Raste barska trava "susuki" od koje se prave oni "prucani" krovovi na seoskim kucama, kornjace i ribe mirno uzivaju. A tek posetioci parka...

[yoyogi]

Tsurumai park, Nagoya.

Gazebo, band-stand



Oko njega. drustvo odabrano, kao da su zakupili



U pozadini je Nagoya University Hospital

[yoyogi]

Sletanje u Nagoju zbog loseg vremena nad Pacifikom. Pri sletanju, vidi se brdo i kao zamak iznad aerodroma (slika iz novina, AFP). Ova svetla, to su njegova, na krilima




To je stari, Komaki Airport, danas ga koristi samo vojska i od civilnih firmi Fuji Dream Airline. Fotograf je stajao na istom mestu kao i ja kada sam slikao ovu sliku po danu. Zamak je Komaki



Ovo je sajt firme Solar Impulse. Koga mrzi da ide na link, dve slike sa njega. Taj avion ima raspon krila veci nego Jumbo Jet (72m vs 68.5m)"




A brzina mu je oko 50km/h. Sve na suncevu energiju koju skladisti u 633kg teskim baterijama.



Njima je cilj da taj put predju, da stignu, na suncevu energiju, ne brzina.

[yoyogi]

Wakayama Adventure World, voz za obilazak zivotinja koje zive bez kaveza, na otvorenom.
Vagoni imaju vrata sa centralnim zatvaranjem, prozori se ne otvaraju.



Gledan sa "ferris wheel", prolazi iz pregradjenih zona izmedju biljojeda i mesojeda, dupla su vrata na razmaknutom prostoru, ne moze lav da predje u deo kod antilopa.



Voz iza poslednjeg vagona kao da vuce i jedan manji.



Ta poslednji, "manji" vagon je u stvari elektricni agregat koji bi se upotrebio ako se motor na lokomotivi pokvari u sred zverinjaka.



Slike iz samog safari voza



Ovako, naizgled pospani lavovi, pre neki dan su u Americi u Zoo izvukli zenu iz kola u ubili je

[yoyogi]

Danasnje slike, nisam slikao samo ja. Gamagori, Katahara



Slikale su se hortenzije u punom cvatu, sada im je vreme, cvet traje do kraja juna.



Ovo cvece je u pitanju



Ima li ih dovoljno za spektakl? Tvitujemo da ima



Mozda jedan hektar, ne vise

[yoyogi]

Prilicno su rasprostranjene, pivske baste na krovovima velikih zgrada. Sakae, centar Nagoje



na krovu ove zgrade, kao pola fudbalskog igralista, ogromna basta ("beer garden", pise)



Plati se ulaznica, 3,000Y (toliko i dinara) i pije se pivo do mile volje, toceno, u kriglama. Ako je cena piva 500Y, to znaci da bi neko trebao da popije 6 krigli da izvadi trosak. Retko koji Japanc moze vise od 3 krigle a da ne padne pod sto. Tako zaradjuju te baste, ulaznica, nema naplacivanja "tura". Jos im se isplati da daju jeftinu hranu kao meze, komadici pohovane piletine ("karage"), cips.



Jedini je problem cekanje na liftove da se ode gore i da se vrati. Uvek je puno, sve kancelarijski ljudi.

[yoyogi]

U hektaru cveca, hortenzije, na crvenom mostu se nesto drugo desava:



To deca hrane "koi", lososu srodne ribe ispod mosta



"Koi" su ukrasne ribe, simbol plodnosti i snage (znak muske dece), plivaju uz maticu, pokazuju snagu. Niko ih ne peca niti jede

[yoyogi]

Gamagori, farma dinja, u stvari, pomorandzi, jagoda, dinja i lubenica, kako kada sta je u sezoni.

Danas isli da "beremo dinje", one rasu visoko, ne na zemlji ali nista. Moze samo da se jede sto oni postave, za ulaznicu od 500 dinara.



Sofra za turiste



Dolaze na svakih pola sata, po nekoliko autobusa



Tu je sledovanje



Uz dve kriske (jako ukusnih dinja) dobije se ova kasika/viljuska da se njome jede, ne kao sto mi jedemo kriske dinje ili lubenice. Meni je to bilo naporno pa sam ih "odsvirao" kao usnu harmoniku i pojeo



Ima i da se kupe, cele, 2,600 dinara komad



Sladoled od dinje je vrlo ukusan, to se dobije na kraju