Kako se to radi kod nas na Istoku - zanimljivosti

**Genki_des** · 09-07-14, 13:44

Moricoro park, Nagoya. Svaki vikend ima neki dogadjaj, prosli je bio za makete automobila.

Ova firma, Tamiya pravi najbolje modele na planeti i glavni je sponzor (i deo detinjstva skoro sve japanske dece, mnogi se nikad, ni u starosti, ne otkace od tog hobija).

Mogu da se kupe modeli spremni za sklapanje

Ovi nisu da se sklope I da se sa njima igra, onii su za brzinske trke. Primetimo da ima tockove i postrance. Trebace nam to, kasnije.

Kao i za prava kola, ima i delova za stajling : felne, spojleri

Ne moze to tek tako: tu treba alata maltene kao za pravu garazu. Svi to imaju u kutijama i ovde su doneli da naprave autic

Evo ga kako izgleda jedan:

Sta je ovaj red?

To je da se upravo napravljeni auto pusti u trku sa ostalima:

Idu po 5 odjednom (baterije za auta je poklonio Fujitsu, jos jedan sponzor)

Primecuju se i zenska deca, daleko od toga da je ovo samo za decake

Kako izgleda trka? Autici idu kao metak, sada se vidi za sta su im oni tockovi postrance, da se ne zagusi u krivini pri brzini:

Ova staza je manja, nema uzbrdica:

Od ovakvih delatnosti u detinjstvu (ovo je samo festival gde imaju ove brze staze, to se radi u kuci bez njih svakodnevno) ostaje navika da se radi, proizvodi. Nisu najbolja kola i tehnika iz Japana ni iz cega. Fakulteti za inzenjerska zanimanja su opsednuti kandidatima, kakve gangule i policijski "doktori" qrcevih nauka.

**Genki_des** · 20-08-14, 20:20

Tokyo, izmedju Yoyogi parka i Shibuye ima ova 800m duga pesacka ulica u kojoj su vikendima festivali. Kao Thai hrane, Taiwan hrane, sa standovima za prodaju, bilo sta sto moze sto moze da predstavlja mini-sajam.

Kada nema festivala, onda baskeri. Na svakih 30m nova ekipa. Glumci, madjionicari, omladinski orkestri, kao ovaj, zenski:

Na 30 metara od njega, ova muska rock-grupa:

Kada se stanovi iznajmljuju, jedna od klauzula ugovora je "nema sviranja muzickih instrumenata". Ako ne svih, bar ostaje "ne sme piano".
Pa gde onda ova omladina uvezbava za nastupe?

Evo gde: u placenim studijima kao ovaj u mom komsiluku ( njihov web sajt studio za vezbanje i snimanje muzike. Tu za 20 dolara na sat, veliki instrumenti obezbedjeni kao i potpuna izolacija da ne smetaju nikome iz susedstva.

Osim malih ili licnih instrumenata (kao flaute, trube, violine...) svi ostali su na raspolaganju i ukljuceni u cenu najma prostorije.

Pre nego sto nekome padne na pamet da kaze kako su ovi Japanci privilegovani sa tim instrumentima, oni kostaju 2 nedelje rada u McDonaldsu na 10$ na sat.

Ko se bavi muzikom, to mu je na dohvat ruke. Svako moze da "spali" 2 nedelje u McDonaldsu za Fender Telecaster gitaru.

Poznavao sam pokojnog Milana Mladenovica, rekao mi je da je onu crnu Fender Telecaster gitaru platio 4,000DM. Nista od te patnje nema u Japanu. Istina, talenat se ne kupuje, steta da je Milan morao da se napati da kupi alatku da ga izrazi.

**yoyogi** · 23-08-14, 10:29

Origami, tradicionalna japanska stvar. Ori = savijanje, kami = papir.
Kao sto se vidi na slici, to moze da bude prava virtuoznost da se napravi nesto ovakvo

Ko je probao da napravi papirni avion moze samo delimicno da zamisli sta je sve ovde bilo potrebno:

Istina, ovo su radovi sa takmicenja, nije ni to bas normalno

Potrebni su dani da se ovo sastavi

Evo i takmicarke: ova, danas 92-godisnja bakuta je vodila mali hotel i usput pravila origamije. Ovde pokazuje mojoj cerki kako da izsavija papir da dobije "prangiju" koja pukne kada se njome zamahne kroz vazduh. Onda se opet savije i ponovo.

**yoyogi** · 26-08-14, 21:00

U japanu je nesrecan broj 4. Izgovara se kao "shi", sto isto znaci i smrt. Mada, april mesec, 4. mesec u godini, se kaze shigatsu.

Neke zgrade, kao i moja bivsa u Tokiju, cak i nemaju pomenut 4. sprat:

Koji je srecan broj onda? To je broj 8. Moje laicko misljenje je da, kada bacas dve kocke, najverovatniji broj da ispadne je 7. Ovo 8 je da bude "za jedan vise da se nikad ne izbrise".

Piksijev tim, Nagoya Gurampasu, je imao to "8" u svom nazivu, vidi se na slici.

**Mekong** · 02-09-14, 18:57

Hong Kong, jedno od najskupljih mesta na svetu za stanovanje. Nominalno je povrsine 1,100km kvadratnih ali je ugovorom sa Englezima bilo odredjeno da 60% mora da bude suma i parkovi, da ne sme da se naseljava.
Tako je ostalo otprilike povrsina opstine Lazarevac (60,000 stanovnika) da na njoj zivi 7.2 miliona ljudi.

Nominalni dohodak po glavi stanovnika je na svetskom nivou - preko 40,000$ godisnje. To je i varka: promet koji prave multinacionalne kompanije sa sedistem za Azija/Pacifik u Honkongu (HSBC, IBM, stotine velikih finansijskih firmi) se deli na ravne delove.

U stvari, 80% stanovnistva zivi na nivou 300 EUR mesecno. Kako oni izlaze na kraj u gradu gde je parking mesto skuplje od Rolls Royce da se na njega parkira? Evo kako:

Drzava pravi stanove i prodaje ih na 50-godisnju rentu. Oni sa visokim prihodima ne mogu da ih kupe.

Ova zgrada je bila nova pre 45 godina:

Kada napuni 50, svi napolje, ruse i prave novu, opet dodela prava rentiranja na osnovu prihoda

Oko nje, citav eko sistem. Slican je slucaj i u Singapuru, tamo 80% stanovnistva zivi u tako napravljenim i rasporedjenim stanovima i to se ne smatra znakom neuspeha u zivotu.

**Genki_des** · 30-09-14, 18:56

Japan - odnosenje smeca

Ako svaki stanovnik "proizvede" 2kg smeca dnevno, za 35-milionski Tokio to znaci 70,000 tona svaki dan. Ako je kamion 3 tone, to je preko 23,000 kamiona. Ako je svaki 7 metara duzine, branik uz branik bi napravili liniju dugu 165km, svaki dan u godini. Beograd - Jagodina bese 150km?

Nema kontejnera za smece. Mora da se iznese u propisanim kesama (stampa ih City Council) koje se prodaju u svim radnjama.

Samo u tim kesama i samo od tog City Councila. Drugacija kesa i nece je pokupiti. Nece ni sutradan, svaki dan druga firma skuplja razlicite vrste smeca. Spaljivo smece (kuhinjsko) ide ponedeljkom i cetvrtkom.

Eno i kamiona. Radi od 9 to 14h. Kada se napuni, ode na istovar pa se vrati gde je stao.

Jednom stranom ulice ide dok je ne zavrsi. Ako je neko preko puta zaboravio, moze da istrci i ostavi smece sa druge strane ulice, kojom kamion jos nije prosao.

Da se ne bi smece iznosilo prerano (vrane nekad dodju pa ga raskljucaju) ili da se ne bi zaboravilo, kamion svira prepoznatljivu melodiju. Kako ga cuju, da vidis kako istrcavaju ljudi sa kesama

Video 14 sekundi (ima ton)

**yoyogi** · 21-10-14, 19:41

Japan, plakati politickih stranaka i kandidata. Iako su poslednji generalni izbori odrzani 16. decembra 2012. ovaj plakat i dalje stoji. Svaki dan ga vidjan, na parkingu moje firme, i danas, 21. oktobra 2014.
U stvari, promenjen je. Bio je drugaciji u vreme kampanje (kandidat na slici, Furomoto, iz sada opozicione DPJ - Democratic Party of Japan) je na "kampanjskoj slici bio uslikan kako nesto objasnjava.

Sada je clan Diet-a, Parlamenta Japana i slika je za "mirnodopsko vreme" primerena:

Ovde je uslikan kao da posmatra svoju izbornu bazu, zadovoljno ih posmatrajuci sta rade.

To je, da se kaze kako je on sa svojom bazom uvek, ne samo kada su izbori i da ih "voli". Plakat je laminiran, otporan na elemente a pokusati bilo sta sa njime (uklanjanje, prelepljivanje, skrnavljenje) je krivicno delo za koje se ide u zatvor. To vazi za sve politicke plakate. Cudio sam se, putujuci Japanom, kako to da su plakati i 2 godine posle izbora kao novi, nisu izbledeli, nisu pocepani, cak i u planinskim selima gde sneg i kisa svasta mogu da urade.

**yoyogi** · 19-04-15, 17:42

Originally Posted by Genki_des

...
Pa gde onda ova omladina uvezbava za nastupe?

Evo gde: u placenim studijima kao ovaj u mom komsiluku ( njihov web sajt studio za vezbanje i snimanje muzike. Tu za 20 dolara na sat, veliki instrumenti obezbedjeni kao i potpuna izolacija da ne smetaju nikome iz susedstva.

Osim malih ili licnih instrumenata (kao flaute, trube, violine...) svi ostali su na raspolaganju i ukljuceni u cenu najma prostorije.

Danas popodne vidim vecu grupu mladih ljudi, vracaju se bas iz ovog studija za vezbanje i snimanje. Deluju kao studenti 1-2 godine.

Nose violine i flaute, drugi instrumenti dolaze sa najmom studija

**Genki_des** · 26-04-15, 20:48

Da sunce ne opali belu kozu, suncobran je sastavni deo outfita za izlaske po lepim danima.

Ako je neko u poseti, zensko, domacica ce ponuditi suncobran za izlazak napolje. Prihvatite, sa njim je gestikulacija i sve tokom setnje i razgovora drugacija

I to nije samo kisobran koji se koristi kao suncobran. Ne, specijalni bas suncobran, cipka oko oboda, ne moze da se koristi kao kisobran

Kozmetika za beljenje koze su najbolje prodavani preparati od cele te industrije, u Aziji.

**Genki_des** · 03-12-15, 18:06

Prosla slika je iz proleca, ova je pocetak decembra.

Asuke, mesto kao Lajkovac, gledano sa Mt Asuke. Kotlina reke

Tu se ne ocekuje neka zivost ali preko dana ima prolaznika i turista. Slatko je mesto, cisto, malo podseca na stare japanske ulice

Jesenja "kitka" iznad postanskog sanduceta sa pocetka 20-og veka.

Uvece u 6, sve se zatvori, malobrojne radnje i jedna poslasticarnica. Ni psa na ulici nema.

I tu je specificnost Japana. U gradicu nema ni jedne kafane, kafica niti paba. Ima jedan odlican restoran, cak i skup, samo za veceru, tu bude gostiju, zatvara se u 9 uvece.

Niko vreme koje nije na poslu nece da traci pricajuci "kafanske price" kao u engleskim ili americkim serijama i komedijama.
Niko ne "otvara dusu" uz alkohol, niko se nikome ne zali niti ispoveda.

**yoyogi** · 05-09-16, 20:44

Ko hoce da ima peceno pile za rucak u Japanu, tesko ce moci sam da ispece. 99% stanova i kuca nema rernu, japanska jela je ne zahtevaju.

Onda, ode se u "Brazil shop", Brazilaca ima skoro pola miliona u Japanu. Tu ima artikala iz Brazila, Thai, Indonezije, Malezije, Vjetnama, Filipina.

Tu su, subotom i nedeljom, pilici sa rostilja

I zemicke, pufnaste

Meso na nacin koji Japanci ne znaju (a nama je blizi) i sode

Samo tu ima da se kupi pasulj (bas sam ga kuvao, danas)

Jos nesto, sto ima skoro samo tu - dezodoransi. Japanci se kupaju svaki dan i njima je to nepoznato. Tu sam naviku uhvatio i ja (moja Thai familija je vec bila takva) pa ih samo slikam.

**yoyogi** · 10-11-16, 20:57

Japan - srkanje.

Sad se vratih iz moje banje, restoran u njoj ima jednostavna i jeftina jela, na takvim mestima je to uobicajeno, penzioneri tu provode po ceo dan, od 10-22, rucaju i veceraju.

Ono sto zaprepasti mnoge putnike u Japan je, da se ova hrana, ramen (supa sa ramen rezancima, povrcem i komadom mesa) srche.

Ne onako kako deca "surlaju" spagetu od 30cm u usta nego da se, posle onoga sto se uhvatilo ustima sa stipaljki, dodatno usisa i ono sto nije.

Prvi put, 2003. sa Yoko, mojim prevodiocem, odemo na rucak, kad ona; lepotica, poce da "slurp". Ja se skamenih, obazirem se okolo da li nas neko gleda, prepozna ona i rece: "Sta, srkanje te cudi? To tako mora, tako se pokazuje uzivanje u hrani i radi se ovako", pa mi pokaza.

Dve porcije na stolu, leva je tamnija. Obe su u stvari iste samo leva ima soya sos, desna je ista ta, govedja supa, bujon, bez soya sosa.

Najedose se deca, sa malo i usrkivanja