Kako se to radi kod nas na Istoku - zanimljivosti

[Genki_des]

Japan..."ko se sunca krije..." ovde ne vazi. Imati belu kozu je jedna od najvaznijih stvari u Aziji. U Thai, najbolje prodavani kozmeticki proizvod su pomade za beljenje koze. Bela koza je znak da se ne crnchi u princhanim poljima ili na gradjevini.
Neka neko proba da se seti da li je ikada video nekoga iz Azije da se suncha (sun bathing). Ja nikada.

Zenske masovno idu sa suncobranima:








Samo, to nije kisobran nego bas suncobran, nema podmetanja, odmah se vidi:





Ovo je isto masovno. Majica kratkih rukava pa onda rukavi posebno, da ruke ne pocrne:





Sto ne nose duge rukave? Ne moze to tako, u zatvorenoj prostoriji se ovi posebni skinu i sedi se prijatnije u kratkim rukavima.

[Genki_des]

Na svim salterima posta i banaka u Japanu, uopste, gde god ima nesto da se popuni, stoje kompleti naocara da se posluze oni koji su zaboravili svoje:



Dioptrija 1, 2 i 3.

Ovako su jarkih boja. Kao sto neko uzme od tebe olovku i mahinalno je posle sebi zadene dzep kosulje, tako neko ko bi nehotice izasao sa njima iz poste/banke, ubrzo bi primetio da ga gledaju kao ludaka i vratio ih. Nikada nisam primetio da neke nedostaju.

[Dumb&Dumber]

Bicikli, napusteni.

Kada se primeti da se neki bicikl ne pomera (sluzbenici gradske uprave obilaze ulice i mesta gde se bicikli parkiraju) prvo mu zakace opomenu da ga vlasnik odveze ili ce ga za 7 dana gradska uprava odneti pa ce morati da plati i kaznu i odnosenje (kao za "pauka").

To mnogi naravno i hoce - da im neko besplatno odnese bicikl sa kojim ne znaju sta ce i da ga nikad vise ne vide. Zato su ga i ostavili.
Kada ga pokupe, ovako ih skladiste na drzavnom zemljistu:







Ove tikete na volanu kazu gde i kada je pokupljen i dokle se cuva, ako neko dodje da ga trazi.

Uglavnom ih niko ne trazi. Sta rade sa njima? Pre su uh slali u Severnu Koreju da ih tamo partijski sluzbenici razdele clanovim partije. Sada, ne znam, ako ih ne salju u Burmu ili negde, verovatno ih unistavaju.


Ovo sad je uz prodavnicu bicikala. Vazna je stvar da prodavac mora da uzme stari bicikl. Da se neko ne bi muvao oko kuce znajuci da ih uvek ima, on ih lepo (gledao sam jednom) izgazi traktorom (traktor za pirincana polja ima pozadi gusenice) i propisno izlomi.



Jednom mesecno dodje gradski kamion i (za pare) to odnese tamo gde se reciklira sta moze.

[Genki_des]

Japan: bicikli dele trotoar sa pesacima.

Omogucavanjem da se biciklom bezbedno prodje kroz grad se sigurno ustedi na pokretima vozila i zagadjenju. Tako, bicikli su slobodni da idu trotarom.

Gradovi su uglavnom ravni i u manjim gradovoma (Nagoya, 2 mil stanovnika) biciklom moze da se stigne od tacke do tacke bez koriscenja drugog prevoza. U Tokiju uglavnom ne moze, gradsko podrucje je kao Beograd - Nish i tu bicikl ide do stanice voza/metroa. Ne sme da se unosi u prevoz, osim ako je u torbi.



Prednja korpa kosta 40EUR, kupuje se dodatno, ovaj model se zove "mama bike", voze ga domacice:



U pantalonama, suknjama, minicima, uglavnom voze zenske:






Na prelazima imaju svoju traku:

[yoyogi]

Bicikli, napusteni.

Kada se primeti da se neki bicikl ne pomera (sluzbenici gradske uprave obilaze ulice i mesta gde se bicikli parkiraju) prvo mu zakace opomenu da ga vlasnik odveze ili ce ga za 7 dana gradska uprava odneti pa ce morati da plati i kaznu i odnosenje (kao za "pauka").

To mnogi naravno i hoce - da im neko besplatno odnese bicikl sa kojim ne znaju sta ce i da ga nikad vise ne vide. Zato su ga i ostavili. Bicikl nema serijski broj, niko ne zna ciji je bio.

Kada ga pokupe, ovako ih skladiste na drzavnom zemljistu:







Ove tikete na volanu kazu gde i kada je pokupljen i dokle se cuva, ako neko dodje da ga trazi.

Uglavnom ih niko ne trazi. Sta rade sa njima? Pre su uh slali u Severnu Koreju da ih tamo partijski sluzbenici razdele clanovim partije. Sada, ne znam, ako ih ne salju u Burmu ili negde, verovatno ih unistavaju.

Evo, dok se po svetu uglavnom plase da ce da im neko ukrade bicikl, u Japanu je problem obrnut: sta da rade sa biciklima koje su vlasnici parkirali i odbacili. Ovde traze da se uvede registracija, kao za kola pa kad neko ostavi bicikl da ga lakse nadju (sada ne mogu nikako). Sad, moze neko da skine tablicu i da ga tako ostavi ali treba ga voziti "neregistrovanog" do mesta ili tamo skidati tablicu a to vec neko moze da vidi i prijavi. Nije narodu ni u duhu da namerno i vidljivo pokusava da izigra vlasti tako da bi ovo stvarno pomoglo.


Calls made for bicycles to have number plates
National Jun. 11, 2012 - 07:36AM JST ( 60 )
TOKYO —
A study group formed by the Tokyo metropolitan government to come up with measures to lower the number of accidents involving cyclists, as well as improve cycling etiquette, is recommending that bicycles have number plates.

The group, consisting of experts in the fields of traffic safety and education, said that requiring bicycles to have number plates would make cyclists more responsible and reduce the number of abandoned bikes, Sankei Shimbun reported.

The metropolitan government says it is costly for the city to dispose of abandoned bicycles. By having a number plate registration system similar to automobiles, owners of abandoned bicycles will be easier to track down.

[yoyogi]

U svojoj kolumni iz Japana, gospodja Vesna Belushevic kaze:

"остатак има традиционалне јапанске подове прављене од пиринчане трске (ТАТАМИ). "

Clanci su joj inace odlicni, ali je ovde doslo do materijalne greske. (Ceo clanak, "Politika").


Ovo su tatami, u mojoj kuci:




Pirinceva slama je ovo:



I naravno, od nje se tatami ne prave. Prave se od besplodne trave, "igusa". Kao ovo:



Svasta se jos od nje pravi:



Poslao sam ispravku ali bas to nisu hteli da objave uz clanak. Ne znam zasto.

[Genki_des]

Prvi put sam cuo za ovu firmu, Brother polovinom 80-ih, kada su faxovi poceli da ulaze u kancelarije. Mislio sam, faksovi, stampaci (dobri kao i HP) do danas mi nije bilo jasno da je firma japanska, iz Nagoje.



Oni imaju neku nasu opremu, jedan moj inzenjer ide tamo 5-6 puta mesecno, bas me cudilo sta ta firma uopste radi.

Evo sta radi: masine za kockanje.



Njihovi korisnici su Pachinko Slot, koji pravi 300 (tristotine) puta vise para od Las Vegasa, samo u Japanu.

"Brother" pravi te masine i na njima 55 milijardi dolara godisnje (ceo nacionalni proizvod Srbije je 45 milijardi, Cisco Systems pravi 43.2 milijarde).

Masine su im odlicne. Menadzer moze da vidi u svakom trenutku koje igre idu i koje ne idu. Na licu mesta, iz kontrolne sobe kao operater u racunskom centru, pritiskom na dugme reprogramira masine na "losim" igrama da pocnu da omogucuju one koje bolje idu.

Patoloska naklonost Azije prema kockanju je naravno uzrok toga. Te su kockarnice pune od 10 ujutro do ponoci.

Izgledaju kao palate



U Japanu je kockanje zabranjeno. U stvari zabranjeno je dobiti novac na kocki. Izmisljen je "workaround": dobijes lutku na poker masini i onda ides na salter i "prodas" je Pachinko slotu koji kao fol otkupljuje lutke, zna se koliko koja lutka kosta.

Mogu da se vide slike iz Japana gde automobili imaju puno lutki u vetrobranu i pozadi zadnjeg sedista. To su one koje su bile "malo vredne" para pa je dobitnik odlucio da ih zadrzi.

Znam neke koji su zavisni, cudo da ih ne znam vise. Tvrde, cesto dobijes ali je saldo nekih 600 EUR mesecno na korist "kuce" a na tvoju stetu.

[Genki_des]

Vecita odgovornost roditelja za decu.

Bilo je verovatno i u srpskim novinama da je uhapseno poslednje dvoje odbeglih, clanova sekte Aum Shinrikyo, koji su 1995. izvrsili napada gasom (sarin) na tokijsku zeleznicu i usmrtili 13 a povredili 6,000 ljudi. Posejali paniku i paralisali saobracaj (i privredu) danima.

Jedna od clanica, ova zenska, Naoko Kikuchi, hemicarka koja je ucestvovala u izradi gasa (gas koji je Sadam upotrebljavao protiv Kurda) je uhvacena pre dve nedelje pa onda i poslednji odbegli pre neki dan.

Naoko Kikuchi sada i 1995:



Zbog ovoga sam poceo o ovoj temi: njeni roditelji se izvinjavaju javnosti za postupke svoje cerke, sada 40-godisnje zene :

Parents of ex-Aum fugitive Naoko Kikuchi apologize
Crime Jun. 18, 2012 - 02:51PM JST ( 48 )
TOKYO —
The parents of former Aum Shinrikyo fugitive Naoko Kikuchi have issued a statement apologizing for their daughter’s alleged crimes.

Kikuchi, 40, was arrested in Sagamihara, Kanagawa Prefecture, on June 3 after 17 years on the run. Police said she has admitted being part of the team responsible for producing the sarin nerve gas used in the 1995 Tokyo subway attack. “It is true that I was involved in producing sarin gas, but I did not know what we were making it for at that time,” she was quoted as telling police.

A lawyer for Kikuchi’s parents read a statement from them, in which they said they were deeply ashamed and apologized for all the harm their daughter had caused, NTV reported.

In the statement, Kikuchi’s mother says: “My daughter Naoko caused big trouble for everyone. She turned her back on society and hid for a long time. As her parents, my husband and I apologize very deeply to the victims and their bereaved families. We tried to convince Naoko to leave Aum Shinrikyo, but we couldn’t do it. When Naoko left our home in 1990, we could not contact her and then that terrible thing happened on the subway. We felt helpless that we could not do anything.

“To Naoko, all I can say now is that I am sorry that I did not understand your feelings at that time and that I did not know what to do for you. Thank you for choosing to live. Please sleep well.”


To je odlika Azije: nema nezavisnosti i prestanka odgovornosti.

Ili ovo, tip koji je 2006. u Tokiju nasumice nozem izbo 12 od cega ubio 4 prolaznika u Akihabara masakru, ovo su njegovi roditelji (majka se u ovoj sceni onesvestila od sramote):



(tip je osudjen na smrt, obavezna kazna za visestruko ubistvo)

Stvarno, da moje dete jedinac lezi u grobu zbog ludaka koga su oni napravili, ja da nemam sna do kraja zivota a oni da sede na sofi i gledaju latinoamericke serije? Tako je ovde - njihov zivot postaje pakao, sramota zbog prouzrokovanja bola drugima (bez obzira sto nisu oni ali njihov sin jeste) ih ne napusta do kraja zivota.

Da u Japanu ili Koreji neko napise grafit na zidu i da ga uhvate - smak sveta za roditelje, razrednog staresinu i direktora skole. Taj se ne skida sa TV vesti, direktor skole pokunjen daje izjave i izvinjava se, roditelji od sramote ne smeju nos da promole. To se zato retko ili nikako i ne desava - znaju i vaspitani su da to ne izazivaju ili zivot postaje pakao za celu porodicu.

Sada, da pogledamo sa druge strane: pogresno, misli se da Juzna Koreja jedva ceka svakog prebega sa Severa da ga udomi, da ga koristi u propagandne svrhe, da ih ohrabruje da prebegnu. Nije tacno.

Kina se osudjuje sto ih smesta vrati nazad preko granice.

Sta se u stvari desava: svi znaju da onaj koji prebegne sam smesta strpava sve ostale clanove porodice dozivotno u gulag. Pa ko je taj koji to moze da uradi svojima? Heroj kao oni nasi iz NOB koji su davali da im streljaju sinove a da ne odaju gde se krije partizan koga traze? Heroj ili moron? Monstrum?

Zato ih Kina i vraca a Koreja nece da cuje za njih. Kome takvi monstrumi trebaju i za sta su dobri?